Деца и родитељи

Питање:
Помаже Бог оче. Како да поступа дете, које је Господ позвао из безбожничке породице? Родитељима смета његов одлазак у цркву, пост средом и петком и жеља да пости цео пост. Да ли то дете треба да стави иконе на зид у својој соби, иако и то родитељима смета? Да ли треба кришом да чита Псалтир и Свето писмо да родитељи то не примете? Да ли треба да ради на празнике и недељом, јер тако родитељи налажу?
Н.Н


Одговор:
Драги пријатељу, Твоја брига за дете из комшилука, или из ближе породице, заслужује пажњу. Кажеш да је једно дете „Господ позвао из безбожничке породице“ у свет вере и побожности. Ако је тако, а немам разлога за сумњу, ако је Господ том детету открио, омогућио да се моли, упутио га да поштује иконе, да чита Свето писмо у безбожничком окружењу, да пости и иде у цркву на Свету Литругију, онда ће се Господ побринути и за његово даље усавршавање у вери. Не би било добро да тај дечак ступа у конфронтацију са родитељима и не дај Боже, провоцира безбожне родитеље и тиме навуче њихов гнев. Ако имаш прилику да разговараш са тим дечаком, посаветуј га као Православни Хришћанин да поштује своје родитеље, јер то захтева и Пета Божија заповест, да их својом побожношћу не раздражује, већ да смирено практикује своју веру онолико колико му је то у родитељској кући могуће. Родитељи су му, као малом детету, сигурно омогућили крштење, што значи да у њиховим душама ипак постоји искра вере, можда у пепео запретана, али ће се та вера сигурно пробудити вером њиховог детета. Не би било добро да неко са стране подстиче дечака, да ради нешто упркос родитељима. То неће донети никакав резултат. Требало би надлежног свештеника обавестити о ситуацији у тој породици (а то може и дечак кад оде сам у цркву) и он ће, када буде посетио ту породицу за Крсну славу, или освећење Васкршњу водице, наћи начина да поразговара са родитељима, да и њих поучи. Међутим, ако породица „не прима“ свештеника, опет га треба обавестити, како би баш поводом тог случаја посетио њихов дом. Уосталом то дете сигурно не иде у забавиште, већ у старије разреде основне, или средње школе, па ће и оно наћи начина да са својим родитељима поразговара о својим правима. Јер, ако по најновијим законима, родитељ не сме своје дете физички да кажњава и злоставља, онда, тим пре, не би смео да га злоставља на духовном плану, да му повређује душу. Тај дечак то сигурно зна и он ће се за своја права изборити унутар породице, али не насилним, већ правим хришћанским методама, на првом месту љубављу према родитељима. Тиме ће разбити сваку њихову безбожничку намеру, да своме детету онемогуће молитвени разговор са Богом. Овом добром дечаку жели мир у кући, мир са родитељима и успех у духовном уздизању, а теби, драги пријатељу, благословен улазак у Свету четрдесетницу о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *