Давање благослова

Питање:
Недавно сам у једном разговору са мирјанима чула да игуманије не могу дати благослов мирјанину. Да ли је то тачно јер ме збуњује јер сам много пута добијала благослов од игуманије у манастиру. Иако знам да жене не треба да благосиљају у присуству свештеника који то чине у оквиру свог служеења, ипак знам да је свака мајка увек упућивала благослов својој деци, да се сетимо само мајке Св. Серафима Саровског коме је мајка дала благослов за одлазак у манастир а онда зар не би духовна мајка игуманија могла благословити своју духовну децу.
Душанка


Одговор:
Драга сестро Душанка, Кратак одговор на твоје питање је да игуманије могу давати благослов мирјанима. У образложењу овог одговора послужићу се сажетим излагањем на слично питање из књиге ”Практична Веронаука” Епископа рашко-призренског Артемија: Сама реч „БЛАГОСЛОВ“ тачан је превод грчке речи „ευλογια“ и буквално би значило „добра, блага реч“, док у глаголском облику „благословити“ значи „добро говорити“. У суштини пак својој, и по своме унутрашњем, дубинском значењу, благослов је добра молитва, или молитвена жеља да благодат Божија дође на онога или на оно што се благосиља.
Благосиља увек старији, а благослов прима млађи. Родитељи благосиљају децу своју, па се стога и каже у Премудростима Соломоновим да „благослов родитеља утврђује домове деце своје“. У сусрету праоца Аврама са тајанственим Мелхиседеком, царем Салимским, Мелхиседек благослови Аврама, а свети апостол Павле, помињући то, констатује да „веће благослови мање“, јер Мелхиседек беше праслика самога Господа Исуса Христа.
У строгом смислу речи, у којем је питање постављено, благосиља само правилно и канонски рукоположен епископ или свештеник, који стога има право да сложи прсте десне руке „имјанословно“ (у знак Имена Исуса Христа) и да онога који благослов проси осени знаком крста, уз изговарање речи (или без њих) : „Бог те благословио“, при чему овај целива његову десницу. У ширем смислу, благослов се може тражити од сваког свештеног или духовног лица (дакле, и од обичног монаха, ђакона или игуманије) , при чему се онда само пољуби десница дотичнога.”
У праву си кад примећујеш да мати игуманија свакако благосиља своју духовну децу. Међу Србима у Америци и Канади још је свежа рана од привременог ”растанка” са Мати Игуманијом Евпраксијом (Пауновић) из манастира Рождества Пресвете Богородице у Њу Карлајлу (Индијана, САД) која је имала бројну духовну децу (не само у монаштву него и међу мирјанима) . У претходно поменутом ширем смислу, може и свештено лице да тражи благослов од игуманије следујући речима Апостола ”чашћу чините један другога већим од себе (Рим. 12, 10) ”…
Дакле, нек’ се не збуњује срце твоје већ нек’ се радује у Господу! Свако ти добро од Господа, ђакон Стефан

2 коментар(а)

  1. Поштовани,
    написао сам књигу о храму у Поблаћу-Крајчиновићи код Прибоја на Лиму, по благослову митрополита Амфилохија. Свештеник поблаћке цркве каже да не могу да објавим књигу са тим благословом већ да благослов треба да да владика Атанасије. Владика Атанасије каже да ми не треба други благослов од њега јер већ један благослов имам. Свештеник каже да оваква књига не може да се објави под митрополитовим благословом.
    Шта да чиним.
    Ко треба да ми да благосло?
    Да ли сам могао књигу написати без ичијег благослова, рецимо, као да сам атеиста или неки странац?
    Благодарим на брзом одговору
    Витомир Николин Радовић
    Београд

  2. Postovani,zanima me da li djakon monah moze da daje blagoslov,da drzi sluzbu I da vrsi svete tajne?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *