Da li treba na Gospodnje praznike ići na groblja

Pitanje:
Oče blagoslovite! Pošto sam čuo da se na Gospodnje praznike na Svetim Liturgijama ne čitaju jektenije za upokojene, želeo bih da vas pitam da li na Gospodnje praznike treba ići na groblja u slučaju da nije sahrana ili parastos? Svako dobro Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista želi vam sluga Božiji Sretko.
Sretko Tomašević


Odgovor:
Dragi brate Sretko, praksa izgovaranja sugube jektenije za upokojene na Svetoj Liturgiji je prisutna samo u služebnicima Ruske pravoslavne crkve, odakle je preneta i u služebnike Srpske Pravoslavne Crkve. Stari grčki kodeksi, a i savremeni grčki služebnici, nemaju ovu jekteniju. Međutim, nomokanon pri velikom tipiku određuje kad se ne vrše panihide, parastosi, pa ni pomeni upokojenima. To je period između Božića i Bogojavljenja, prva sedmica Časnog posta, u toku Velike i Svetle sedmice, u sve nedelje, kao i u sve velike praznike (Gospodnje, Bogorodičine i Svetih) . Znači, u sve te dane ne vrše se parastosi, pomeni za upokojene. Međutim, na svim Liturgijama, po činu Svetog Jovana Zlatousta ili Svetog Vasilija Velikog, pominju se upokojeni na proskomidiji i posle osvećenja darova (za vreme čitanja Posredničke molitve) . Dalje, gotovo u sve dane u godini mogu se vršiti pominjanja upokojenih posle večernjeg ili jutarnjeg bogosluženja. Hrišćansko učenje o molitvama za umrle zasniva se na veri u besmrtnost duše i vaskrsenju tela prema rečima Gospoda Isusa Hrista: „Bog nije Bog mrtvih, nego živih, jer su u Njemu svi živi“ (Luka 20, 38) . Umrli, po rečima samoga Gospoda, samo prelaze u drugi, večni život, a učešće u večnom životu zavisi od ovog privremenog života. Pošto se veza ljubavi među Hrišćanima ne prekida ni posle smrti, to Crkva nastavlja da se moli za svoje članove, pa bili oni ovde na zemlji, ili preseljeni u večnost. Besmrtna ljubav je osnova molitve uopšte, pa i za upokojene. Govoreći o besmrtnosti duše, o večnom životu i o pravoj ljubavi, Hristos i apostoli su učili da ljubav ne umire, da prevazilazi i grob i da prava hrišćanska ljubav nikada ne sme da se ohladi. Zato, dragi brate Sretko, ti na svakoj liturgiji možeš da dadeš svešteniku spisak upokojenih za čitanje na proskomidiji, možeš za sve svoje upokojene, na svakom bogosluženju, pa i Svetoj liturgiji, da upališ sveće i da se za njihov pokoj pomoliš Bogu. Na kraju, svakoga dana u godini, pa i na velike praznike, kad god za to osetiš potrebu, možeš otići na groblje, zapaliti na grobu sveću ili kandilo i pomoliti se Gospodu za pokoj svojih dragih pokojnika. Zar nije lepo da se i radost praznika podeli sa upokojenima, koji praznike proslavljaju već u nezalaznim danima Carstva nebeskog. Konačno, sveta je dužnost živih da se brinu o pokoju umrlih. Srodnici i prijatelji treba redovno da posećuju grobove svojih umrlih, da ih održavaju u redu, da ih „pobusavaju“ – prekopavaju, da na njima pale sveće i kandila i vrše pomene. Da Gospod Bog upokoji duše tvojih dragih pokojnika, a ti da sačuvaš ljubav prema njima i da se za sve njih moliš Bogu. Mir i radost u Gospodu želi ti o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *