Питање:
Помаже Бог, оче.
У вези сам са једном девојком већ пола године, и планирам да је женим. Међутим она је јако млада и жели да студира. Уз то је имала једну везу пре мене и изгубила је своје девојаштво, што ми додатно ствара много велики бол. Ја сам из побожне фамилије, постим сваки пост и одан сам Господу Богу. Прочитао сам ваш одговор „оженити девојку која није девица“ и јасно ми је да, знајући за њен грех, морам јој опростити, а то истовремено и хоћу. Замолио сам је да пости задњу недељу васкршњег поста на води и да се исповеди. То је све љубављу према мени прихватила. Она није из побожне фамилије и не зна много неке ствари око цркве, поста итд., али се учи полако уз мене и полако види суштину свега. Такође она све то жели, што ми даје још већу мотивацију. Занима ме, оче, како ја да се понашам? Да ли ћу имати успешан брак ако је оженим? Треба ли да чекам док она заврши све своје студије? Како би било најпаметније поступити? Хвала вам унапред.
Слава господу Богу!
Немања
Одговор:
Драги Немања,
Ја нигде нисам написао одговор који наводите: „Оженити девојку која није девица“. Можда несвесно, али сте тенденциозно то написали. Дакле, нисам тако рекао.
Да се вратимо на питање. У многим овим питањима више ништа не разумем па ни менталитет људи који Цркву своде на пост и молитве код куће! То толико одавно боде очи! И Вама овде смета девојка која „није невина“ (опростите: а како сте сазнали?), а кажете да сте из „побожне породице у којој се пости сваки пост“. У реду, али када ћемо већ једном да разумемо Цркву и шта све она не значи у нашим животима? Мене поражава када кажете да она „пости из љубави према вама“? Разумем да ето, ако то сада ради постоји и нека нада и да научи, и још да Ваш брак буде срећан. Па како да научи? Јер полако се учи од Вас, а све што видите и знате о Цркви јесте пост? То је Ваша црквеност, или духовно образовање да све проблеме решавате у разним мерама поста?
Најпростије речено, пост је само средство, а не и циљ, тако да он ни приближно нама не може да објасни Цркву. Пост нас подсећа на изгубљену природу у којој се никада није јело нити пило, а у чему многи виде суштину овог живота. Само у јелу и пићу и да сав свој живот проћердају у духовној бризи око јела и нејела! Али наша природа је бестрасност коју ни приближно пост не решава него само другостепено служи да се до ње дође.
Све ово је доказ колико је наша Црква промашила мисију да њени чланови не знају основно о њој. Појам духовног живота одавно се и на многим нивоима изједначује са постом као врхом неке духовности?! И то је један од показатеља трагедије колико наш народ ништа не разуме о Цркви. Док сам о томе говорио доживео сам „корекције“ од стране давно промашеног естаблишмента као и његових циљева а који каже да ми усрдним гладовањем, дакле нашим силама мењамо нашу природу а не Богочовек који ју је узео на себе. И овде су толико побркани појмови да ми постимо и од причешћа. Да, и то сам доживео као аргумент а који је најкласичнија јерес. Јел’ те, рекоше ми, да у том циљу поста једном еп. Николај је на Литургији Причешћа причешћивао само „светом водом“?
Сваки аргумент духовности код нас Срба се своди на пост или рушење поста. Па и Ви овим Вашим питањем. И заиста је страшно. Бавимо се постом док на тим новим схватањима истог у нашем духовном и друштвеном животу постајемо све крвожеднији људождери; када највише извитоперено-логосно, дакле и личносно, само речју једемо људе. Док се све време уздржавамо од меса и белог мрса, чак и уља? И то у ове дане поста чија је суштина сажета у неколико богослужбених речи св. Јефрема, да морамо да будемо спремни на то да нам се милостиво суди а не да стално судимо, као и то да се уздржимо од „празнословља“! Тај пост је код нас одавно недоступан за време поста. А довољно је да погледамо наш јавни живот а свакако и целу нацију до чега смо „постом“ дошли као људи.
Како ћу ја да знам да ли ћете бити срећни ако се венчате са овом девојком?
Све зависи од тога колико живите животом Цркве, као и од ваше вере у то да ће она да вас води правим путем. А то и јесте њен посао да другог она уопште нема. Дакле зависи колико будете са њом и реално се нађете у њој. Обоје.
Свакако ће то бити много тешко у свем овом лудилу нео-либерализма хришћанске мисли као и оне друге, ништа мање опасне појаве код нас, дакле крипто-исповедништва и псеудо-традиционализма, а све на својим од „ко зна кога“ задатим постулатима делатности свакојаких прелести и непослушања. Јер смо нападнути са свих страна! Јер све ово одавно долази од наше нецрквености а тако и од разних приватно схваћених и проповеданих вера, и те духовности. Јер све то потиче из ситуације у којој се наша СПЦ налази. И зато су ово за нас врло тешки дани у којима је много тешко да правилно и православно разумемо Цркву у нашим животима.
Поздрав.
о. Љуба
Procitao sam pitanje jer sam slicnu dilemu bolje reci situaciju imao i ja pre 14 godina. Danas se razvodim a imam cetvoro dece. Ako brate imas dilemu onda se ne zeni njom. Covek u brak mora uci ciste savesti kao pred pricesce. Ako je ona „imala muza“ bez obzira sto nije pred Bogom snjim stupila u brak onda je ona bludnica a apostol Pavle nas na to dobro upozorava da se mi celomudreni ne sjedinjavamo sa takvima. Zivot u Hristu zahteva gorka odricanja.
Поштовани о. Љубо, и сви ви који читате,
Заиста мислим да сте перфектно одговорили на питање, јер ми се смучило да свако приучен проповеда веру, а да притом и њој ништа не зна – делатно.
Прво и прво спадам ту ја. Ништа не знам иако пишем књиге и високо сам образована особа.
Оно што једино знам да ме Господ никад не оставља, да ме држи, храбри, воли највише на свету и да ми је то за цели мој живот довољно.
Та променљива правила која људи успоставњају, дискутабилна су…
ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!
Брате Игоре,
Заиста,заиста искрено ..
Čitajući Svete Oce Crkve, razumeo sam da osoba koja izgubi devstvenost više nije devojka, nego žena. Reč devojka potiče od reči devstvenost. Normalno da treba dosta posta i molitve da bi se greh izgubljene ženstvenosti oprostio. Tako vekovima uče teolozi Crkve. Problem je što gore navedeni duhovnik nije citirao ni jednog Svetog Oca Pravoslavne Crkve, već je izneo neke svoje stavove, koji nimalo nisu jasni.
Христос воскресе!
Ето поуке свима нама. Можда оче да брата упутите на некога (или можда то можете да наставите Ви) да Немњу поучи. Па и девојку, ако то жели.
Док сам радио у Приштини, често сам одлазио у Високе Дечане да помажем. Многе користи сам тамо добио, био сам у једном сасвим другачијем расположењу… Мало је рећи одушевљен. Моја супруга тада то није схватала. Пита сам оца Макарија за савет, на шта је он рекао:,,Ти као глава породице можеш да даш пример, а жена ако хоће сама ће почи за тобом. Немаш право да је тераш на било шта.“
Тада још нисмо били венчани у цркви. Нија прошло много, венчали смо се у Дечанима, слава Господу.
Моје уцрковљење још траје. Могао бих да кажем да сам ,,активни“ Хришћанин скоро тридесет година, али није тако. Бивали су периоди палости када нисам по неколико месеци одлазио на Литургију… Последњи пут сам пошао у цркву, јер је душа на нос хтела да ми излети. Сав сам био узнемирен и… жељан да одем на Литургију…
Е, те периоде сматрам иступом из Цркве и падом, тако да мислим да нисам много одмакао од оглашеног…
Свако добро од Господа.
Игор Поч
Ja bolji i plemenitiji i pametniji mudriji …. Odgovor i objasnjenje nisam cula za ovih 66 mojih godina tesko nama sa nasim razmisljanjima o postu .