Да ли монголоидни идиот иде у пакао?

Питање:
Ако је неко малоуман, рецимо, има IQ 50 (монголоидни идиот) , да ли он иде у пакао (јер није у стању да се покаје за своје грехе, а нико није безгрешан) .
Никола


Одговор:
Да ли иде у пакао? Ово је грубо питање. Одлазак у пакао је свесно или намерно удаљавање од Бога, и залажење у безблагодатне пределе где нема пријатног живота, где нема радости. Први кораци тог безблагодатног живота почињу овде на земљи, а после физичке смрти његови плодови се само још више увећавају до очаја и тоталне отуђености, јер више нема тела да нам пружи лажну и привремену разоноду. Мислим да многи, па ни ви не знате шта је пакао, и да ствари духовног света тумачите преко физичких представа.
Чули сте за латинску теологију оправдања или сатисфакције, е па баш се она садржи у овом вашем питању. Мислите ли да Бог тражи удовољење тако што ће некога да пошаље у пакао само зато што овај није могао да се покаје. Да се Бог осећа боље? ! Овде се само рађају нова питања. А шта је покајање? Покајање је промена живота, када човек оставља погрешан и самоубилачки пут и одабира онај спасоносни који води Богу. Човек се мења и постаје бољи – то је покајање! Оваплоћени Логос рођен је без греха, и зато је само Он безгрешан, а сви смо ми остали грешни, јер смо рођени са првородним грехом и носимо његове страшне последице и због њих ми умиремо. Грех је смрт! И зато служење смрти јесте богоборство, то директо противљење Његовој жељи да се сви спасу и “познају Бога” (Јн. 17, 3) . Првородни грех, а како рекосте “нико није рођен без греха”, неутралише се примањем Христа, док су лични греси они поступци који нас по својој природи удаљавају од Њега. Али ти поступци морају да буду свесни и засновани на слободној вољи, што поменути болесник није у стању да учини, самим тим он за њих не може ни да одговара. Дакле, ако је он рођен са тим великим крстом малоумности постоје два могућа разлога за то: или је у питању родитељски грех или да се покаже слава Божија; наравно, ако родитељи са чврстом вером и надом потраже помоћ од Бога. Ако Господ реши да жртвује дететов овоземаљски живот са циљем да се грешни родитељи покају због неког страшног греха, болесник је већ заслужио радост у Господу своме. Он је својим животом одслужио Богу, и сарађивао је са Њим у нечијем спасењу. Не само што неће да иде у пакао, него ће увек остати са Богом, што је и својим овоземаљским животом посведочио. Господ у рај прво прима крстоносце, па тек онда оне што мудрују и красноречиво се изговарају. Са поштовањем, о. Љубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *