НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Чудна судбина

Чудна судбина

Питање:
Zahvaljujem se o. Dušanu na iscrpnom odgovoru na moje prošlo pitanje. Zbog toga sam osjetio jaku želju i potrebu da vam se opet javim i postavim jos jedno pitanje. Iskreno se nadam da nisam previše dosadan.Naime, već nekoliko generacija jedna ili više djevojaka u mojoj široj i užoj porodici ostaje neudata a momci neoženjeni i ako im nista ni psihicki ni fizički ne fali. Nažalost, bilo je i smrti mladih osoba nesrećnim slučajem.U zadnje vrijeme često razmišljam o tome i mislim da je to, možda, nečiji neokajani veliki grijeh iz prošlosti.Posebno sam počeo da razmišljam o tome kad sam čuo od jednog svestenika da je uzrok želje za seksualnim odnosom sa istim polom veliki neokajani grijeh nekog od predaka. Volio bih da me posavjetujete šta da radim i da mi kažete jesu li ove moje sumnje moguće. Još jednom vam se od srca zahvaljujem i srdačno vas sve pozdravljam!
Aleksa


Одговор:
Драги брате, мудар и трезвен човек брине не само о себи и не само о својој ужој породици, о својој деци, већ и о широј фамилији, па чак и о целом свом роду. Подсећаш ме на великог српског песника Алексу Шантића, кога је блаженопочивши патријарх српски Герман често у својим беседама народу цитирао: „Све ме ране народа мога боле“. А то је опет по речи Божјој, кроз Светог апостола Павла, која каже: „И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако се један уд прославља, с њим се радују сви удови“ (1. Коринћанима 12, 26) . Ти си приметио да се у твојој широј фамилији нешто чудно догађа, повезивао си догађаје и судбине појединих чланова и дошао до закључка, да ту мора да постоји нека узрочно последична веза. Ако знамо да је нама „и коса на глави сва избројана“ (Матеј 10, 30) , онда и све оно што нам се у животу дешава има свој узрок, најчешће у нама самима. Зашто су неки чланови фамилије, у ближој и даљњој прошлости, остајали неудати или неожењени, да су млади умрли или настрадали, свакако да постоје и за то одређени разлози. Свако од њих, понаособ, зна зашто није засновао породицу, већ до краја живота остао у безбрачности. Не знам како си дошао на идеју, односно, како си повезао речи свештеника о „жељи за сексуалним односом са истим полом“, да је тај неокајани грех имао неко од твоје фамилије? И да се због тога поједини чланови нису женили или удавали. Ако је постојала само жеља, а не и извршење греха, не верујем да би то имало некакве лоше последице на потомство. Ако су греси предака проузроковали последице код потомства, према пророчким речима: „Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби“ (Јеремија 31, 29) , онда треба темељније проучити живот предака, њихове слабости и врлине, али не оставити ни оне за које сматраш да су због греха предака кажњени, конкретно, да су остали у безбрачности или да су млади умрли. Можда су они сами одлучили да тако проведу свој живот, да ли из страха, саможивости, због неког духовног или телесног недостатка, па чак и подвига. Ако Бог „држи завет свој и милост своју до тисућу кољена онима који га љубе и држе заповести његове“ (5. Мојсијева 7, 9) , зар неће походити и казнити оне који чине безакоња, који се противе вољи и не желе милост Његову? Дакле, наследни грех несумњиво постоји и потомци често испаштају грехове својих предака. Ако смо спремни и ради да од својих ближих или даљих предака примимо лепоту тела, здравље и врлине, морамо бити спремни да прихватимо и последице њиховог грешног живота. Зар те није лекар некад питао: Да ли је неко од предака боловао од одређене болести, коју си могао да наследиш? Значи, ако се физичко здравље, односно болест, може пренети и наследити, зар да се не наследе и неке грешне склоности или извесна изопачења? Тражиш савет: шта ти можеш ту да учиниш? Можеш да се молиш Богу за своје претке, да их поименице помињеш у својим молитвама, да њихова имена дајеш свештенику ради помињања на проскомидији, а пре свега да у својој породици, својим личним примером, доказујеш и показујеш како треба живети хришћански, морално и честито, да би окајали грехе предака и да би наставили живети по вољи Божјој и Његовим моралним законима. Највеће добро за своје претке учинићеш ако своје савременике и потомке учиниш бољим, ако им будеш светлио, по речи Христовој: „Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега, који је на небесима“ (Матеј 5, 16) . Души и телу користан ток Часног поста, теби и твојој породици жели о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *