Питање:
Захваљујем се о. Душану на исцрпном одговору на моје прошло питање. Због тога сам осјетио јаку жељу и потребу да вам се опет јавим и поставим јос једно питање. Искрено се надам да нисам превише досадан.Наиме, већ неколико генерација једна или више дјевојака у мојој широј и ужој породици остаје неудата а момци неожењени и ако им ниста ни психицки ни физички не фали. Нажалост, било је и смрти младих особа несрећним случајем.У задње вријеме често размишљам о томе и мислим да је то, можда, нечији неокајани велики гријех из прошлости.Посебно сам почео да размишљам о томе кад сам чуо од једног свестеника да је узрок жеље за сексуалним односом са истим полом велики неокајани гријех неког од предака. Волио бих да ме посавјетујете шта да радим и да ми кажете јесу ли ове моје сумње могуће. Још једном вам се од срца захваљујем и срдачно вас све поздрављам!
Алекса
Одговор:
Драги брате, мудар и трезвен човек брине не само о себи и не само о својој ужој породици, о својој деци, већ и о широј фамилији, па чак и о целом свом роду. Подсећаш ме на великог српског песника Алексу Шантића, кога је блаженопочивши патријарх српски Герман често у својим беседама народу цитирао: „Све ме ране народа мога боле“. А то је опет по речи Божјој, кроз Светог апостола Павла, која каже: „И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако се један уд прославља, с њим се радују сви удови“ (1. Коринћанима 12, 26) . Ти си приметио да се у твојој широј фамилији нешто чудно догађа, повезивао си догађаје и судбине појединих чланова и дошао до закључка, да ту мора да постоји нека узрочно последична веза. Ако знамо да је нама „и коса на глави сва избројана“ (Матеј 10, 30) , онда и све оно што нам се у животу дешава има свој узрок, најчешће у нама самима. Зашто су неки чланови фамилије, у ближој и даљњој прошлости, остајали неудати или неожењени, да су млади умрли или настрадали, свакако да постоје и за то одређени разлози. Свако од њих, понаособ, зна зашто није засновао породицу, већ до краја живота остао у безбрачности. Не знам како си дошао на идеју, односно, како си повезао речи свештеника о „жељи за сексуалним односом са истим полом“, да је тај неокајани грех имао неко од твоје фамилије? И да се због тога поједини чланови нису женили или удавали. Ако је постојала само жеља, а не и извршење греха, не верујем да би то имало некакве лоше последице на потомство. Ако су греси предака проузроковали последице код потомства, према пророчким речима: „Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби“ (Јеремија 31, 29) , онда треба темељније проучити живот предака, њихове слабости и врлине, али не оставити ни оне за које сматраш да су због греха предака кажњени, конкретно, да су остали у безбрачности или да су млади умрли. Можда су они сами одлучили да тако проведу свој живот, да ли из страха, саможивости, због неког духовног или телесног недостатка, па чак и подвига. Ако Бог „држи завет свој и милост своју до тисућу кољена онима који га љубе и држе заповести његове“ (5. Мојсијева 7, 9) , зар неће походити и казнити оне који чине безакоња, који се противе вољи и не желе милост Његову? Дакле, наследни грех несумњиво постоји и потомци често испаштају грехове својих предака. Ако смо спремни и ради да од својих ближих или даљих предака примимо лепоту тела, здравље и врлине, морамо бити спремни да прихватимо и последице њиховог грешног живота. Зар те није лекар некад питао: Да ли је неко од предака боловао од одређене болести, коју си могао да наследиш? Значи, ако се физичко здравље, односно болест, може пренети и наследити, зар да се не наследе и неке грешне склоности или извесна изопачења? Тражиш савет: шта ти можеш ту да учиниш? Можеш да се молиш Богу за своје претке, да их поименице помињеш у својим молитвама, да њихова имена дајеш свештенику ради помињања на проскомидији, а пре свега да у својој породици, својим личним примером, доказујеш и показујеш како треба живети хришћански, морално и честито, да би окајали грехе предака и да би наставили живети по вољи Божјој и Његовим моралним законима. Највеће добро за своје претке учинићеш ако своје савременике и потомке учиниш бољим, ако им будеш светлио, по речи Христовој: „Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега, који је на небесима“ (Матеј 5, 16) . Души и телу користан ток Часног поста, теби и твојој породици жели о. Душан
