Црквено венчање

Питање:
Pomaže Bog. Čuo sam priče, pa me interesuje iz prve ruke, da ne valja da se trudne djevojke vijenčavaju u crkvi. Da li je to tačno? ? ? Pozdrav, Peđa
Predrag


Одговор:
Драги брате Предраже, Света тајна брака назива се и ВЕНЧАЊЕ, јер се младенцима на главе стављају венци, као некада победницима на олимпијским и другим витешким играма. О томе Свети Јован Златоусти говори: „Венци, као победни знаци, мећу се зато што су брачници били неприступни блуду и непобеђени сада могу ући у брачну собу“. Дакле, венци на главе младенцима стављају се као награда за њихов целомудрен живот пре брака, за остварено девичанство с обе стране. Зато се другобрачницима (ако обоје ступају у други брак) не стављају венци на главу, обзиром да већ имају иза себе брачно искуство. Исти значај имају и упаљене свеће, које се дају вереницима при Чину обручења. Упаљене свеће у рукама новоневесника означавају чистоту њихова живота, светлост њихових врлина и светлост благодати Свете тајне брака. Из ових наведених примера награђивања младенаца за целомудрен живот пре ступања у брак, јасно је да бременитост младе одудара од ових венчаних дарова. То што се у пракси дешава супротно жељи Цркве, да младенци у брак ступе чисти и чедни, знак је попустљивости пред савременим начином живота. У патријархалном друштву свака девојка, већ са 18 година, па и раније, била је испрошена за младића кога су изабрали, прихватили девојчини родитељи, а младић је женио девојку коју је често први пут видео приликом прошевине. За дивно чудо, већина тих бракова се одржавала доживотно. Данас се младић и девојка забављају по неколико година, често живе заједно, ступају у брак касније, у тридесетим годинама, па онда није чудо да девојка и затрудни пре брака. А да не би водила дете при венчању, младенци прибегавају венчању пре порођаја, дакле док је млада још у благословеном стању. Црква, у таквим случајевима, бира мање зло: невољно дозвољава венчање, сматрајући то икономијом, нужном попустљивошћу, насупрот једноставним одбијањем венчања. Или би можда, у том случају, требало применити венчање другобрачних, слично ранијем правилу, ако би неко црквену веридбу прекинуо или један од обручника умро, преживели би се венчавао по чину другобрачних. Пошто је твоје питање било у облику „не ваља се“, што за последицу може имати нешто негативно, па чак и несрећно у браку, благодат Божја, призвана од стране свештеника који венчава, деловаће на младенце без обзира на њихово раније огрешење, поготово ако се обоје, пре обручења и венчања, исповеде и покају за своја огрешења и добију разрешење од надлежног свештеника. Благослов Божји призива на тебе и поздравља о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *