НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Свештенство и монаштво » Црквени одбор / жалба на свештеника

Црквени одбор / жалба на свештеника

Питање:
Помаже Бог, Имао бих пар питања која се односе на однос између локалног пароха (у насељу) и становништва.
Наиме: 1.Како се бира црквени одбор и која је његова улога? 2.Коме грађанин може да се пожали уколико није задовољан свештеником? Пуно поздрава!
Марко


Одговор:
Драги брате Марко, Опет, нажалост, некакав проблем са надлежним (не локалним) свештеником. Јасно Ти је да надлежни епископ поставља свештеника на одређену парохију. Свештеник, као парох једне парохије, да би успешно делао на њиви Господњој, треба да има и „помоћне органе“, који ће му у тој његовој узвишеној служби помагати. То су, пре свега, црквењак, тутор, појци, хор, вероучитељ и Црквеноопштински управни одбор. Пре Другог светског рата бирао се Црквенопштински савет, а из њега Управни одбор. Стицајем околности, после рата у комунистичкој држави, уведен је једноставнији и практичнији, али и сигурнији начин организације Црквене општине. Уведено је тзв. „привремено поверенство“, одређен број људи у парохији (мушких и женских) , који обављају црквеноопштинске дужности и помажу пароху. Чланове „поверенства“ бира искључиво надлежни свештеник, из редова својих парохијана, оданих Цркви и спремних да раде на добро Цркве и верног народа. „Привремено поверенство“ једне Црквене општине одобрава Епархијски управни одбор надлежне Епархије, а чланови пред Крстом, Јеванђељем и свештеником полажу заклетву. Делокруг рада Привременог поверенства је исти као и Управног одбора Црквене општине, дакле брига о материјалном обезбеђењу Црквене општине и парохије, брига о црквеној имовини, вођење материјалног пословања Црквене општине, помоћ у мисији пароху, заступање црквених интереса пред државним властима и друге обавезе.
Наш народ каже: „И над попом има поп“, што значи да евентуалне неспоразуме са надлежним парохом треба решавати, на првом месту, са њим, у разговору, дијалогу. Ако се не постигне сагласност, односно ако верник сматра да га парох није задовољио својим ставом или одговором, може да се пожали Архијерејском намеснику, који ће разрешити евентуални спор или ће упутити молбу за разрешење спора надлежном Епископу. То је исправан пут, али треба настојати да до спорова не долази, а то ће се постићи ако сваки члан Цркве, свештеник и верици, раде са одговорношћу свој део посла, ако настоје да у Цркви буде као у кошници, да сви раде на заједничком добру.
Мир у души, мир у породици, мир у парохији жели и срдачно поздравља о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *