Liturgija bez Pričešća

Pitanje:
Pomaže Bog, Ne znam odakle da počnem. Ali ukratko. Preselila sam se sa porodicom iz dijaspore u Srbiju. Trenutno se nalazim u eparhiji Banatskoj. Čim smo se preselili pohitali smo prve nedelje u crkvu na Liturgiju. (U dijaspori smo imali predivan duhovni život.. predivne parohijane, sveštenike koji su opsluživali, muž i ja pevali smo u crkvenom horu) . Ja (u blagoslovenom stanju) i moja dvogodišnja ćerkica stale smo u red za pričest. Jedan od sveštenika stajao je ispred nas i zapitkivao verne da li su se ispovedili. Onda se zadržao na jednoj devojci, praktično je izveo iz reda i nekoliko puta navaljujuci da li se ispovedila i kako ne može da se pričesti ako to nije uradila itd. Ja sam uhvatila sebe, kako pokušavam u sebi da nađem odgovor ako dođe do mene- šta da odgovorim. (Da objasnim da sam tek pridošla i da još uvek osećam blagoslov sveštenika odakle sam živela i koji nas je učio šta znači pričest i sjedinjenje sa Hristom. Danas sam opet sa porodicom otišla da Liturgiju. U istu, sabornu crkvu u Vršcu. Služio je Vladika Nikanor. Sveštenici su se pričestili u oltaru, a kada je došao red da se i narod pričesti deca su potrčala, u tom redu bila sam i ja sa svojom ćerkicom ali je jedan od sveštenika pokazao rukom da se svi vratimo i rekao – nema Pričešća. Ja sam sa jedne strane u šoku a sa druge slušam parohijane koji se više ne čude tome. Pitam se do kad će se ovom jadnom narodu ispirati mozak.. i sa političke strane, i sa duhovne i svakom smislu. Gospode urazumi nas, spasi nas, pomiluj, oprosti, Meni samo suze idu.
Nataša


Odgovor:
Draga sestro Nataša, Razumem Tvoje muke po dolasku iz dijaspore u Otadžbinu. Nažalost, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Srbiji, a i izvan nje, pa i u dijaspori, od eparhije do eparhije, postoje razlike u crkvenoj disciplini, pa i u pogledu vršenja Svete liturgije i ostalih bogosluženja. Ne znam u kojoj eparhiji dijaspore si živela, ali je očigledno da je i parohija u kojoj si išla u crkvu imala neka „svoja“ pravila u pogledu ispovesti i pričešćivanja. Kad si došla u Banat, iz onoga što pišeš, Ti se nisi javila svom nadležnom svešteniku, kako bi od njega saznala pravila crkvene discipline u tom mestu i toj eparhiji. Ti si, sasvim pravilno, prve nedelje po dolasku pošla u crkvu, na Svetu liturgiju, u nameri da se pričestiš. Međutim, u Tvom pismu ne navodiš da li si se i pričestila, odnosno da li je i od Tebe traženo da se ispovediš. Možda si se u tom trenutku i naljutila na sveštenika. Mislim da bi to bilo nepravedno. Tamo u dijaspori Tvoj sveštenik Te je dobro poznavao, odlazila si kod njega na ispovest, kad si za to osetila potrebu i pričešćivala si se, po njegovom blagoslovu, kad bi došla u crkvu. Međutim, Ti si došla u jednu sasvim drugu sredinu, gde Te niko ne poznaje, u prvom redu parohijski sveštenici. Da bi se mogla pričestiti, trebalo je da se „legitimišeš“, da kažeš da si krštena, da si pravoslavna hrišćanka, da nisi pod epitimijom i da se ispovediš. To što Ti, kako kažeš, „osećaš blagoslov sveštenika odakle si živila“, ne zna i sveštenik koji treba da Te pričesti. A on snosi odgovornost pred Bogom za one koje pripušta Svetom pričešću. Nije Tvoj slučaj usamljen. Parohijski sveštenici su pred velikim iskušenjima. Mnogi vernici imaju svoje duhovnike u manastirima, koji su čak u drugoj eparhiji, kod njih se ispovedaju, a traže od sveštenika da ih pričešćuju. I ja sam bio paroh u dijaspori čitavih 30 godina. Naš Episkop je izričito naredio da se vernici pričešćuju tamo gde se i ispovedaju. Baš u želji da se vernicima pomogne u dostojnom pričešćivanju.
Banatska eparhija je u tom pogledu veoma stroga i zahteva obaveznu ispovest pre pričešća. To nije bez razloga. U Banatu su u vreme komunizma čitava naselja bila potpuno atezirana, mnogo je nekrštenih Srba po selima i gradovima, pa je zaista neophodno da sveštenici vode strogo računa koga će pripustiti Svetom pričešću, a to je najpogodnije kroz Svetu tajnu ispovesti. Tako je i u Rusiji. Možda si čula ili čitala, da je Vladika Artemije čak zahtevao da se vernicima, koji se ispovede, dade neka potvrda, pa je bilo govora i o pečatu na ruku, kao dokaz da se vernik ispovedio. To nije nipošto neko zakeranje, već isključivo namera da vernik živi u Crkvi i da nastoji da se što bolje pripremi za Sveto pričešće.
Nisi navela kad je bio Tvoj sledeći dolazak u Sabornu crkvu u Vršcu, kad je sveštenik rekao da nema pričešća. Nedvoslisleno, on je tu pogrešio. Ali, pošto se u nekim eparhijama, a njihov broj nije mali, zahteva obavezni post pre Svetog pričešća, on je postupio pema ustaljenoj praksi te eaprhije. Možda je Tvoj dolazak bio posle trapave sedmice, kad je post razrešen. U svakom slučaju, Liturgija se služi isključivo radi pričešćivanja sveštenika i vernika i svaki put kad sveštenik sa dveri pozove vernike da „sa strahom Božjim, verom i ljubavlju pristupe“ Svetom pričešću, vernici se mogu pričešćivati. Sveštenik koji je rekao „danas nema pričešća“ učinio je prestup crkvenih pravila, pa čak i ako mu je tako naložio nadležni episkop. Ne postoji Liturgija bez pričešća! Nadam se, draga sestro Nataša, da si se do sada upoznala sa svojim sveštenikom, da si shvatila pravila koja postoje u toj parohiji i eparhiji i da ćeš se tih pravila držati. Isto onako kako si se držala pravila tamo u dijaspori. I siguran sam, kad Tvom sadašnjem nadležnom svešteniku izneseš svoje želje u pogledu češćeg pričešćivanja, da neće biti nikakvih problema da nastaviš sa hrišćanskim životom i navikama, stečenim u dijaspori.
Srećne Vaskršnje praznike i svako dobro od Gospoda Tvojoj porodici i Tebi želi o. Dušan

3 komentar(a)

  1. Molim vas recite mi kako da ispostujem poost Vaskrsnji a da napravim mrsne kolace za decu posto ja Vaskrs smatram praznikom dece kada postujem njihove zelje i trudim se da ih obradujem omiljenim kolacima…ja zadnju nedelju nejedem nista poa kako kolace da napravim molim vas pomozite mi…:(

  2. Poštovana Svetlana, koliko ja razumem pitate „kako da ubijete decu a da ispoštujete veru“? To je prosto nemoguće. Čini se da ste zbunjeni iznad shvatljivog jer ne pitate za određenu vrstu kolača neg tek – da budu mrsni! Danas, a eto na internetu ste, bezbroj je recepata za posne a tako ukusne kolače da nikakve razlike nema jesu li mrsni ili nisu. Vaskrs nije praznik (samo) dece već svih i onih živih i čak onih umrlih i kao takav jedini je koji je praznik čitavom ljudskom rodu i ćovku rođenog od Adama do vaše dece i onih koji će se tek roditi. „Najukusnije“ (odnosno najbolje za vašu decu) jeste ono što je majka Jevrsoima, kako je to narod sprevao, pročla svom sinu:

    „Marko sine, jedini u majke, ne bila ti moja rana kleta… Nemoj sine, govoriti … Bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu.“

  3. Bibliju ili Sveto Pismo čine 2 grupe spisa: knjige Starog Zavjeta i knjige Novog Zavjeta;

    Stari Zavjet (kada je bilo „oko za oko“ i „zub za zub“ (Levitska, gl. 34 st. 19-20)) je potrebno poznavati da bi se shvatio razlog dolaska Isusa Hrista Sina Božijeg na zemlju – nakon čega nastaje Hrišćanstvo i Novi Zavjet i vrijeme kada više niko ne može reći „oci jedoše kiselo grožđe a djeci trnu zubu“ (Jezekilja, gl. 18 st. 1-4 i 20-22), jer svako svoj grijeh nosi i može ga se osloboditi preko poznanja i učešća u Svetim tajnama naše Svete Crkve.

    A da to nije tako komplikovano, kako današnji „fariseji“ vole da izvrnu, vidi se po tome da nakon dolaska, stradanja i vaskrsenja Isusa Hrista prvi sveštenici/apostoli su bili neškolovani ribari – za razliku od prvih sveštenika u Starom Zavjetu.

    Gospode Isuse Hriste pomiluj svakoga pa na kraju i mene.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *