NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » BORBA ZA VERU

BORBA ZA VERU

Episkop Nikolaj

BORBA ZA VERU
 

I
 
Srbine brate, tebi se obraćam, da te nešto pitam. Ne ustavljaj volove tvoje, i ne zadržavaj plug tvoj. Na pitanje moje možeš odgovoriti i orući. Ne pitam te za put, da bi morao dići ruku sa pluga i pokazati mi put. Ne ištem ti vode, da bi morao prestati s oranjem i povesti me na izvor. Gle, ti ceo dan oreš i ceo dan misliš, i misli tvoje ostaju zatvorene unutra u tebi. Hoću da te upitam o nečem što je unutra u tebi, na što mi možeš odgovoriti držeći ruke na plugu i koračajući lagano brazdom za volovima.
– Da li još gori kandilo vere unutra u duši tvojoj? Da li imaš dovoljno ulja u kandilu tvome,i da li ti je svetlo unutra u duši tvojoj? Srbine brate, gori li u tebi kandilo vere?
To je moje pitanje, i to sam hteo da te pitam, ali ne u ime moje. Ne pitam te u ime moje nego u ime roditelja tvojih koji te verom Hristovom krstiše i krvlju Hristovom pričestiše;
i pitam te u ime đedova i prađedova tvojih, koji iz prepunog i plamenog kandila vere svoje nališe i zažegoše kandilo vere u duši tvojoj;
i pitam te u ime onih daljih predaka tvojih, koji u ropstvu od pet stotina godina pod Turcima ne dadoše da se kandilo vere u njima ugasi; kada se za pola hiljade godina beše ugasila srpska sloboda i država, jedino što oni održaše neugašeno to je kandilo vere u dušama njihovim;
i pitam te u ime onih tvojih predaka koji junački primiše smrt za veru svoju na kocu i konopcu, kao bespravni robovi, u mraku robovanja;
i pitam te u ime onih još daljih predaka tvojih koji s čestitim knezom Lazarom na Kosovu bitku biše i za Krst šasni život svoj položiše;
i pitam te u ime onih tvojih slavnih i čestitih kneževa, blagovernih careva i blagočestivih carica, opet predaka tvojih, koji okitiše ovu zemlju tvoju slavnim zadužbinama, belim crkvama i manastirima, odakle su svi naraštaji srpski posle njih dolivali ulja u kandila svoja i zažegali treperavi plamen vere svete;
i pitam te u ime svetih Patrijaraha srpskih, časnih sveštenika i monaha, koji kroz vekove borbe, i muke, i iskušenja i tame čuvaše onaj sveti oganj vere u Srbinu da se ne ugasi, kao pravi svetlonosci i duhonosci;
i pitam te, najzad, u ime onog najsvetijeg duhovnog praoca tvoga, u ime onog moćnog i milog Save, onog neustrašivog muža i plačljivog molitvenika, koji je isplakao srce svoje pred živim nebesima, da bi se u narodu srpskom do konca vekova očuvao sveti plamen vere.
U ime te velike i plemenite vojske tvojih blagorodnih predaka, čiju si krv i duh i veru i ti nasledio kao zakoniti naslednik, u ime njihovo a ne u ime moje ja te pitam, plemeniti Srbine brate: da li još gori kandilo vere unutra u duši tvojoj?
 

II
 
Zli vetrovi udarili su sa svih strana na tebe, Srbine brate, osećaš li? Vidiš li? Čuješ li?
Hoće da ugase kandilo vere unutra u duši tvojoj.
Hoće da prekinu vezu tvoju sa roditeljima tvojim, sa pretcima tvojim, sa slavom tvojom.
Hoće da ti iskidaju osnovu života tvoga, na kojoj si ti potkan i utkan.
Hoće da te odvoje od struje svetlosti i sile, koja ti se spuštala u dušu s neba i koja te uzdizala k nebu.
Hoće da te ostave u tami krajnjoj, bez kandila i bez plamena božanskog što ti Stvoritelj tvoj darova kroz pretke tvoje i kroz crkvu tvoju.
Hoće da te osiromaše i ogole, da ti dušu isprazne i učine je pustinjom, da te naprave praznom i pustom senkom bez obadve slave, bez slave tvoje zemaljske otadžbine i nebeske.
Sa tri strane udarili su zli vetrovi na tebe sa severa i zapada i juga. Ostao ti je samo istok, odakle je mir duši tvojoj.
Od Istoka je došao mir duši tvojoj. Od Istoka ti je Hristos javljen. Tvoj sveti Sava okrenuo te je licem ka Istoku; kadgod ti je muka, da bi se okrenuo Istoku i poklonio Bogu Spasitelju svome.
Okreni se i sada Istoku. Sada ti je muka. Udarili su zli vetrovi na te, i muka je duhu tvome. Tri su najgora vetra: bezverstvo, krivoverstvo i maloverstvo.
Bezverci hoće da podseku koren duše tvoje. Može li se održati drvo kad mu se koren podseče? Šta ima osetljivije od korena jedne biljke? Možeš joj lišće stresti; možeš joj grane odseći; možeš joj čak i stablo naseći – ostaće živa. Ali ako joj koren podsečeš, zar će ostati živa? Zar se neće isušiti svi sokovi njeni, i zar će se moći ikad više pokriti zelenilom i cvetom i plodom?
Krivoverci hoće da ti nametnu svoju krivu veru, koja je njima iskrivila srce i dušu i karakter. Hoće, da i tebe vide iskrivljena slično onoj lisici sa odsečenim repom koja je predložila svima lisicama da odseku rep. Tako su jedni krivoverci odsekli praznovanje nedelje pa uzeli jevrejsku subotu; drugi su odsekli postove; treći su odsekli svetitelje, i kandila i ikone i krst; četvrti su odsekli pričešće krvlju Hristovom, i tako redom.
Maloverci hoće da se zovu hrišćanima, samo da se zovu, ali ne i da budu. Plaše se mraka bezverstva, gade se laži krivoverstva, ali ni svoju veru ne drže drugačije nego na jeziku. Jezikom su živi a srcem mrtvi. Stoje među sinovima Pravoslavlja a ne drže zakon pravoslavni. Broje sebe u sinove svetosavske, a ne hode putem oca svoga svetog Save. Kao jalova su drveta među drvećem rodnim istog imena i u istom voćnjaku. Kao izostala i iznemogla trupa, koja se lenjo vuče u pozadini za revnosnom i sjajnom vojskom Hristovom.
Bezverci hoće da razbiju kandilo duše tvoje. Krivoverci hoće da ti u kandilo naspu vodu mesto ulja. Maloverci daju ti slobodu da držiš kandilo svoje kako hoćeš, samo ne žele da ga vide zapaljeno.
To su tri zla vetra koja su udarila na dušu tvoju u ove dane. Neka te Svevišnji blagoslovi da budeš blagosloven i snažan. Jer samo blagosloveni i snažni mogu se spasti od ona tri zla vetra. Budi blagosloven i snažan, Srbine brate moj!
 

III
 
Vera tvoja brani te od svakog zla, Srbine brate.
Kadgod te snađe nevolja, vera ti tvoja pomaže.
Kada ti se ovaj svet učini kao tamnica, bez kapije i vratnica, vera ti tvoja govori: Ne boj se! Stvoritelj tvoj drži sve u svojoj vlasti. On tebe naziva sinom, i voli da ti Njega zoveš ocem.
Kada te ostave i prezru susedi tvoji, vera te tvoja brani i svedoči ti: Otac tvoj nebesni nije te ostavio i nije te prezreo.
Kada zgrešiš, pa ljudi vide tvoj greh i osude, i odbace te kao suvišnu dronju u ovom svetu, vera tvoja brani cenu tvoju i govori ti: Hristos za grešnike umre na krstu. On je platio tvoj greh pred Bogom, i ti si Bogu vrlo skupocen i dragocen.
Kada ti se dogode gubici i štete, i nema nikoga na koga bi naslonio svoju brižnu glavu, vera te tvoja brani od mračnih misli i briga i kazuje ti, kako sve ono što je ispalo iz tvoje ruke, palo je u ruku Oca tvog, čija su sva bogatstva i sva imanja i sva blaga svih svetova.
Vera te tvoja brani u bolesti i od bolesti, u muci i od muke, u tami i od tame, u očajanju i od očajanja, u samoći i od samoće, u smrti i od smrti. I od smrti brani te i odbraniće te vera tvoja. Vaistinu, čak i od smrti, od koje bezverci čak i ne znaju da ima odbrane.
Od bezverstva brani te vera tvoja, od gube nad svakom gubom, od toga mraka gušćeg od svakog mraka i hladnijeg od svakog mraza. O Srbine brate, bezverstvo je živa smrt ljudi i naroda. Svaka smrt je mrtva, a bezversto je živa smrt. Od te žive smrti tebe brani i čuva vera tvoja.
Kakav je raspadnuti leš u šarenom kovčegu, takva je duša u živom telu bezvernika. On je grob, okrečen i našaran i ograđen, a unutra je sama smrt, sve smrt, svaka pomisao smrt, svaka želja smrt, svaka namera smrt, svaki plan smrt.
Šta te može sačuvati od ove žive smrti; od ove smrti koja nosi masku života, šta te može sačuvati, Srbine brate? Samo vera tvoja u živoga Boga Stvoritelja, i u Hrista Spasitelja. Vera u Hristovo svedočanstvo koje si ti čuo i primio. Vera u Hristovo znanje, sveznanje, koje ti je predato pod skromnim imenom vere, premda je ova vera pouzdanija od svakog drugog znanja što je od čovka i kroz čoveka, a ne od Boga i od Boga.
Ova sveta i životvorna vera tvoja odbranila je pretke tvoje u dugovremenom ropstvu od očajanja, a u vreme ustanka od klonulosti i kolebljivosti.
Ova sveta i životvorna vera tvoja brani te od nepoštenja, od nemorala, od nečistih poslova, od prljavih dela, od zločina, od zverstva i divljaštva.
Teško ćeš reći, i ne možeš se setiti, da si u životu imao silnijeg i milijeg branioca od vere tvoje, koja i jeste onaj plamen u kandilu tvome unutarnjem, što osvetljava i greje dušu tvoju, Srbine brate moj!
 

IV
 
Brani i ti veru tvoju, Srbine brate. Kad vera tvoja brani tebe od svih zala ovog veka, brani i ti nju, veru tvoju. Brani nju koja tebe brani.
Plug brani tebe od gladi, zemljoradniče; moraš i ti braniti njega od rđe. Inače ćeš ostati gladan.
Oganj brani tebe od gladi, kovaču; brani i ti njega od vlage i pepela. Inače ćeš ostati glada.
Kao što zemljoradnik brani plug od rđe, da bi ga plug odbranio od gladi; i kao što kovač brani oganj od vlage, da bi ga oganj odbranio od gladi, tako i ti moraš braniti veru svoju od zlih vetrova, da bi vera tvoja odbranila život tvoj i snagu i radost.
Tkalja dobra čuva brdo u razboju, da bi brdo bilo u redu. Jer samo na dobrom brdu može tkalja izatkati odeću sebi i deci svojoj.
Domaćica dobro čuva brašno od plesni, da bi brašno bilo zdravo. I pažljivo ga seje i prosejava, da bi umesila zdrav hleb za sebe i decu svoju. Da bi joj deca sa njom zdrava bila.
Kao što tkalja čuva brdo u razboju, da bi bila odevena ona i deca njena, tako i ti moraš čuvati veru tvoju pravoslavnu, Srpkinjo sestro. Jer iz vere i pomoću vere tkaju se sve ostale vrline, koje odevaju dušu čovekovu, Srpkinjo sestro!
I kao što mudra domaćica čuva i prosejava brašno, da bi imala zdrav hleb za sebe i čeda svoja, tako i ti moraš čuvati veru svoju pravoslavnu, i čistiti je i prosejavati od svakog trunja, Srpkinjo sestro! Jer samo zdrava i čista vera hrani dušu i daje zdravlje duši, Srpkinjo sestro, duši tvojoj i dušama milih ti čeda tvojih, Srpkinjo sestro!
Slavuj čuva grlo svoje, veoma ga strogo čuva, da bi grlo njegovo moglo izvijati pesmu što veseli srce njegovo i srca sviju onih koji slušaju pesmu slavujevu. Od svega što je škodljivo i štetno po grlo čuva slavuj grlo svoje, veoma ga strogo čuva.
Paun čuva perje svoje, revnivo pazi i čuva zlatotkanu odeću svoju, koja je njemu dika a radost ljudima koji ga gledaju. Da mu neko ne iščupa perje; da mu nešto ne isprlja perje; veoma revnivo čuva se i brani paun, i uzdiže glavu svoju na visokom vratu kao stražar na kuli i obzire se tamo i ovamo, pazeći da mu neko ne iščupa perje ili da mu nešto ne uprlja perje.
Kao što slavuj čuva grlo svoje, izvor radosti svoje i tuđe, tako i ti čuvaj veru svoju, Srpče moje zlatno. Jer je vera tvoja izvor radosti tvoje, duboki i nepresušni izvor radosti tvoje i sviju onih koji te ljube oko tebe.
I kao što paun čuva divno perje svoje, ponos svoj i vrednost svoju, tako i ti čuvaj veru svoju, Srpče moje zlatno! Jer je vera tvoja sveti ukras duše tvoje, ponos i vrednost duše tvoje.
Jesi li video slavuja, zamukla grla? Vredi li što? Čuje li ga ko? Traži li ga ko? Plaća li ko zamuklog slavuja više nego vrapca? Glas čini vrednost slavuju. Glas mu daje visoku cenu. Glas mu pribavlja divljenje i ljubav.
Jesi li video pauna očupana? Odlučena od sve njegove slave i lepote? Zar ga ne smatraju za rugobu i čudovište, bez zlatotkanog plašta njegovog, kojim ga je Tvorac ogrnuo i uzdigao za cara među pernaticama?
O Srpče moje zlatno, vrednost tvoja u veri je tvojoj. Ako bi, ne daj Bože, neki zlokobni iščupao veru iz duše tvoje, bićeš jeftiniji od zamuklog slavuja i čudovišniji od očupanog pauna!
Brani, dakle, veru svoju, jer ona brani tebe. Vera ti je izvor života, vera – hrana, vera – odelo duše tvoje, vera – zdravlje tvoje, vera – pesma tvoja i radost i veselje, vera – vrednost tvoja, vera – cena bića tvoga, vera – plamen Božanstva u tebi, Srbine brate moj.
 

V
 
Jednodušno borite se za vjeru Jevanđelja, zapoveda apostol vere (Filip, 1, 27)
Kad se jedan brat tvoj bori za veru Jevanđelja, bilo unutra u sebi ili oko sebe, bilo sa svojim strastima ili sa demonima ili sa ljudima bezvernim, krivovernim i malovernim, ti ne smeš mirovati, nego moraš mu priteći u pomoć. Uz tebe i sve ostale hiljade i milioni pravoslavnih. Borbu jednoga primaju svi, i od borbe sviju ne sme nijedan izostati. Apostol vere naređuje svima a ne jednome: Jednodušno borite se – svi.
U starija vremena, kada su grupe hrišćanskih mučenika stradali za veru jevanđelsku, svi ostali hrišćani priticali su im u pomoć. Jedni su ih obilazili po tamnicama, drugi im slali darove, treći se brinuli o deci njihovoj ili o starim roditeljima, četvrti su se molili Bogu za njih.
I ti tako čini! Kad se neki brat tvoj bori za veru jevanđelsku, veru svetu pravoslavnu, priteci mu u pomoć i pruži mu pomoć, da lakše ude. Pomozi mu ilirukom, ili jezikom, ili molitvom i dobrom željom pred Bogom. I svi tako neka čine. Jer njegova borba, tvoja je borba, i njegova pobeda biće tvoja pobeda.
Borba za veru borba je za dušu; borba za dušu borba za pravi život; borba za pravi život borba je za jednu vrednost veću i višu od svega sveta i svega u svetu. Jer Hristova su usta izrekla onu veliku reč: šta koristi čovjeku da ceo svet zadobije a dušu svoju izgubi? Zaista velika i sveta reč, izrečena od najsvetijih usta.
Šta će koristiti ceo svet recimo zavojevaču sveta kad legne na samrtni odar? Hoće li misliti u tom času rastanka o onome što ostavlja ili o onome što nosi sobom u večnost? O kako će mu luda i smešna izgledati sva borba njegova za ono što mora ostaviti a ne za ono što mora poneti! Cela borba promašena; ceo vek promašen! Jer se borio za tuđe a ne za svoje. Dobitak ostavlja u tuđim rukama, a gubitak uzima sobom i nosi iz ovog sveta. Tuđe otimao, svoje izgubio. Udaljuje se od gneva ljudskog, a ide u susret gnevu Božjem.
Zato ti i govorim, Srbine brate: borba za veru to je borba za dušu, a borba za dušu to je borba za glavnu imovinu svoju i za večni život. Ne govorim ti u ime moje, nego u ime svih predaka svojih, svetih i viteških, koji se Boga bojaše, za dušu brinuše, i za veru borbu, i borbu, i borbu vodiše. Pa čak i kad bitke na svetskompoprištu izgubiše, duše svoje spasoše i u carstvo Hristovo se useliše.
 

VI
 
„Ova je zemlja bedem hrišćanstva“. Tako pisaše prađedovi tvoji iz Miloševog Ustanka pravoslavnom caru ruskom kada iskaše od njega pomoć.
Tako Srbi, prađedovi tvoji, shvatiše i nazvaše ovu Božju zemlju, ovu tvoju očevinu i dedovinu, Srbine brate.
Preko hiljadu godina ova zemlja je bila bedem Hrišćanstva. Preko hiljadu godina na njoj je krst Hristov čas uzdizan, čas obaran. No i kad je obaran od krivoveraca, krst Hristov skrivan je u srce narodno i tamo se sijao i blistao. U ljutim vremenima robovanja Srbi su ga skrivali tamo gde lopov ne krade niti razbojnik otima, skrivali su ga često ali nikada izdali.
Ono što je od Boga namenjeno, ne može se slabom rukom ljudskom obrnuti. Jači je Bog od čoveka, jači od svega sveta. A On, Svemoćni i Sveznajući namenio je ovoj zemlji da bude bedem Hrišćanstva. Kako velika i veličanstvena predodredba Božja za tvoju zemlju, Srbine brate! Bog je odredio tvoju zemlju da bude bedem ne čega malenog i maloznačajnog, ili uskog i prolaznog, nego da bude bedem večnog Hrišćanstva.
Na Sudu Strašnome pitaće Gospod narod srpski, kako se borio na ovom bedemu? I kako su duboke rane njegove za veru pravu? I koliko su duboka i široka groblja mučenika srpskih za istinu Hristovu? U Dan Sveopšteg Rasplate javiće se sve suze naroda tvog, izbrojati sve rane, izmeriti sva krv, sračunati sve žrtve. I sve će se stostruko i hiljadstruko platiti onima koji se nađu dostojni i darovaće im se život večni. I srce će se tvoje radovati kad vidi i čuje nebesnu slavu tvog naroda.
Zbog toga ti govorim: bori se i ne kloni! Tajanstveni sat vremena, navijen rukom Stvoritelja, svaki minut izbija i otkucava zemni rok zemnorodnim. Na svaki otkucaj anđeli izvode iz ovog života čete Božje, i preseljavaju ih u drugi svet. Kad izbije tvoj minut, ti ćeš morati ostaviti sve i poći jedino sa dušom svojom. Bori se za dušu, da bi imao s čim poći u onaj svet. A borba za dušu, borba je za veru. Jer je rečeno i potvrđeno, da samo duša sa verom ima namenu i svrhu. Duša bez vere nema ni namene ni svrhe. Tako je rečeno i tako potvrđeno.
 

VII
 
Pazi, šta mrziš a šta voliš. Kad se boriš za veru svoju, ljubi veru svoju svim srcem svojim, jer ti je ona darovana od Onoga koji tebe ljubi. Vera je dar ljubavi, ta tvoja vera, Prava Vera Pravoslavna., Srbine brate! Kad ljubiš veru svoju, ljubiš Darodavca vere svoje.
Strasti pomračuju um, i gase kandilo vere. Kad se boriš sa strastima svojim, mrzi strasti svoje svim srcem svojim.
Bezverstvo pustoši dušu, čupajući sve božanskoseme iz duše. Bezverstvo je živa smrt, gora od svake smrti. Kad se boriš s bezvernicima, mrzi bezverstvo svom dušom svojom, ali ne mrzi čoveka na koga je pala guba bezverstva. Kad ne mrziš vola svoga, na kome je kuga; i kad ne mrziš ovcu svoju, na kojoj je metilj – kako bi mrzeo čoveka, brata svoga, na kome je guba bezverstva? Preteško je breme bezverstva i samo sobom: nemoj tovariti na brata tvoga još breme mržnje tvoje.
Krivoverstvo je vera iskrivljena, skršena i smanjena, kao drvo burom iskrivljeno i gradom skršeno. Kad se boriš s krivovercima, mrzi krivoverstvo, u vidu jeresi i sekta, svom dušom svojom, ali ne mrzi čoveka sa verom iskrivljenom i osakaćenom. Kad ne mrziš drvo gradom izlomljeno i osakaćeno, kako bi mrzeo čoveka, brata svoga, u koga je vera iskrivljena i duša osakaćena?
Maloverstvo je vera bez plodova. Kad se boriš s malovernicima, mrzi maloverstvo svom dušom svojom, ali ne mrzi čoveka, brata svoga, jer na njemu je ta bolest i on je stradalnik.
Kad ne mrziš pšenicu izraslu i izđikalu, ali bez vlata i zrna, ne nego brineš kako da joj pomogneš da bi vlatala, – kako da mrziš čoveka, brata svoga, koga je snašla nevolja, da ima veru ali besplodnu, i da mu kandilo vere bude ne bez ulja ali bez plamena?
Bog će ti pomoći, i ti ćeš pobediti.
Bog će te blagosloviti, i ti ćeš održati veru svoju, najveće blago svoje, Srbine brate moj!
Kad očuvaš veru svoju, očuvao si dušu svoju. Kad očuvaš dušu svoju, lako ćeš se rastati sa ovim svetom, i lako ćeš ući u život večni, koji obeća Stvoritelj blagoslovenim Srbima Svojim.
 


Pripremio:
MIROSLAV VOJINOVIĆ  

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *