Зилоти

Питање:
Помаже Бог. Надам се да вас на нећу на неки начин увредити, или раздражити, али бих да вам поставим пар питања око ствари које сте (о. Љубо) поменули у вашем једном одговору, а можда ћете протумачити моја питања као некакву „реплику“. Прво ме занима зашто мислите да су зилоти „вукови у јагњећој кожи и обмањивачи“? Имао сам искуства са зилотима, и слажем се да су претерали у неким стварима, али као што и у свакој расколној групи, јереси, има нечега доброг (за шта се углавном само ухвате, па целу слику праве од једног тог детаља) има истине и у ономе што зилоти причају. Сигурно је да је оптужба на рачун патријарха Павла да је масон, стварно претерана, али такође ни патријарх својих одобравањем масонско-ватиканских лажи (нпр- антисемитизам Владике Николаја) не помаже у грађењу другачијег мишљења. А друго и много важније (што можда не би требало бити у овој тему, али такође има везе са једном вашом реченицом) – рекли сте: „и тако нису способни да разумеју да је господ дошао да спасе грешниек а не праведника.“, и мене сад занима која је уопште поента било каквог труда што се тиче нашег спасења? Можемо једноставно да седнемо, предамо се свим могућим демонима, кажемо „ја сам хришћанин, желим да идем у рај“, купимо бројаницу и крстић, и бићемо спашени? Мени је један духовник рекао да у Рај неће ићи не хришћани, него праведници. Ваша изјава је сада скроз супротна, и сад сам збуњен. Молим вас, ако можете да посветите пар речи мом питању.
Н.Н


Одговор:
Драги Н.Н, када ми данас говоримо о зилотима, или старокалендарцима, ми увек ту реч стављамо под знаке наводника, знајући да они заиста не престављају искрене старокалендаце којих и данас има. Ти људи имају могућност да се уједине у један фронт и образују јак старокалендарски покрет. Због овакве самовоље и гордости они саботирају реалну могућност да се новокалендарци у Грчкој замисле шта су урадили. Скоро један век већина ових дубоко подељених група живе у свађи и узајамном анатемисању, заборављајући прави узрок свог постојања. А свима њима је гесло истина. Зашто су они неискрени? Зато што терају „мак на конац“, и нису могли да остану у послушању и према организованим старокалендарским епископатима да плодно и истинито сведоче о старом календару. Ту су пали. Разводњили су се до те мере да су сасвим изгубили појам дисциплине а покушавају да говоре о повреди дисциплине патријарха Мелетија. Касније им је и проблем екуменизма дошао на руку тако да више и не помишљају да дају било коју шансу новокалендарцима. Не желе ништа да имају ни са старокалендарском умереном групом митрополита Кипријана, који су се прилично добро организовали уз јаку подржку од још убедљивије организованог епископата румуниских старокалендараца, под омофором врло честитиог митрополита Власија. Ови тзв. зилоти нису могли да остану у послушању ни Синодалној цркви заграничних руских архијереја него су „лукаво византијски“ обмањивали и отишли.
Вук у јагњећој кожи је онај који нешто тврди да би привукао твоју пажњу а да у самој суштини он сасвим другачије развија своје мреже. Лицемерије и неискреност влада код милитантних тзв. зилота. У то нико не може да ме другачије убеди! Ако се обједине у један фронт, поправе повређену хиротонију, и широм икономијом покрију своје еклизиолошке разлике, и престану да објављују помесне цркве неблагодатним (којим ауторитетом? ) , онда ћу им пасти пред ноге и направити велику метанију. А овако су и даље дволични одвраћањем пажње од правог и оргиналног проблема.
Оваквим тренутним „старокалендарским покретом“ само се срозава борба и губи свака нада на најмањи успех. Успех није у декларативном објављивању безблагодатности и анатемисању синода по крајњој идеји истомишљеника, него у задобијању великих маса народа које би се вратиле и исцелиле Грчку цркву. А овако се само шири све већа брука и срамота и одбија народ.
За време патријарха Павла Сабор СПЦ је „причислио к лику свјатих“ Николаја епископа жичког, тако да то што говорите губи сваки смисао.
Ви ту евађелску мисао изопачавате ван изнесеног контекста Домостроја нашег спасења. Мислим да нема потребе да наводиом колико је великих подвижника – стубова обоженог благочестивог живота, ултимативно називало себе грешницима. Дакле ради се о смирењу. Пре свега, те моје наведе речи јесу Господње, и Он их је управо због надмених рекао. За све оне који себе сматрају праведницима! Зар није Фарисеј по строгом слову Закона био један од највећих старозаветних праведника; и зар није отишао кући неоправдан? Отишао је неоправдан – Црква нас управо том реалношћу уводи у Велики пост, и доводи пред Његово распеће, и објављује нам Пасху – живот вечни. А за наук, да се својом праведношћу људи не би погордили, Господ уводи у саживот са Собом – у Рај, најгорег човека из Његове земаљске околине; наравно покајаног, и оног који је са свим правима дошао у дванаести час „за исту погођену плату“. Ту причу Господ је рекао управо због мене, а и Вас – пријатељу мој, а највише због људи менталног склопа воинствујућих стаокалендараца! Да никада не изгубимо из сазнања да се спасавамо Божијом благодаћу а не нашим заслугама, а ништа мање ни словоједењем. Нико не пориче покрете душе у „оба табора“, али ако алудирате да се старокалендарци „спасавају својом ревношћу“, т.ј. својом тврдоглавошћу, када својим унутрашњим делењима поричу основне појмове Цркве, имам новост за вас: радије ће Господ позвати грешнике (Мт. 9, 13; Мк 2, 17; Лк. 5, 32) , који имају основне појмове Његове Богочовечанске љубави сабирања а не делења.
Ми не говоримо о „не хришћнима“ него члановима Цркве који се спасавају њеним светим тајнама. Овде ми подмећете.
Имитирањем Христа, његовог живота и труда, нашим моралним животом и надом, и вером, ми се у крањем смирењу спасавамо; а ако константно подвлачимо како су сви лоши а ми увек добри, ми тим истацањем наше праведности попут оног буквоједа фарисеја, поћићемо „Кући“ неоправдани, т.ј. не спасени! Са љубављу а не раздражењем
Ваш
оЉубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *