Zapisivanje grehova

Pitanje:
Pomaže Bog časni oci, želeo bih da vam postavim jedno pitanje. Naime, imam jednu dilemu. U vezi je sa ispovešću. Kada se spremam za ispovest, ja obično pišem na papir one grehe koje sam počinio, jer kada dođem u ispovedaonicu ja se blokiram. Tako mi je lakše. Međutim, par puta to moje pisanje nije bilo baš propraćeno od strane sveštenika koji su ispovedali, sa odobravanjem (nisu mi zabranjivali, ili vikali, ali se videlo da to ne smatraju pravilnim) . Da odmah kažem ne pišem ja „romane“, navodim one grehe koje sam činio od prethodne ispovesti. Na jednoj TV emisiji sam isto slušao sveštenika koji je o tome govorio kao o praksi monaha. Moje pitanje je: šta da radim, kako da pamtim sve ono što bih želeo da kažem, bez zapisivanja, ili da nastavim sa tim, a da tražim nekoga kome to ne smeta? Hvala vam unapred i svako vam dobro želim
N.N


Odgovor:
Bog ti pomogo, Treba obavezno zapisivati svaki, pa makar i najmanji greh koga se setiš, a zatim da se iskreno za njih pokaješ. Nema „malih“ i „velikih“ grehova, svaki greh udaljava čoveka od Boga, a „mali“ gresi neprimetno vode prema „velikim“ gresima. Zato Predanje Crkve upozorava hrišćane da se naročito čuvaju sitnog greha. Ako tvoj sveštenik nema strpljenja da sasluša sve ono što ti imaš da izneseš pod uslovom da kako kažeš (ne pišeš romane) onda bi bilo dobro da promeniš duhovnika i nađeš nekoga monaha koji će imati strpljenja da sasluša sve tvoje muke.
Na tebi je konačna odluka, uz iskrenu molitvu Gospod će ti otvoriti razum da uradiš kako je najbolje. S poštovanjem o.Dragan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *