НАСЛОВНА » Друштво, Помесне Цркве, СПЦ, ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ » Владика Иринеј (Буловић) – Православљу прети раскол тежи од оног између Истока и Запада

Владика Иринеј (Буловић) – Православљу прети раскол тежи од оног између Истока и Запада

Први пут у историји православне цркве над њом се надвија реална опасност од новог великог раскола, овог пута не између хришћанског Истока и Запада него унутар самог Истока.

Ако би дошло до тога, а ја се надам да, упркос свему, неће доћи, то би био већи и тежи раскол од свих претходних у историји Цркве, квантитативно већи и од раскола из 1054. године, с обзиром на данашњу бројност помесних православних цркава и њихову раширеност у свету. Овако владика бачки Иринеј коментарише упозорење Светог синода Руске православне цркве да је цео православни свет у опасности после одлуке Светог синода Васељенске патријаршије о постављењу двојице „егзараха” за Кијев.

– Морам, узгред и укратко, да разјасним појаву двојице цариградских „егзараха” у Кијеву. Они, наиме, нису тамо постављени него послани на неко време, у конкретној мисији спровођења плана о додељивању аутокефалије украјинским расколницима више боја и врста, а против воље законите, канонске цркве у Украјини, једине која у тој земљи јесте Православна црква, призната од свих цркава, почев од Цариградске патријаршије. Реч егзарх има разна значења у разним контекстима, али овде значи просто изасланик, легат, представник. Да бисмо разумели о чему се ту ради, морамо замислити ову слику: у Скопље долази делегација с обалâ Босфора да испита модус и процедуру додељивања аутокефалије тамошњој цркви која је у расколу са свим црквама, укључујући, на првом месту, саму Цариградску патријаршију, а ћутке заобилази канонску цркву и њеног поглавара, архиепископа Јована, иначе јединог којега признају сви, па и споменута делегација и они који су је послали…

Могуће је замислити и још већи оксиморон: слична делегација стиже на Цетиње, ту се настањује на неко време и почиње да разрађује процедуру давања аутокефалије Мирашу Дедеићу (самозваном Михаилу) и његовој расколничкој секти, иако га је претходно сама Цариградска патријаршија рашчинила због његових канонских преступа, док законити епископ, митрополит Амфилохије, добро познат и у самом Цариграду и у православном свету уопште, не бива удостојен ни посете и поздрава, а о читавој „миротворној” и „ујединитељској” операцији сазнаје из новина и с малог екрана – каже у разговору за „Политику” владика бачки Иринеј.

Да ли та опасност од раскола, уствари, већ постаје стварност јер се у истом саопштењу Светог синода Руске православне цркве констатује и да је „процес према изјавама васељенског патријарха неповратан и биће настављен”?

И ја знам за такве изјаве, али сматрам да у историји нема неповратних процеса, чак ни када су окончани, а камоли када су у току и тек треба да буду окончани. Понављам: надам се у Бога, заједно с огромном већином православних хришћана широм света, да Цариградска патријаршија, историјски гледано мати свих словенских цркава, неће прећи фатални Рубикон и да ће светињу јединства Цркве ставити изнад овоземаљских „примата”, антагонизама, интереса, утицаја.

Напоменуо је и да Српска православна црква не прихвата постојање два разлличита, притом завађена, православља, једног „фанариотског“, а другог „московског“, већ да верује у једну, свету, саборну и апостолску Христову Цркву.

„Укратко: нисмо за Москву, него за пуно поштовање вековног канонског поретка, и нисмо против Цариграда, него против сваке иницијативе која би, чак и независно од добрих намера, сигурно изазвала још теже потресе и поделе од оних које већ имамо“, поручио је Иринеј.

На питање да ли постоји могућност да се, ако неканонске црквене структуре у Украјини на овај начин добију аутокефалнсот, слично догоди и у Македонији, где такође постоје канонска Црква и непризнате структуре, владика бачки упозорава да ако нешто прође у Украјини, проћи ће не само и у Македонији него и у Црној Гори, Абхазији „и где год наручиоци и извршиоци замисле, чак, можда, и у Грчкој“.

Извор: Политика

4 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *