Видовдан

Питање:
Помаже Бог, замолио бих вас да ми објасните, који се светац прославља на Видовдан. Чуо сам приче из различитих извора, на пример да се на тај дан слави старословенски бог и да тај празник нема везе са хришћанством. То ми није јасно па сам решио да се обратим вама, Унапред хвала и свако добро
Марко


Одговор:
Драги Марко, Причају? Само у томе вам лежи одговор, у том „чуо сам“! Када би човек мање причао сазнао би да је непромишљена реч често оштрија од мача, и да је она убица. Празнословље је један од тежих грехова, а посебно осуда. Дакле, тако нешто долази од људи, који немају знање и дезинформацијама желе да дођу до пажње. Лаж је суштина ђавоља, јер он то и јесте. Он лаже, дезинформише, збуњује, подкопава, руши, препричава, све у свему највећи аброноша. „Дијаволос“ преведено са грчког значи лажов или клеветник. Он све ремети и мути и тако руши однос са људима и ближњим око нас. То је стара прича из оних истих старих извора, којом се једни користе због незнања а други због злобе и арогантности, у оба случаја покренути гордошћу. Видовадан кроз Косово је прешироко и предугачко поље, како за српско хришћанство тако и за западно, на којем је посејено семе мученичка, када је у необјашњиво суровим условима на нашим просторима опстала Црква. И тим нашим примером доказали смо да „врата ада“ не могу да јој одоле. Репресија не убија Цркву на било којем пољу и поднебљу, него та лажна сигурност и декларативно уподобљавање Христу. То што ондашње „косово“ није узело кроз онај нечувени појам страдања, посебно после изгубљене битке, то нам данас односи лажни мир и новокомпоноване теолошке успаванке, које му служе. И све док Господ „понавља косово“ ми можемо слободно да Му захваљујемо, јер није заборавио народ свој. Ствар је у томе да је народ заборавио Господа, али због многих мученика и молитвеника, и оних косовских, Он нам и даље шаље опомене и позиве на покајање. Опомене су израз љубави, а не тишина у којој се стиче осећање сигурности, тј. појам Цркве као физички „торжествујуће“ (нестрадајуће) , са којим нам је Запад пребацивао да су правоверни (Флорентински сабор) зато што он не зна за страдања од отоманског мача шеријатског закона. У томе је сагледаван благослов Божији у односу на казну разних видовдана, које Православни проживљавају. Одсуство мученика је јалово семе за живот Цркве, и ако нема тог огња очишћења све умире и нестаје. Због тога црква на Западу нестаје, наравно, не рачунајући оазе православних мисија – нови дах живота, које су у већини плод и жетва страдања за Христа. Видовадан је посебан дан у историји Цркве, када једна војска после причешћа иде у сигурну смрт. То се остварује на чврстим и смисаоним еванђелским речима, да када се живот полаже за пријатеље своје, нема веће љубави. Неме веће љубави од оне када неко „душу (живот) своју положи за ближње своје“. Битка се одиграла 1389. г., дакле 13 векова после Христа, или за 13 векова живота Цркве. Она је до Косовске битке имала свој Диптих светих, које је у свом календару помињала. У дан када се одиграла битка био је већ установљен празник св. Вита. И по њему, по свецу тога дана, Косовска битка је добила име „ВиТовдан“. То је чињеница. Када је свештенослужитељ завршио Литругију пред битку, он је на отпусту поменуо св. Вита (Вида) , а ми данас уз то име додајемо св. кнеза Лазара и косовске мученике. Али треба знати житије (Филиокалију) св. Вита. Он је свом оцу повратио очни вид и због тога је у нашем народу познат као св. Вид. Вид или Вит, свеједно, никако не може да буде везан за словенски паганизам. То је клеветање ових дивних мученика и Христових војника, који су са св. мучеником и благочестивим кнезом Лазарем пошли у смрт. Мошти св. Вита – ти његови земаљски остаци налазе се у Прагу. Видовдан је дан светог у којем се одржала Косовска битка. То је тако просто да се разуме: Видовдан, Петровдан, Савиндан, Госпојиндан, „Лучиндан“ (св. Луке) итд. У Христу ваш о.Љубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *