Виђења Лица Божијег

Питање:
Помаже Бог, хтео сам да Вас питам нешто. Занима ме питање виђења Лица Божијег. Свети Јован Златоусти говори да нико не може видети суштину Божију и да када би питали Серафиме и Херувиме који лете око Њега о томе, они би вам само одговорили песмом: „Свјат, Свјат…“. Опет, у Житију Св. Андреја Јуродивог пише да је Светитељ био узнесен у Рај и да је тамо након сагледавања многобројних лепота, био одведен пред Престо и да је на њему видео Спаситеља, Који му се благог лица обратио и рекао пар речи од којих је срце Светитеља почело да гори љубављу још више. Свети Игњатије Брјанчанинов на једном месту исто пише да ће праведне душе лицем у лице гледати Онога, Кога сада вером гледају у Промислу Његовом. И у оној молитви Цркве: „да ограђени Светим Твојим Анђелима достигнемо јединство вере и познање неприступне славе Твоје… “ у једној од фуснота тумачења Јеванђеља по Матеју (17: 1-2) на вашем сајту, о.Сава Јањић каже: „Пошто човек не може видети божанску суштину, Бог му се саопштава путем нетварних божанских енергија. Учење о нетварним божанским енергијама и нетварној светлости један су од основних темеља православне вере и учења о обожењу човека. Победивши рационалистичко умовање јеретика Варлаама, Православна Црква је на чувеним „паламитским саборима“ у 14. веку потврдила и догматски објаснила вековно уверење да је Бог непосредно доступан човеку и да се Бог може „видети Онакав какав Он јесте. “ ово да се „може видети Онакав какав Он јесте“, а опет на поечтку фусноте каже да не може видети божанску суштину“… јел можете да објасните укратко то учење Светог Григорија Паламе и да ли се или се не види Лице Божије? унапред Вам хвала
Станоје


Одговор:
Драги Станоје, Твоје питање се дотиче више сложених тема, од којих се о свакој може написати богословска студија, и још увек не би биле потпуно разјашњене.
Неке од тих тема су: – Виђење лица Божијег – доживљај суштине Божије – Виђење Спаситеља Христа – Блаженство праведних у Рају – Познање славе Божије – Божанске нестворене енергије – Обожење човека – Однос рационализма и живог духовног искуства Када су западни рационалисти устврдили да је Бога немогуће разумом схватити, а тиме и остварити непосредни однос са Њим, свети Григорије Палама је, на основу подвижничког искуства Светих Отаца, одговорио да Бог јесте несазнатљив људском уму, али је доступан нашем искуству преко божанских енергија (благодати) које Он излива на нас и на сва створења. Ово искуство је исто толико реално, ако не и више, од рационалистичке спознаје и умног разумевања. Блаженопочивши епископ Данило (Будимски) је повезао све ове теме у целовито учење, у коме је он објашњавао да је, по Светом Писму, најближе што можемо реħи о суштини биħа Божијег, да је Бог – љубав. Qубав загрева наша биħа. Према томе, она људска биħа, која су далеко од Бога, хладна су и стога осеħају љубав Божију као „ватру“ која их сагорева. Они људи, праведни, који су загрејани љубављу, осеħају топлину Божије љубави као веома пријатни доживљај, који их још више загрева. Наравно, степен загрејаности код различитих људи није исти. Они који и сами пламте Божанском љубављу, налазе се ближе Господу и могу да издрже силину те „ватре“ Божије љубави. Степен човечије блискости Богу зависи од степена његове топлине. Божија љубав, која загрева људе, истовремено и чисти наше грехове. Јер, као што када се комад гвожђа загреје, усија, са њега отпада свака рђа, тако се и људско срце и душа чисте Божанским енергијама које је их загревају љубављу и благодаħу. Што се тиче виђења лица Божијег, када је Мојсије питао Господа: „Молим те, покажи ми славу своју“, Бог му је одговорио: „Учиниħу да прође све добро моје испред тебе… али неħеш моħи видети лица мојега, јер не може човек мене видети и остати жив. И рече Господ: ево, место код мене, па стани на стену. И кад стане пролазити слава моја, метнуħу те у реселину камену, и заклониħу те руком својом док не прођем. Потом ħу подигнути руку своју и видеħеш ме с леђа, а лице се моје не може видети! “ (2. Мојс. 33, 18-23.) Врло је тешко нашим речником објаснити, а још је теже реħи сасвим просто и јасно, тако да свакоме буде лако разумљиво. Знамо да просечан човек не може лако објаснити како ради обичан телефон или ТВ пријемник; а колико је теже објаснити овакве ствари, које превазилазе наше моħи. Укратко, и приближно речено, човек не може остати жив у физичком телу поред толике „ватре“ Божанских енергија (благодати) и љубави. Светитеље, праведнике у Рају, обасјаваħе сила, слава и љубав Божија слично (само много боље и савршеније) као што и нас овде, у физичком свету, обасјава благотворно сунце, које даје светлост и енергију, без које небисмо могли живети. У рају неħе бити физичког сунца, веħ ħе сам Господ обасјавати славом својом и благодаħу праведнике и оне који Га љубе. Они који Га мрзе, осеħаħе то као ватру која их спаљује, зато што су сами хладни и пуни сваке рђе. Зато је важно очистити се од сваког греха, мржње, зависти, лажи и преваре, гњева, злобе, и т.д. и загрејати срце своје љубављу према Богу и ближњима. Јер само такви можемо приħи мало ближе Господу, извору живота, радости, здравља, љубави и сваке доброте, у овом привременом свету, а још више и јасније у вечности. Очишħени, ми се причешħујујемо благодати (енергија) и љубави Божије, и тако загрејани и сами зрачимо истом топлотом (љубављу) и енергијом, која кроз нас може да делује и на друге људе, да их загрева, или да их пече, ако су хладни. То су последице нашег избора између добра и зла, између свега онога што води ка љубави или ка мржњи, ка животу или смрти. Зато нас Господ упозорава: „Сведочим вам данас небом и земљом да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато, изабери живот да будеш жив ти и семе твоје! “ (5. Мојс. 30, 19.) Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *