Веза са пуно млађом особом

Питање:
Имам 48 година и два неуспела брака.
Ни један на жалост није био црквени. Први супруг је отишао са другом женом по рођењу ћерке док није имала ни годину дана. Била сам јако повређена и усамљена јер смо се узели из љубави. После пар година упознала сам другог човека који је наводно био пред разводом и који је имао сина истих година као моја ћерка. Пошто је веза већ почела сазнала сам да је он и даље у браку али да га је супруга напустила кад је сазнала да има другу везу. Ја сам одмах све прекинула ал он је стално долазио, тражио ме, молио и кад се развео почели смо да живимо заједно и убрзо се венчали. Све је било добро, био је добар према мени, детету, родитељима, пажљив и нежан. Повремено је код њега избијала нека прикривена агресија која ме је плашила. Пар година пре нашег разлаза почела сам да идем на богослужења, да постим и посећујем манастире јер ме је то увак привлачило. Убрзо сам схватила какве сам грехе починила, искрено се кајала и исповедала код духовника. Он је наизглед све то прихватао али је почео да се понаша све горе, сина није помињао нити доводио као да га нема и сви контакти су били само на моје инсистирање. Кривио је бившу жену да му не да дете а то није тачно и кад бих му то рекла јако се љутио а ни са родитељима није имао никакав однос. Постојала сам само ја и сви остали су били вишак, на жалост ускоро се показало и моја ћерка. Почео је да је критикује за све, вређа, понижава. Није смела да проговори оно што њему није по вољи тако да се повлачила у себе, попустила у школи и није хтела ни самном да говори. Као младо биће у пубертету осетила је то још теже. Јако сам патила због свега, молила се Богу да га уразуми, разговарали смо често, све ми обећа да ће бити боље, да не зна шта му је, ал није било тако. Онда је почео и да је удара кад се наљути и тад сам схватила да нема помоћи и отишла право код духовника на разговор јер нисам смела да дозволим да дете трпи ради мене. Жао ми је било што је тако јер смо провели шеснаест година лепо и нисам могла да схватим да сам живела у заблуди и да нисам знала са каквим човеком живим. Одмах сам прекинула везу и рекла му да се исели из стана. Нисам по разводу имала проблема са њим али ме је заболело кад сам чула да је убрзо нашао другу жену и да живе заједно и то после само два месеца од развода. Ја и моје дете смо остали духовно и физички рањени и једва смо се опоравиле. Сада је Богу хвала добро, она је добар студент, смирила се, запослила. Мени је дуго било тешко, тако сам сама и осећам се издано и изневерено. Била сам добра супруга, све сам пружила, леп стан, помогла му око запошљења, посећивала његове родитеље, позивала сина кад већ он није марио за њега и све узалуд. Тешко је сад почети нови живот а то и јесте моје питање. Пре извесног времена појавио се један млад човек, неожењен који ми је велика подршка и помоћ. Ништа од њега нисам тражила, велика је разлика у годинама и то ми јако смета па сам хтела да то одмах окончам а са друге стране не могу сама и признајем да ми прија његова пажња. Гризе ме савест због тога, шта он тражи самном кад има толико девојака на шта он одговара да је дуго чекао да ми се приблизи и да је знао да ће тако бити чим ме је видео. Шта да радим оче, долазио је и код мене, упознао моју породицу и сви су га прихватили а ја не могу да се помирим да повредим некога, његове родитеље који желе да виде сина ожењеног, унучад. Свесни смо да ово не може да траје али смо се сложили да будемо неко време заједно па како буде, причамо сатима о свему, он је најбољи човек кога сам икад упознала, чист, осећајан, пожртвован за свакога каквог би свака жена пожелела. Није имао среће у љубави до сада, тако бар каже. Како смо се нас двоје овакви спојили у нешто што ни сами не знамо шта је и како да прекинем све ово кад не можемо а да се макар не чујемо неколико пута у току дана. Знам само да желим да усрећи неку младу жену и да буде овакав какав је према мени, а знам да ће мо како год буде остати пријетељи заувек. Срамота ме је толико да не смем да одем код духовника, помозите саветом, правим глупости и не могу да сагледам последице……извињавам се на дужини писма. С поштовањем и не замерите
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, добро је почело, срамота те је да одеш код духовника, а кад се постидиш и своје кћерке, којој би тај добри младић приличио, онда ће све поћi набоље. Свети Владика Николај, у песми „Зидање Љубостиње“, кроз уста Рада Неимара говори: „Што је прошло нико не поврати, што ће доћи нико не одврати“. Ти си се свакако кајала за пропусте у животу, за своје грешке у „браковима“, кајаћеш се док си жива, јер ће те свакако савест на то приморавати. Сама кажеш да је твоја кћерка много пропатила, јер није упамтила оца, а очух ју је малтретирао. Зар да својој кћерки сада, морам да кажем под старе дане, причињаваш нове боли. Обрати се њој, живи за унучиће које ће Ти рађати кћерка, али је и саветуј да се поучи из твоје несреће, да отвори добро очи са ким ће
живети, живети у легалном, црквеном браку.
Твоја веза са овим младим човеком не само да није природна, већ од Цркве и забрањена, јер се у браку не толерише разлика већа од 20 година. Ако кажеш да се не мислиш за њега удавати, онда и сада живиш у конкубинату. Сети се сусрета Христа са женом Самарјанком: Он јој је рекао да позове свог мужа, а кад она рече да нема мужа, Он јој каза: „Добро каза: немам мужа, јер си пет мужева имала и сада кога имаш није ти муж“ (Јован 4, 18) .
Драга сестро, можда ћеш рећи да сам груб, да сам те мање саветовао а више критиковао. То је свакако и последица твог приповедања о животу који си провела са два мужа, али је критика, превасходно, упућена због садашњег стања. Оно што је прошло, не може се сада поправити, али се нова невоља може спречити. А кад будеш пожелела да старост не проведеш сама, нађи човека према себи, отвори добро очи, венчај се са њим у цркви. Јер, кога су змије уједале и гуштера треба да се плаши. Одлази чешће код твог надлежног свештеника, који ти је, надам се и
духовник, саветуј се њим, исповеди се. Сада долази Света и велика четрдесетница, прилика за молитву и кајање, па нека и Теби драги Бог буде у помоћи, теби и целој твојој породици.
Срдачан поздрав о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *