Васа Пелагић

Питање:
Помаже Бог добри Оци, Желим да поставим једно питање више из неке знатижеље (а тако и настају питања на скоро све теме) .Занима ме како у очима цркве изгледа Васа Пелагић? Ја сам одувјек у кући имао „Народног учитеља“ књигу која је доживјела неколико издања на нашим просторима, и можда најбоља наша књига, препуна оних „традиционалних“ рецепата и књига коју би што кажу требало да има свако домаћинство.И кроз ту књигу доиста сам створио једну лијепу слику о Пелагићу, као човјеку са завршеном богословском школом, народним љекаром и просвјетитељем сељачког народа Српког.Међутим, прије неколико дана, на разноразним сајтовима тј. форумима, сам прочитао како је Пелагић био отпадник Цркве, човјек који је у својим неким годинама бацио мантију…па да бих отклонио моје недоумице и разноразне претпоставке, вратио бих се на питање: Занима ме како у очима цркве изгледа Васа Пелагић? (надам се да ће те кроз мој горњи опис схватити, зашто кажем у очима Цркве – ако је питање неприкладно или је пак неко слично већ било постав љено, молим вас да ми опростите, или ме упутите на неки други линк) Мир и свако добро!
Зарија


Одговор:
Поштовани Зарија, Знате шта, не бих рекао да свештеник који се одриче свог сештенства да аутоматски постаје отпадник од Цркве. Ја о њему много не знам, али рецимо, ако је прешао у неку секту, да, он јесте отпадник.
Не знам који су били његови мотиви за “бацање мантије”, или како се то и на другачији начин грубо каже “обријао браду” за свештенике који реше да то више не могу да буду. Човек се по својој тренутној преображеној природи ломи, и у његовој души су праве урвине. Њих можемо да контролишемо нашим остваривањем бестрашћа којег добијамо подвигом и методама које Црква вековима предлаже, или пред њима падамо. Лако је осудити грешника.
Има данас свештеника којима би било боље за душу да “оставе мантију” и да лаички очекујући милост Божију да раде то што већ раде, а своје место да уступе онима који чезну да буду на њиви Христовој. Нажалост, за многе данас би био подвиг да престану да богослуже. Желим да кажем “остављање мантије” није трагедија, ако свештеник се одаје озбиљним страстима, разним врстама блуда, среброљубља, или заблуда и лутања. Дакле, аутоматски не значи да је Васа Пелагић, народни лекар, био лош човек. Оно са чиме се он бавио и шта је све оставио свом народу јесте само љубав према ближњем. Не верујем да је он само “укешио” свој рад (то данас раде други продајући његове књиге) ; изгледа да га је више вукло да помогне, да научи прост нараод којег и данас дањи сви заборављају, а ако се понекад сете то је од избора до избора, док не склепају неку нову лаж и обману. Барем је он мислио на народ. Моје лично мишљење је да је он за собом оставио велико добро дело, е сад што је оставио своје свештенство то само Бог и он знају зашто, и то остаје само њима Двојици да расправе. Са искреним поздравима
оЉуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *