Улазак у веру

Питање:
Помаже Бог поштовани оци, занима ме како се заправо улази у веру, сопственом вољом или Божијом? Да ли и на који начин неверујући човек може постати верујући само ако он сам то жели? У Светом писму Апостол говори о изабранима, да ли смо ми изабрани а остали нису, и да ли то значи да они који нису изабрани у ствари немају могућност избора? Опростите на мом незнању. Горан
Горан


Одговор:
Бог вам помогао Горане, Хвала вам на овом веома занимљивом питању. Свако људско биће рођено на земљи има душу, која је спона између земаљског тела – праха земаљског, и свог Творца небеског – Господа Бога. Свако људско биће, по својој души, тежи ка радости и заједници са Богом. Код некога је та духовна тежња веома изражена, а неко, услед лоших навика, или превелике заокупљености материјалним стварима, запоставља ову духовну димензију свог живота. То би били „неверујући“ људи. Размишљање о болести, или смрти је тренутак када чак и „неверујући“ човек почиње да размишља и о постојању света, који ми не можемо оком да видимо, али душом можемо да осетимо. Побожан човек је особа, која осећа присуство љубави у свом срцу и живи по закону љубави. То је зато што је Бог Љубав! Особа, која не може да осети лепоту љубави, чак и да познаје све догмате Цркве, да је интелектуално добро информисана о црквеним стварима, неће бити у стању да схвати тајну вере, и представља понекад већу опасност од неверујуће особе, јер верник без љубави лако улази у фанатизам. Лепо је рекао један мудри човек: „Господа Христа нису распели на крст неверници, већ верници! Хтели су да убију Бога ради Бога! “ Природна љубав и доброта природно уводе човека у свет вере. Ваше друго питање је везано за тему „предестинације“ о којој је посебно писао Блажени Августин. Предестинација не постоји! То је став Православне цркве. Зар би било исправно да Господ неке људе предодреди да буду добри, а друге предодреди да буду лоши. Сваком људском бићу је подарена слобода воље да изабере пут свог живота. Неко у животу осети многе радости, а неко много туге… Сваки живот је велика тајна, која се открива нашим срцем. Срце, које гледа живот у љубави, чак и онда када је тешко сачувати љубав и мир Божији у себи, живеће у вери радости. Особа, која ропће, завиди, или недај Боже, мрзи, и у мржњи другима прави пакост, таква особа, по речима старца Пајсија, проклиње себе и свој сопствени живот чини мизерним. Бог изабире себи оне, који су се својом љубављу одазвали на глас Божанске љубави. Бог свакога зове к себи, али се сви не одазивају на позив Божије радости. О таквим „изабраним“ говори Апостол Павле у Новом завету. Срдачан поздрав у Господу, о. Мирослав

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *