Питање:
Помаже Бог, Као малолетник сам на сабору (шездесетих година) држао на крштењу децу мог брата од стрица и тетке (мајчине сестре) .
Кад је дошло време за женидбу те деце, незнајуħи сва црквена правила, био сам сведок на венчању старијег сина (у општини) а касније сам им и држао децу на крштењу.
Сада треба да се жени и млађи син тих мојих рођака и постоји могуħност да ме зове за кума. Сада би се и венчање обављало у цркви.
Шта је веħи грех: прекинути то укрштање крвног и духовног сродства или и даље наставити са тим родбинским кумством? Волео бих да ми што пре одговорите.
Уз Божју помоħ,
Крсто
Одговор:
Бог ти помого Крсто, Нема греха кад се грешке исправљају. То што је тада тако урађено вероватно постоје разлози (можда и неоправдани) али сад не живимо у таквом времену и то треба исправљати. Уколико је нужда (да је неко на самрти или слично) сродници могу држати дете на крштењу, у свим другим ситуацијама зна се добро ко је кум у Српском народу. Могуће да су и свештеници у то време направили пропуст и пристали да ти будеш кум твоме братанцу, али данас кад си свестан тога што радиш, било би добро да поступиш правилно. Свакако да треба са тим прекинути и да твоји братанци нађу доброг хришћанина и домаћина који ће преузети духовну бригу над њима, односно да се прихвате кумства. С поштовањем о. Драган