Укоченост

Питање:
Помаже Бог, Рођена сам и живим у иностранству. Крштена сам као беба, раних 70-их, одрастала сам у верујућој фамилији, за Господа нашег знам од детињства и вера је одувек присутна у мом срцу. Молим се, постим, идем на Литургију (не сваке Недеље, признајем) , некад се самој себи чиним неозбиљна у практичном смислу. А вера је увек, увек ту, некад слаби, па осетим Божију руку (опомене ме Господ! ) , некад јаку, горућу… Али имам један проблем, „кочницу“ у животу: само сам се једном – и то јако кратко и сасвим сажето – исповедила (на гробу Оца нашег Јустина Ћелијског) , али сам и после тога била лагана, да не кажем „лебдећа“… Једноставно сам осетила радост, праву! Па опет ме је страх, неки неописив грч, када помислим на исповест, на праву, дубоку, искрену (мада је и та једина била исто искрена) . Знам и читала сам скоро све одговоре на ово питање овде. Годинама сам у неком мутном стању, али као да сам укочена. Које правило, које молитве, шта чинити да се отргнем од те укочености? Помозите ми, Хвала вам од срца, благословите оче и свако добро вам од Господа
Н.Н.


Одговор:
Помаже Бог сестро, Не схватам зашто је Твоје писмо прожето нестрпљењем, неспокојем, па чак и збуњеношћу. Видим да си жена у зрелим годинама, хришћански васпитана и верски образована. И сигурно је да одавно сама одлазиш код лекара, одлазиш код свог кућног лекара кад Те нешто заболи или да контролишеш своје здравље. Била си сигурно и на специјалистичким претрагама, да би сазнала, да ли је код Тебе који орган оболео или постоји опасност да оболи. То је о лечењу тела, а сада прелазимо на лечење душе. Одлазиш готово редовно на Свету литургију, па верујем и да се редовно причешћујеш, чешће или ређе, према потреби душе. За причешће се припремаш телесно и духовно: постом, молитвом, праштањем, а непосредно пре причешћа и исповешћу код свог надлежног пароха, односно духовника. Твоја „сажета“ и искрена исповест на гробу оца Јустина (! ) учинила Те је „лаком“, што значи да Ти је Бог опростио исповеђене грехе и ако после тога више немаш прекора савести за тада исповеђене грехе, нема више потребе да их поново исповедаш у некој „великој, потпуној“ исповести. Значи, када осетиш бол у телу одлазиш код лекара и говориш му шта Те боли, помажеш му да успостави дијагнозу болести, да би Ти могао преписати одговарајући лек. Тако и у духовном погледу, одлазиш код свога свештеника и слободно, без страха и стида, говориш о стању своје душе, о гресима који Ти оптерећују савест, како би духовник могао да Ти помогне при ослобађању од греха. И нема потребе да страхујеш од исповести. Ти се исповедаш пред Богом који прашта сваки грех за који се покајеш и Ти слушаш речи свога духовника, који Ти говори: „Ево, кћери, Христос невидљиво стоји и прима твоју исповест. Немој се застидети нити уплашити; немој ништа сакрити, већ слободно реци шта си учинила, да би примила опроштај од Господа нашег Исуса Христа. Ево и икона је Његова пред нама, а ја сам само сведок да посведочим пред Њим што ми будеш рекла. Сакријеш ли што – чиниш двоструки грех. Дошла си у лечилиште, немој отићи неизлечена! “ И још нешто: немој одлагати исповест, јер може да се нагомилају мањи и већи греси, којих се касније можда нећеш сетити, па ни исповедити. Ако не идеш редовно код зубара, да контролишеш стање зуба и да их хигијеном одржаваш, могу да наступе тешке последице. Тако и са здрављем душе. Редовно се исповедај код свог свештеника, кад год осетиш потребу, па онда и нећеш морати да приступаш, како Ти кажеш на „праву, дубоку, искрену“, јер ће Ти таква бити свака редовна исповест. Наравно, као што одлазиш на специјалистички преглед тела, можеш повремено отићи и код неког познатог духовника, да се са њим посаветујеш, да Ти он помогне да исповедиш и оне грехове који су Ти већ отишли у потсвест, које си можда и заборавила. Читај молитвено правило пред Свето причешће, које ћеш наћи у сваком молитвенику. Читај 50. псалам и настој да заједно са царем Давидом завапиш Господу: „Опери ме добро од безакоња мога, и од греха мога очисти ме. Јер безакоње моје ја знам, и грех је мој стално преда мном“.
И знај, нема греха човековог који би превазилазио милост и љубав Божију, па зато нема места страху од кајања и исповести. Растерети своју савест и причешћуј се што чешће, разуме се, увек после темељне припреме, уз помоћ свога духовника.
Нека Дух Свети сиђе и на Тебе и нека Те ороси својом благодаћу! Са малим закашњењем у одговору, срдачно Те поздравља о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *