SVETI OCI O DEPRESIJI

 
>
 
3.
KAKO SAVLADATI DEPRESIJU

 
Ukloni se od zla, i čini dobro.
Ps. 33, 14
 
68. DUHOVNA RAVNOTEŽA
 
Postoji duhovni zakon promene našeg raspoloženja. Kada te obuzme žalost, nemoj joj se mnogo predavati. Seti se da će posle tuge doći radost. A kada si srećan, nemoj dopustiti ni da te to raspoloženje ponese, jer će žalost sigurno ponovo doći. Kao što se posle sunca nadviju tamni oblaci i padne kiša, tako biva i sa našom duhovnom ravnotežom, a uravnotežen čovek u svemu počinje da vidi Promisao Božiju.
 
pravedni arhiepiskop Averkije Džordanvilski (+ 1976)
u obraćanju bogoslovima
 
69. POKAJANJE
 
Kada se Gospod povuče da bi iskušao dušu, On se vraća čim Ga prizovemo. Međutim, kada se On povlači radi kazne, onda se ne vraća brzo – sve dok duša ne shvati da je počinila greh, dok ne počne da se kaje i oplakuje svoje grehe.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
70. NE SMEMO DOPUSTITI SEBI DA SE RASLABIMO
 
Kažeš da te je celog obuzela turobna neosetljivost i da si postao kao beslovesan – bez misli ili osećanja. Takve reči ponekad dolaze kao kazna, nakon što smo u mislima ili osećanjima naginjali zlu. Ponekad, pak, one dolaze kao pouka da bi nas naučile krotosti i navikle da od svojih moći ništa ne očekujemo, već da samo Boga čekamo. Takva iskustva podrivaju poverenje u sebe, jer kada se oslobodimo težine, znamo odakle pomoć stiže, i shvatamo na Koga u svemu treba da se oslonimo. To je stanje potištenosti, ali se ono mora izdržati sa mišlju da ne zaslužujemo ništa bolje. Ne postoji lek protiv takvog stanja, a oslobađanje od njega zavisi od volje Božije. Sve što možemo jeste da vapimo Gospodu: Neka bude volja Tvoja! Pomiluj me! Pomozi mi! Sebi nikako ne smemo dopustiti da raslabimo, budući da je to štetno i razorno.
Sveti Oci takvo stanje opisuju kao hlađenje ili suvost, i smatraju ga neizbežnim za svakoga ko se trudi da živi u skladu sa Božijom voljom, jer bez toga ubrzo postajemo drski.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
71. LEK: VRAĆANJE U BLAGODATNO STANJE
 
U vreme sušnog perioda duše, trebalo bi da proverimo da li se u duši javilo kakvo osećanje sujete ili uobraženosti. Uočivši ga, treba da se pokajemo pred Gospodom i odlučimo da ubuduće budemo oprezniji… Lek protiv tuge je povratak blagodati. Budući da blagodat dolazi po volji Božijoj, sve što možemo činiti jeste da se molimo da nas On oslobodi od te suše i kamene neosetljivosti.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
72. KROTOST
 
Šta je to što će najpre zadržati blagodat u duši? Krotost. Šta je to što je najpre odgoni? Gordost, visoko mišljenje o sebi, uzdanje u sebe. Blagodat nas napušta čim oseti zli zadah unutrašnje gordosti.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
73. BEZ SAMOVOLJE ILI SAMOSAŽALJENJA
 
Kažeš da stalno padaš. Pa, tako će i biti, sve dok u tebi vladaju samovolja i samosažaljenje. To pokazuje da je u tvome srcu najvažnije „Ja“, a ne Gospod. To je greh samoljublja koji živi u nama, koji je uzrok svakoga greha, i čoveka čini grešnim, od glave do pete, sve dokle mu dopuštamo da obitava u našoj duši. A kada je celi čovek grešan, kako se blagodat može nastaniti u njemu? Ona neće doći, kao što ni pčela ne ide tamo gde ima dima. Čovekovu odluku da služi Gospodu čine dva veoma važna elementa: prvo, čovek se mora odreći sebe, drugo, mora ići za Hristom (Mk. 8, 34). Prvi elemenat zahteva napuštanje egoizma ili samoljublja, a, sledstveno tome, i neprihvatanje bilo kakve samovolje ili samosažaljenja, bilo u velikome ili malome.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
74. NE PLAŠI SE BORBE
 
Ne plaši se borbe i nemoj bežati od nje. Tamo gde nema borbe, nema ni vrline. Tamo gde vera i ljubav nisu iskušani, nemoguće je biti siguran da li one uopšte postoje. Vera i ljubav se ogledaju i otkrivaju u nedaćama, to jest, u teškim i ozbiljnim okolnostima, kako u spoljašnjim, tako i unutrašnjim (za vreme bolesti, tuge ili lišavanja).
 
sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
Duhovne pouke
 
75. SA OČAJANJEM SE BORI SVEDOČANSTVOM PISMA GOSPODNJEG
 
Često se dešava da satana lukavo opšti sa tobom u srcu i kaže: „Seti se zla koje si počinio. Duša ti se ispuni bezakonjem, oboriše te mnogi strašni gresi.“ Ne dopusti mu da te obmane ovim rečima i baci u očajanje, pod pogrešnim izgovorom da je u pitanju pokajanje. Budući padom prihvaćen, greh ima takvu moć da stalno razgovara sa dušom, kao čovek sa čovekom, predlažući joj tako grešno delo. Ti mu tada odgovori: „U Pismu Gospodnjem imam svedočanstvo: nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svoga puta i bude živ (Jez. 33, 11). Smisao Njegovog silaska na zemlju beše da spase grešnike, da prosveti one koji se nalaze u tami i da mrtvima daruje život.“
 
sveti Makarije Egipatski (+ 390)
Dobrotoljublje, treći deo
 
76. OTVORIMO SVOJE SRCE BOGU
 
Kada zapadnemo u nevolju, očajanje ili beznadežnost, trebalo bi da činimo ono što je i David činio: da izlivamo svoja srca Bogu i da nevolju svoju pred Njim kazujemo (Ps. 141, 3). Tako se ispovedamo Bogu, Koji može premudro sve da uredi: da nam olakša nevolju, ako nam je to na korist, i sačuva nas od razorne i pogubne tuge.
 
sveti Isihije, prezviter jerusalimski
O budnosti i svetosti
 
77. NE TREBA DA OČAJAVAMO, ČAK IAKO VIŠE PUTA GREŠIMO
 
Čak iako nisi onakav kakav bi trebalo da budeš, ne smeš da očajavaš. Već je dovoljno loše što si grešio. Zašto bi se još ogrešio i o Njega, smatrajući Ga, u svom neznanju, nemoćnim? Da li On, Koji je radi tebe sve premudro stvorio, ne može da spase tvoju dušu? Ukoliko ova činjenica, kao i Njegovo ovaploćenje, samo pogoršava tvoju osudu, onda se pokaj. On će primiti tvoje pokajanje, kao što je primio i pokajanje bludnoga sina (Lk. 15, 20) i bludnice (Lk. 7, 37-50). Međutim, ako ne možeš da se pokaješ, te grešiš iz navike, čak i onda kada to ne želiš, pokaži carinikovu krotost (Lk. 18, 13). To je dovoljno da osigura tvoje spasenje. Jer, onaj ko greši, i ne kaje se, ali ne očajava, samim tim sebe smatra najbednijim i neće se drznuti da osudi bilo koga. Pre će se diviti milosrđu Božijem i blagodariti svome Dobrotvoru, a može primiti i mnoge druge blagoslove. Čak iako je takav čovek, zbog svojih grehova, potčinjen demonu, on ipak, iz straha Božijeg, neće poslušati neprijatelja, koji će pokušati da ga baci u očajanje. Zbog toga on ima udela u vršenju bogougodnog dela. Takav čovek je blagodaran, trpeljiv, ima straha Božijega, ne sudi, pa mu se neće ni suditi. Sve su to značajne vrline. O istome govori i sveti Jovan Zlatousti, kada govori o adu. On smatra da nam je ad čak od veće koristi nego Carstvo Nebesko, jer se mnogi, iz straha od ada, udostojavaju Carstva Nebeskog. Ad nas ispunjava strahom, Carstvo nas zakriljuje ljubavlju, a u oba slučaja nas spasava Hristova blagodat.
Ako oni na koje su nasrnula mnoga duševna i telesna stradanja, pretrpe do kraja, ne predaju se nemarnosti i očajanju, spasiće se.
 
sveti Petar Damaskin (+ 12. vek)
Riznica božanskog znanja
 
78. NADA UVEK POSTOJI
 
Svakome koga tišti osećanje beznadežnosti i nemogućnosti da dostigne svetost, poručujemo sledeće: ako dostigne bestrašće, videće Hrista, ne samo u budućem veku, već ovde i sada sa silom i slavom velikom (Mt. 24, 30). Iako njegova duša, kao kod Sare, već dugo ne donosi nikakva ploda, još uvek, nasuprot svakom očekivanju, on može doneti sveti plod, te, poput nje, može reći: Bog mi učini smijeh (Post. 21, 6). To znači da mi je Bog, posle mnogih godina žalosti i stradanja, podario veliku radost, pokazao Svoju blagu ljubav, koja će se obnoviti kao u orla mladost tvoja (Ps. 102, 5). Najpre ostarih u gresima i sramnim strastima, ali se sada ponovo rodih u svežoj i krepkoj mladosti. Telesne želje i gresi me ogrubeše i otežaše, ali sam sada omekšao. Bog, po milosti Svojoj, isceli moj um, te povrativši prirodnu jednostavnost, sada jasno mogu posmatrati ovozemaljske stvari. Moje telo, poput tela Nemana sirijskog, postade poput deteta, jer se oprah u Jordanu duhovnog znanja (2. Car 5, 14). Sada sam se, blagodaću Božijom, sabrao i oslobodio zmijinog lukavstva i raznovrsnih zlih pomisli, koje stekoh na neprirodan način.
 
sveti Jovan Karpatski
Spisi namenjeni monasima Indije
 
79. BOG NAM ŠALJE TUGU RADI NAŠEGA SPASENJA
 
Zamisli da ti Gospod govori: „Na neko vreme te liših blagodatnog dara u kojem si očekivao da tvoj um nađe ispunjenje i tako pronađe mir. Da bi to postigao, dao sam ti neki drugi dar. Međutim, ti još uvek misliš na ono što je oduzeto, ne zapažajući šta ti je umesto toga dato. Zato si tužan, bolestan i padaš u uninije. Ipak, drago mi je što sam dopustio da te napadne duh tuge. Učinih to za tvoje dobro. Moj cilj nije da te uništim, već da te spasem, jer si ti Moj sin.“
 
sveti Jovan Karpatski
Spisi namenjeni monasima Indije
 
80. HVALIMO SE U NEVOLJAMA, ZNAJUĆI DA NEVOLJA GRADI TRPLJENJE
 
Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir u Bogu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista, kroz Kojega i pristupismo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije. I ne samo to, nego se i hvalimo u nevoljama, znajući da nevolja gradi trpljenje. A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadu; a nada ne postiđuje, jer se ljubav Božija izlila u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama.
 
sveti Pavle (+67)
(Rim. 5, 1-5)
 
81. OKRENIMO SE BOGU!
 
Čak su i svetitelji Božiji ponekad bivali ophrvani demonskim očajanjem i tugom. Šta tek, mi grešni, da očekujemo? Neprijatelj nas, avaj, često povređuje gnevom i poniženjem, a i srce često biva obuzeto teškim očajanjem! Neprekidno se moramo okretati Bogu i svakog trenutka biti sa Njim, da nas ne bi obuzeli greh i neprijateljska tuga. Pored toga, postoje i drugi načini udaljavanja od njih – široki put ovoga sveta. Ako se predaš ovozemaljskim uživanjima, tuga će te napustiti za kratko vreme, makar dok traju zadovoljstva. Međutim, zadovoljstva će ti, nakon što te porobe, postati neophodna, jer ćeš samo u njima pronalaziti utehu i radost. Ali, neka bi Gospod sačuvao svakog hrišćanina od takvog bekstva od demonske tuge! Bolje je ići uskim putem, strpljivo podnositi tugu i tražiti čestu pomoć i izbavljenje od Gospoda Isusa Hrista, Koji se uvek raduje onima koji se Njega radi trude oko svoga spasenja, nego ići širokim i prohodnim putem ovoga sveta i telesnim uživanjima zadobijati slobodu koja dolazi od duha tuge. Duhom tuge, neprijatelj je mnoge skrenuo sa uskog puta spasenja na široki, koji vodi uništenju.
 
sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
Moj život u Hristu
 
82. ODGOVOR MONAHU KOGA MUČI DUH TUGE
 
Iz tvoga pisma vidim da te je porobio duh tuge. To je ozbiljna strast, protiv koje se hrišćani koji žele da se spasu, moraju žestoko boriti. Ona napada čak i one koji imaju sve što im je potrebno i utešavaju se na razne načine. Koliko li tek onda napada one koji žive u samoći? Preporučujem ti sledeći način borbe:
 
1. Prisiljavaj se na molitvu i svako dobro delo, bez obzira što ono možda nije u skladu sa tvojim sklonostima. Kao što čovek lenjog konja bičem tera da hoda i kaska, tako i mi treba da primoravamo sebe na dobra dela i molitvu. Bog, videći tvoj trud i dela, razgoreće tvoju revnost. Sama navika podstiče revnost i privlači nas molitvi i dobrim delima. Stekni ovu naviku, i ona će te privesti molitvi i dobrim delima.
2. Revnost se stiče različitim zanimanjima, to jeste, menjanjem poslušanja. Najpre se moli, zatim se bavi rukodeljem, čitanjem, razmišljaj o svome duhovnom stanju, o večnom spasenju, itd. Ako te savlada tuga, izađi iz sobe i, šetajući, razmišljaj o Hristu, uzdigni um Bogu i moli se. Tako ćete tuga napustiti.
3. Sećanje na smrt, koje ti iznenada prođe kroz um, misao na suđenje Hristu, o večnim mukama i večnoj svetlosti, odagnavaju tugu. Razmišljaj o tome.
4. Moli se i uzdiši, moleći Samoga Boga da ti daruje revnost, jer bez Njega ništa ne možemo učiniti. Ako se pridržavaš ovih uputstava, veruj mi, malo po malo, steći ćeš revnost. Bog od nas traži trud i dobra dela. Potrudi se, jer je On obećao pomoć onima koji se trude. On pomaže onima koji revnuju, a ne onima koji se odmaraju i spavaju. Satana samo čeka našu propast. Ne treba ni da spavamo, već da stojimo uspravno i borimo se protiv tako strašnog neprijatelja. To se postiže molitvom, čitanjem i svakim dobrim delom, tako da, kad nas neprijatelj poseti, ne može pronaći svoje mesto.
Ne prihvataj đavola i on će otići od tebe. Nijednog čoveka demon ne napada tako lako kao onoga koji živi u nemarnosti i lenjosti. Takav čovek je više nego plodno tle za demona. Neprekidno imaj to na umu i moli se i za mene grešnog. Traži spasenje u Hristu.
 
sveti Tihon Zadonski (+ 1783)
Pisma sveti Tihona Zadonskog
 
83. SKRUŠENO SRCE
 
Ako bi me upitao za razlog tuge i sličnih stanja koja su sami predukus pakla, odgovorio bih ti da si to upravo ti, jer se nisi potrudio da pronađeš lek protiv njih. Postoji samo jedan lek i samo u njemu čovek može pronaći neposrednu utehu svojoj duši. Sigurno se pitaš koji je to lek. Pa, lek je skrušeno srce. Bez njega niko ne može uništiti prepreku zla, već samo videti kako ono trijumfuje nad njim.
 
sveti Isaak Sirin (+ 7. vek)
Podvižnička slova
 
84. TRPLJENJE
 
Strpljivo podnošenje nevolja uništava očajanje, koje razara dušu. Ono uči dušu da treba da se uteši, a ne da postane žalosna pred mnogim bitkama i stradanjima.
 
sveti Petar Damaskin (+ 12 vek)
Dvadeset četiri poglavlja o duhovnom životu
 
85. SEĆANJE NA BOGA
 
Ako se čovek stalno seća Boga, on će se radovati. I psalmopojac David kaže: setih se Boga, i obradovah se (Ps. 76, 4). Jer, kada se um uzveseli sećanjem na Boga, on zaboravlja na muke ovoga sveta, polaže nadu na Njega i više nije ni zabrinut, niti uznemiren.
 
sveti Petar Damaskin (+ 12. vek)
Dvadeset četiri poglavlja o duhovnom životu
 
86. DUŠEVNI MIR
 
Čovek, pogotovo radi duševnog mira, mora da izbegava tugu i da se trudi da bude radosnog, a ne tužnog duha. Kako premudri Sirah kaže: Tuga je mnoge pogubila, i u njoj nema ničega dobrog (30, 25).
 
sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
Duhovna biografija
 
87. BESPOTREBNO JE OČAJAVATI
 
Udarivši nogom o pod, sveti Starac je glasno rekao: „Nema potrebe da očajavamo! Jer, Hristos je sve pobedio, podigao Adama, oslobodio Evu i uništio smrt!“
 
sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
Duhovna biografija
 
88. GOSPOD JE TU
 
Drage sestre, krotko podnosite sva unutrašnja i spoljašnja iskušenja, imajući na umu da je Gospod tu. On hodi morem i ubrzo će se ukazati blizu čamca i pomoći vam. On uvek pomaže one koji Mu otvore svoja srca i trude se da izvršavaju Njegove zapovesti. Ako ponekad odgodi Svoj dolazak, to je iz razloga što vreme za to još nije došlo. U četvrti čas noću, u čas predodređen, On će doći. Zato, ne gubeći nadu, stalno Mu uzdiži ruke i moli Ga da dođe i umiri vale tvoga života.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Božanska iskra
 
89. POMOĆ STIŽE RADI TRUDA
 
Tvoja nagrada na nebesima će biti jednaka tvojoj žrtvi. Pomoć i nagrada se dobijaju zbog uloženog truda. Ti nisi došao ovde da tražiš mir, pa ga zato i ne traži. Ne tuguj kad ga nema, već kad ga ima mnogo.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Božanska iskra
 
90. O VRAĆANJU U EGIPAT
 
Jedan brat, koji beše u kandžama očajanja, zapita starca: „Šta da radim? Skoliše me sumnje, koje mi govore: Šta ti vredi što si postao monah?! Nećeš se spasiti!“ Starac je odgovorio: „Znaš, brate, čak iako ne možemo ući u obećanu zemlju, za naše kosti je bolje da ih ostavimo u nekoj pustinji, nego da se vratimo u Egipat.“
 
sveti Jovan Mosha (+ 619)
Duhovni lug
 
91. BOG GLEDA NA NAŠE TRPLJENJE
 
Svakoga dana On gleda na naše trpljenje i, po našoj dobroj i slobodnoj volji, šalje Svoju pomoć, dajući je svima kojima je potrebna. Ukoliko se čovek trudi, on pati i strada sve dok ga blagodat ne poseti. Tada se misli očišćuju, a strasti se stišavaju i iščezavaju.
 
sveti Pajsije Veličkovski (+ 1794)
Mala ruska filokalija
 
92. OBLACI NE OSTAJU ZA SVAGDA
 
Ne tuguj kada se adski oblaci, sve tamniji od tamnijega, nadviju nad tvoju dušu i kada se adska zloba, zavist, sumnja, tvrdoglavost i drugi poroci projave u tvojoj duši. Znaj da je skupljanje ovih tamnih oblaka na tvom umnom horizontu neizbežno. Ali, znaj i to, da oni nisu uvek tu, i neće dugo ni ostati. Poput tamnih oblaka na nebeskom svodu, oni se kreću i nestaju, nakon čega i umna atmosfera postaje ponovo čista. Isto kao i u prirodi, oblaci se moraju nadviti, a dnevna svetlost pomračiti. Međutim, oblaci nisu stalni, već ubrzo nestaju i sunčeva svetlost zatim ponovo sija obnovljenom silom.
 
sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
Duhovne pouke
 
93. BLAGO SRCE: LEK ZA TUGU
 
Isak Sirin kaže da kada je Bogu ugodno da gurne čoveka u veća stradanja, On mu dopušta da padne u ruke malodušnosti. Ona, zatim, u njemu prouzrokuje snažnu potištenost, te čovek oseća veliku duševnu teskobu – pravi predukus pakla. Kao posledica toga, čovek se smućuje, iz čega proizilaze na hiljade iskušenja: nemir, gnev, hula, roptanje na sopstvenu sudbinu, zle pomisli, odlazak sa jednog mesta na drugo, i slično. Ako bi me upitao za razlog takvog stanja, rekao bih ti da se radi o tvojoj nemarnosti, protiv koje se nisi borio. Za to postoji lek, pomoću kojeg čovek ubrzo pronalazi utehu svojoj duši. Kakav je to lek? Blago srce.
Nema drugog načina, do ovoga, kojim čovek može da razori utvrđenja ovih poroka. U suprotnom, oni će ga nadjačati (sveti Isaak Sirin). Sveti Oci tugu ponekad nazivaju lenjošću, nemarnošću ili ravnodušnošću.
 
sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
Mala ruska filokalija, prvi tom
 
94. NE PREPUŠTAJ SE OČAJANJU
 
Apostol Juda, izdajnik, beše malodušan i neiskusan u borbi, te ga je neprijatelj, videvši njegov očaj, napao i nagovorio da se obesi. Nasuprot njemu, apostol Petar, neoboriva stena, budući iskusan borac, nije očajavao, niti je bio obeshrabren, kada je pao u greh. On je prolio gorke suze iz toploga srca, te je neprijatelj, videvši suze i njegove ognjene oči, pobegao glavom bez obzira, bolno cvileći. Tako nas, draga braćo, uči sveti Antioh da se ne prepuštamo očajanju kad nas ono napadne, već da, ojačani i zaštićeni svetlošću vere, hrabro kažemo zlom duhu: „Ko si ti, bogootpadniče, izgnaniče sa neba i zli slugo? Ne možeš nam ništa. Gospod naš Isus Hristos, Sin Božiji, vlada svim. Sagrešismo pred Njim i pred Njim ćemo se opravdati. A ti, uništitelju, odlazi od nas. Osnaženi Njegovim časnim Krstom, nogama smo sakrušili tvoju zmijsku glavu.“
 
sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
Mala ruska filokalija, prvi tom
 
95. TUGU PODNOSITI SA SVAKOM BLAGODARNOŠĆU
 
Pod navalom tuge ne gledajmo sa samoprekorevanjem na našu raslabljenost i nedovoljnu osetljivost, već s mudrošću blagodarno prihvatimo i podnosimo tugu. I zapamti: nas uistinu ne opterećuje breme ove ili one tuge, već je nasrtaj žalosti svojstven samo nesmirenom srcu. Zato najpre teži vaspostavljanju unutrašnjeg mira.
 
starac Makarije Optinski (+ 1860)
Pisma duhovnog rukovođenja
 
96. SIĐI U DOLINU KROTOSTI
 
Ponovo si zapao u melanholiju i očajanje. Nisi li možda zaboravio da ti ruka koja te kara, daje i najveće darove? Uveče će se nastaniti plač, i ujutro radovanje (Ps. 29, 6). Kada smo u mogućnosti da se uspinjemo ka vrhovima vrline, sve što treba da učinimo jeste da siđemo u dolinu krotosti. Krotost je naš najsigurniji zastupnik pred Licem Gospodnjim. Krotošću i pokajanjem, poslednji će postati prvi. Stoga, budi hrabar.
 
starac Makarije Optinski (+ 1860)
Pisma duhovnog rukovođenja
 
97. HRISTOS JE OSVETIO PUT STRADANJA
 
Za hrišćanina je tuga izgubila svoj otrovni žalac. Gorko očajanje, uzrokovano stradanjem, ustupilo je mesto tihoj nadi i stradanje više nije nepodnošljivo, već ono rađa slatke plodove. Raduj se i veseli se, jer je tuga vatreni oganj koji očišćava zlato. Stradanje je čekić u rukama vajara koji ulepšava svoje delo. Stradanje je trnoviti i zastrašujući put koji vodi ka sunčanim vrhovima i rajskim naseljima. Raduj se i veseli se! Sam Isus Hristos je Svojim stopama osvetio put stradanja!
 
arhimandrit Serafim Aleksijev (+ 1993)
Smisao stradanja
 
98. SAMRTNI ČAS
 
Iskušenje u samrtnom času, kojim neprijatelj pokušava da nas konačno porazi, jeste strah koji se javlja od sećanja na mnoga naša sagrešenja. Ovaj strah se ne može izbeći, već samo ublažiti verom u iskupljenje naših grehova, koje je učinio Spasitelj Svojom smrću na Krstu. Međutim, neprijatelj zaklanja ovu veru i raspiruje strah zbog grehova, kako bi onemogućio svaku nadu na spasenje i porazio nas beznadežnošću i očajanjem.
Zato, brate moj, unapred se pripremi da odbiješ ovaj napad i odmah se odluči da u ruke čvrsto uzmeš naše pobedonosno oružje – Hristov Krst.
 
sveti Nikodim Agiorit (+ 1809)
Nevidljiva borba
 
99. KONAČNA BORBA
 
Evo je uteha za tebe, Tajsija. Oni koji seju sa suzama, kada dođe vreme, žnjeće sa radošću. Kako često Gospod šalje utehu onima koji Mu veruju. Uvek imaj na umu da su podvizi i žalosti u slavu Njegovu ono najuzvišenije!
Na jutrenju je pročitano Jevanđelje o javljanju Gospoda Mariji Magdalini. Kada je završeno sa čitanjem, baćuška se okrenuo i rekao mi:
Da li si čula, matuška, kako je Gospod utešio Mariju Magdalinu: Ženo što plačeš? Koga tražiš? (Jn. 20, 15). I tebi On kaže: Tajsija, zašto plačeš? Koga tražiš? Traži, traži Isusa i javiće ti se. Nema broja utehama za onoga koji veruje. Koliko puta, na primer, za vreme sveti Liturgije čovek primi utehe! Duša mu se prosvetli! Koliko mu se tajni otkrije! (…)
Jednom prilikom sam rekla o. Jovanu da me ponekad obuzme, rečima neopisivo, snažno duhovno iskušenje. To je neka vrsta tuge, koja se skoro izjednačava sa očajanjem. Tada, kao da mi se nad glavu nadvije crni oblak iz koga nema izlaza. Sve je tako crno, tako teško na duši, da ovo iskušenje nazivam „paklenim“. Da duže traje, doveo bi me do ludila ili do smrti.
Otac Jovan je odgovorio: „Ovo iskušenje, po Božijem dopuštenju, napada ljude snažnijeg karaktera i ljude iskusnije u duhovnoj borbi. Neprijatelj se nadvija nad tobom, jer vidi da se tvoji trudovi bliže kraju, da se na nebesima za tebe sprema nagrada i on želi da nasrne na tebe, da te porazi moćnim potresom i tako liši zasluženog venca. Mnoge je tuga uništila. Budi jaka i mužestvena. Bori se protiv spletki neprijatelja i nikad se nemoj predati. Krotko i trpeljivo ponesi i ovaj krst. Imaj na umu da ti je on dat kako bi te učinio krotkom i Gospod će ti pomoći. Onoga, čija duša počiva na Kamenu, ne mogu uzdrmati nikakvi vetrovi neprijateljskih iskušenja, nikakve oluje, jer je temelj jak. Ali, duševnu kuću, koja počiva na pesku, odnosno dušu koja nije Hristova, lako uništi čak i povetarac. Samo se ti uspinji na duhovnoj lestvici i ne okreći se! Uzvisi se duhovno i umno, jer si prizvana da vodiš malo stado devstvenica, koje Gospod udostoji monaškog života. Ne smatraj ovaj zadatak nevažnim ili manjim od vrlina i asketskih podviga koje bi upražnjavala u samoći, spasavajući samo svoju dušu. Sada nemaš mira, jer služiš bližnjem. Zato su te obuzele brige i žalosti koje trpe mučenici. Ti se raspinješ za vasceli svet, zarad ljubavi Božije i ljubavi bližnjega. Postoji li nešto uzvišenije od toga?“
Sledećeg jutra, o. Jovan i ja smo otišli u crkvu, gde je časna trpeza bila napravljena od mermera. Baćuška me je iznenada upitao: „Od čega je napravljena ova Trpeza?“ Pogledala sam ga i odgovorila: „Od mermera.“ On je nastavio: „Znači, napravljena je od kamena. Neka i tvoje srce bude kao ova stena. Budi mužestvena. Budi hrabra.“
 
sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
Igumanija Tajsija, Autobiografija
 
100. DA TI TUGA NE OBUZME SRCE
 
Ne želim da te savetujem da ne prihvataš tugu, budući da to nije u našoj moći. Ono što mislim jeste da se trudiš da tuga ne obuzme tvoje srce i da ga ne uznemiri. Važno je da je ne primaš u srce, koje treba da omekšaš i obuzdaš, tako da ti tuga ne bi pomutila ispravno rasuđivanje i pravično delanje.
 
sveti Nikodim Agiorit (+ 1809)
Nevidljiva borba
 
101. BOL SRCA
 
Bol srca je stanje koje omogućava duhovno uzrastanje i projavu Božije sile. Isceljenja i slična čuda se dešavaju očajnim i bolnim srcima, koja se još nadaju u pomoć Božiju. Tako je to kad Bog dela.
 
o. Serafim Rouz (+ 1982)
o. Serafim Rouz: Život i delo
 
102. ČOVEK TREBA DA SE TRUDI DA BUDE RADOSNA DUHA
 
Kažu, po svaku cenu treba da sačuvamo unutrašnji mir i da budemo uvek radosnog duha. Uvek. Po svaku cenu da budemo uvek radosni, uvek raspoloženi. Ali, eto, i otac Jovan Kronštatski, kaže: Mi smo isto kao vreme, čas nailazi bura, vetrovi, gromovi, a, posle sunce sija, i dobro nam je. Tako i mi. Pa posle opet naiđe oluja, pa opet sunce, I tako. Pa kaže on dalje, pošto mi nosimo i telo, na nas i na ovo fizičko telo utiču i atmosferske prilike. Kad su dobre prilike i kad nije veliki atmosferski pritisak, onda je lepo vreme i mi smo sve veseli i raspoloženi. A kad je tmurno i mi smo onda nekako kiseli. Jeste. I zato treba da sačuvamo duhovnu ravnotežu i baš onda kad je tmurno vreme da budemo duhovno mirni.
Treba čovek da se trudi, da po svaku cenu uvek bude raspoložen, da uvek bude radosna duha. Zato što duhovi pod nebom gledaju stalno da budemo tužni.
 
s. Tadej Vitovnički (+ 2003)
Mir i radost u Duhu Svetom
 
103. ISKUPITELJ
 
Nema muke moje, ni bolesti moje, ni smrti moje, koje čovekoljubivi Gospod nije svemilostivo uzeo na sebe. Tako isto i tvoje. To si morao osetiti.
 
o. Justin Popović (+ 1979)
Na Bogočovečanskom putu
 
104. SAMO GLEDAJ U HRISTA
Samo gledaj u Hrista i tvoja patnja će se preobraziti u nebesku duhovnu sladost, a rane tvoga srca će se isceliti Njegovim ranama.
 
sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
Hristova čaša
 
105. OD GOSPODA TRAŽI POMOĆ
 
„Nektarije, kada te obuzmu tuga, žalost i teška iskušenja, ponavljaj: ‘Gospode, zaštiti, spasi i pomiluj raba Tvoga, jeromonaha Nektarija.’ To je sve što je rekao, ali su me njegove reči tada spasile i do današnjeg dana me spasavaju, jer su izrečene sa silom.“
 
starac Nektarije Optinski (+ 1928)
citirajući episkopa Makarija koji ga je rukopoložio
Pravoslavna reč, br. 129
 
106. PRIBEGAVAJ BOGU S DUBOKIM UZDAHOM
 
Ima ljudi koji se nikada ne okreću Bogu, koji se ne mole, ali iznenada postanu melanholični i zabrinuti. Srce im oteža i osete da im nijedno drugo ljudsko biće ne može pomoći da se izvuku iz tako bednog stanja. Neko ih možda može saslušati, ali ne i razumeti njihov očaj. I tada oni s dubokim uzdahom pribegavaju Bogu: „Gospode pomiluj!“ Dovoljno je samo jedanput izgovoriti molitvu: „Gospode pomiluj!“ Međutim, mi je u crkvi izgovaramo tri, dvanaest, četrdeset puta. Drugim rečima, izgovaramo je za sve one napaćene duše, koje ne mogu prozboriti ni: „Gospode pomiluj!“ Umesto njih, to čini Crkva. Gospod to čuje, te najpre, poput plamička sveće, dolazi malo blagodati, a duša zatim sve više i više oseća olakšanje.
 
starac Nektarije Optinski (+ 1928)
Pravoslavna reč, br. 129
 
107. PREVAZIĆI UNINIJE
 
Prestani da pretpostavljaš! Počni da razmišljaš!
 
starac Nektarije Optinski (+ 1928)
 
108. ODMOR KOJI OKREPLJUJE
 
Često se dešava da, kad nam je srce ispunjeno tugom, takve pomisli možemo odagnati napuštanjem kelije i započinjanjem bezazlenog i mirnog razgovora sa nekim iskusnim i vrlinskim čovekom. Zatim, ojačani i okrepljeni, možemo se sa većom revnošću vratiti našim bogougodnim borbama.
 
sveti Vasilije Veliki (+ 379)
Skitsko pravilo svetog Nila Sorskog, šesta strast
Riznica ruske duhovnosti
 
109. SPOKOJNO REŠENJE – KROTOST
 
Reći ću ti koju reč iz vlastitog iskustva. U vreme iskušenja ili uninija postoji jedan siguran izlaz i mirno rešenje – krotost. Jedino tim putem duša dolazi do Istine, koja sve rešava, blagotvorno deluje i daje istinsku slobodu. U suprotnom, u tvojoj duši će se razviti tama i nemir. Tvoj um će donositi pogrešne pretpostavke, što je pogubno, budući da grešan um sve prikazuje u pogrešnom svetlu. U tom slučaju se sve životne situacije čine gorkim i beznadežnim, i ti u njima ne vidiš veličanstveno prisustvo spasonosnog Promisla Božijeg.
 
igumanija Arsenija (+ oko 1901)
Žitije igumanije Arsenije Medvedske
 
110. „SLAVA BOGU ZA SVE“
 
Često je u vreme malodušne potištenosti, isto kao i u vreme radosti, neophodno ponavljati reči blagodarnosti Bogu. Izgovarajmo ih često, kao i Isusovu molitvu. Recimo: „Slava Bogu za sve!“ Ova molitva, iz srca izrečena, odagnava svaku tugu i smutnju, i u srce se nastanjuju mir i radost… Gospod je Svetlost Koja odagnava svaku vrstu pometenosti i uznemirenosti. Samo je potrebno da Mu se duša verom približi.
 
sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
Žitije igumanije Arsenije Medvedske
 
111. DUŠEVNA SLOBODA
 
Duša mora da zna da je u Bogu njen mir i kraj svakog traganja. Stoga, da bi bila sa Bogom, ona mora biti savršeno slobodna, ne samo od strasti, već i od vlastitih osećanja i svega vremenskog. Takva sloboda podrazumeva potpunu nezlobivost. U takvoj slobodi, duša voli sve ljudsko, ali ništa ne vlada njome. Ona voli ceo svet, ništa ne prezire, ne omalovažava, ništa ne izdvaja iz celokupnog života kao nešto zlo i negativno. Duša tada nije vezana, niti zarobljena, već kao da je umrla za vlastiti život.
Ona je izašla iz sebe i sjedinila se sa večnim Bogom. Duša tada živi za Hrista i pribegava Njemu, Koji je punoća njenog srca, Upravitelj njenog uma. Takvo stanje oslobađa od svega što je ljudsko.
 
shimonahinja Ardaliona
Žitije igumanije Arsenije Medvedske
 
112. NE TRAŽI PORUKE U MOLITVI
 
U vreme očajanja, vapaj i molitva su uzaludni i ne krepe čoveka, kao što to on očekuje. Čovek se tada mora poniziti, spoznati vlastitu slabost, ali pri tome ne sme biti ogorčen. Traženje raznih poruka u molitvi je siguran pokazatelj gordosti. Bolje je moliti se jednostavno i skrušeno, tražeći milost Božiju i verujući da Gospod neće odbaciti pokajnika, koji se moli, kao što nije odbacio ni carinika.
 
starac Makarije Optinski (+ 1860)
Pravoslavni asketizam i ruska književnost
 
113. POKAJANJE KAO ODGOVOR
 
U vreme oluje i uzburkavanja strasti, trudi se da ne padneš u uninije i očajanje, već pribegni samo-prekorevanju, krotosti i pokajanju. Bogu je draži skrušeni grešnik koji se kaje, od nepokajanog i gordog pravednika, koji misli da se opravda pravednošću.
 
starac Makarije Optinski (+ 1860)
Pravoslavni asketizam i ruska književnost
 
114. IZLIJ SVOJE SRCE
 
Moja tuga beše tako velika da sam mislio da neću moći da izdržim to iskušenje i da ću umreti. Sećam se, jednom sam izašao iz konaka. Bila je zima, otišao sam na groblje, odakle sam se uputio na brdo sveti Serafima. Penjao sam se i silazio sa tog brda, prekrivajući ga suzama, glasno plačući, moleći se i jecajući prizivao Gospoda: „O, Gospode, šta ako su čak i moja braća, koja bi trebalo da me razumeju, protiv mene?“ Dugo sam se tako molio i plakao. Zatim je nastupilo blago olakšanje, kao da se tuga povukla iz moga srca. Posle sam se vratio u svoju keliju i napisao pismo …
 
jeroshimonah Mihailo Drugi Valaamski (+ 1962)
Unutrašnje tihovanje
 
115. SILA TRPLJENJA
 
Trpi i istrpi sve! Svaku tugu, svako breme, uvredu, klevetu, a najviše se plaši očajanja. To je najteži greh.
Postoje dva puta. Jedan je put samoprekorevanja i krotosti. Drugi, samoopravdanja i žalosti. Prvi je istinski put duhovne žalosti i pokajanja, koji vodi spasenju i krotosti. Drugi je put gordosti i samoopravdavanja. U tom slučaju ti niko ne može pomoći – ni moje molitve, ni anđeli nebeski – već samo milost Gospodnja. A, i da to nije Gospoda radi, vodilo bi u propast!
Bez obzira na iskušenje ili čovekov pad, mora se ustati, ne tugovati i početi iznova. Neophodan je trud za trudom. Potrebna je nevidljiva borba. Samo mužestvena borba biva ovenčana. Mora postojati rat, žalost sa iskrenim pokajanjem i čvrstom nadom.
Naoružaj se, započni rat i Gospod će ti dati sve ostalo.
Jedan brat je pao u greh bluda nakon čega je gorko plakao i, iz sveg srca, se pokajao. To se ponovilo sedam puta. On se kajao, borio, nije dopuštao sebi da padne u očajanje, i greh mu je bio oprošten. Njegovom starcu je otkriveno da je zbog pokajanja i borbe ovaj brat ovenčan nebeskim vencima.
Stoga, iznad svega čuvaj mir u srcu. Sve predaj Gospodu, u potpunosti se predaj Njemu. On je sve i sve je Njega radi.
 
jeroshimonah Mihailo Drugi Valaamski (+ 1962)
Unutrašnje tihovanje
 
116. STRAŽI NAD SOBOM
 
Kada govorimo o slavi Božijoj, Njegovoj volji i zakonu, tada u potpunosti moramo zaboraviti na vlastitu slavu i u celosti biti pogruženi u sozercanje slave Božije ili Njegove izobilne milosti i premudrosti. Tada ne bi trebalo da mislimo o vlastitim nesavršenostima i osećanjima, koje demon stavlja u naš um, da bi nas unizio u sopstvenim očima i gurnuo nas u tugu i očajanje. Ne smemo zaboraviti da savršenstvo ne postoji ni u čemu zemaljskom, niti u bilo kakvoj zemaljskoj slavi: Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo (1. Kor. 13, 9). Onaj ko se stidi i crveni zbog svojih nesavršenosti, u stvari se stidi umišljene slike, koja se javlja u njegovoj mašti i ponosan je na svoja imaginarna savršenstva.
 
sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
Moj život u Hristu
 
117. NAJBRŽI NAČIN ODAGNAVANJA ČAMOTINJE
 
Ne zadržavaj i ne sabiraj gnev u srcu na bližnjega.
 
sveti Varnava iz getsimanskog skita u Moskvi (+ 1908)
Žitije svete Varnave, arhimandrit Georgije iz Lavre svetog Sergija
 
118. USTANITE, VI KOJI STE PALI!
 
Ustanite, vi koji ste pali, otvorite oči vaše duše, primate hleb života, koji je Reč Božija i vino iz čaše Božije Premudrosti. Ako te obuzme tuga, onda, imajući dobru volju i veliku ljubav, ispitaj ono što je zapisano i veruj da ćeš, milošću Božijom, pronaći utehu. Uveri se da svaki Božanski spis koji nas vodi putem spasenja, poučava, ispravlja i snaži čovekovu veru da njegov put uvek treba da je Bogu ugodan.
 
iguman Nazarije Valaamski (+ 1809)
Mala ruska filokalija
 
119. NEPOKOLEBLJIVA HRABROST
 
Čovek mora biti strog prema sebi, a blag prema drugima. Čoveka napadaju nečiste pomisli, a kada one nestanu, čamotinja, očajanje i slične strasti obuzimaju njegovo srce. I tako to biva: smenjuju se takvi periodi, i to sve radi našega spasenja.
Potrebno je usavršiti se u krotosti. Nemoguće je hoditi stazom duhovnog života ne razlikujući iskušenja, jer ni Gospod ne šalje čoveku iskušenja koja prevazilaze njegove moći. Najpre treba da se „poklonimo Krstu“, a potom da „proslavimo i veličamo Njegovo Vaskrsenje“. I tako je to u čovekovom životu – prvo patnja, pa radost.
U vreme žalosti i očajanja neophodno je imati strpljenje i hrabro srce, jer kada iščezne svaka nada da će biti bolje, tada stiže nebeska pomoć. U tom trenutku je potrebna ispovest. Ti samo ne gubi veru, jer, kao što se telo očisti posle tople kupke, tako će se i tvoja duša, blagodaću i milosrđem Božijim, očistiti od greha.
 
sveti Aleksije iz Golosevejskog manastira
Ruski poklonik
 
120. PUT SAMOODRICANJA
 
Verovatno te muči podmukli duh tuge, koji te je tvojom voljom nekako privukao. Ako prestaneš da sam sebe usmeravaš, i nastojiš da sve činiš sa blagoslovom Božijim, onda ćeš sa tim blagoslovom dostići duševni mir i uživati druge plodove Svetoga Duha. Ako se u potpunosti odrekneš svoje volje, nikada nećeš osetiti tešku tamu očajanja. U tom slučaju će strašni nasrtaji strasti ustupiti mesto čistoti uma, mirnim mislima, blagosti i nenarušivom miru, koji će te oseniti i nastaniti se u tvojoj duši. Ako budeš neprekidno stražio nad sobom i zadržao trezvenost, postaćeš sličan mudrim devojkama i ući ćeš u bračnu odaju besmrtnoga Ženika. Ženik dolazi u ponoć, a ti pazi da tugom ne opteretiš svoje srce. Proslavi Gospoda pre zalaska sunca. Ukoliko istinski želiš da se spaseš, u ime Gospodnje, stupi na put samoodricanja.
Očajanje muči svakoga. Ono razara lekovite plodove trezvenoumlja, čak i u najduhovnijim ljudima. Međutim, očajanje ne nalazi mesta u jednostavnom iskušeniku. Zbog čega bi očajavao onaj koji se, uzdajući se u Boga, odrekao sebe? Jer neprijatelju nestade mačeva na kraju (Ps. 9, 6).
 
starac Leonid Optinski (+ 1841)
Starac Leonid Optinski
 
121. PROMISAO BOŽIJA
 
Najpre, čedo, mi ne znamo domostroj Božiji i treba da Mu prepustimo da upravlja nama. To smo i u ovoj prilici dužni učiniti. Jer, ako hoćeš da ljudskim pomislima (to jest na osnovu zemaljske uzročnosti) sudiš o onome što se dešava, a ne pre da prebaciš svoju brigu na Boga, brzo ćeš se zamoriti. Kada na tebe nailaze suprotne pomisli koje te stešnjavaju, treba da zoveš ka Bogu: Gospode, kako hoćeš i kako znaš, ustroj ovu stvar. Jer, mnogo toga promisao Božija čini suprotno onome što mislimo ili čemu se nadamo, te se stvari kojima se nadamo u iskustvu pokazuju drugačijim. I prosto i ukratko rečeno, u vreme iskušenja potrebni su dugotrpljenje i molitva, te da se ne namerava, niti misli, da se ljudskim pomislima, kao što sam rekao, pobede demonske pomisli.
 
avva Dorotej (+ 4. vek)
Pouke
 
122. BEZ GOSPODA ISUSA – DUŠA JE LJUDSKA UŽAS
 
Sve je u ovom svetu tužno, da se iskazati ne može. Ako ovaj svet ima dušu, onda je to – tuga. U svetu je tako mnogo bola, tako mnogo jada, tako mnogo smrti, tako mnogo greha. Da li Bog ikada prestaje da tuguje nad ovim svetom? Greh, svaki ljudski greh, zar ne prelije setom i ne zalije tugom svetlo lice Božije? (…) Bez Gospoda Isusa – duša je ljudska užas, i prokletstvo, i ludilo. Samo se na ognjenim kolesnicama hristočežnjivosti ljudska duša može uzneti tamo gde se tuga svetova pretvara u milu setu, i gde gorke tajne podivljalih zemljinih fabrikanata greha i smrti prestaju i večne radosti nastaju.
 
o. Justin Popović (+ 1979)
Filosofske urvine
 
123. NASRTAJI GORDOSTI I OČAJANJA
 
Pišeš da si ponekad toliko raslabljen da polako postaješ kukavica, a nekad padaš i u očajanje. Znaj da postoje dve osnovne zamke neprijatelja: napasti čoveka gordošću i sujetom, ili kukavičlukom i očajanjem. Sveti Jovan Lestvičnik piše da se jedan iskusni asketa protiv ovih zamki borio oružjem samoga neprijatelja. Kada bi ga doveli do očajanja, on bi rekao sebi i svojim neprijateljima: „Kako to da si me do nedavno hvalio i u meni podsticao gordost?“ Tako se odbranio od ove zle spletke. Ako bi neprijatelj promenio taktiku, pa počeo da hvali podvižnika, stvarajući plodno tlo gordosti i sujete, starac bi tada odgovarao: „Kako to da si me nedavno doveo do očajanja? To je samo po sebi protivrečno.“ Tako se ovaj asketa, uz pomoć Božiju, odbranio od ovih zamki oružjem samoga neprijatelja, koristeći ga u pravo vreme.
 
Starac Amvrosije Optinski (+ 1891.)
Starac Amvrosije
 
124. DEPRESIJA JE ISTO ŠTO I ATEIZAM
 
Ako patiš zbog gubitka i štete, i ne pronalaziš mesto na kome bi odmorio svoju zabrinutu glavu, vera tvoja će te zaštititi od mračnih pomisli i briga, i neprekidno će ti govoriti da je sve što je izmaklo iz tvojih ruku, palo u ruke tvoga Oca, Svedržitelja.
Vera te štiti u bolesti i od bolesti, u teškoćama i od teškoća, u tami i od tame, u očajanju i od očajanja, u usamljenosti i od usamljenosti, u smrti i od smrti. Vera te štiti i brani čak i od smrti. Zaista, čak i od smrti, a ateisti ne znaju čak ni da postoji odbrana od smrti… Svaka smrt je mrtva, a ateizam je živa smrt. Vera tvoja brani te i čuva od ove žive smrti.
 
sveti Nikolaj Velimirović (+ 1956)
Vera svetih
 
125. BUDI STRPLJIV I VIDEĆEŠ MILOST BOŽIJU
 
Nemoj se predavati okovima očajanja i lenjosti, već ih odagnavaj kratkom molitvom: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog!
Srce me boli kada vidim da neprekidno padaš noseći breme svoga Krsta i molim se Bogu da ti pritekne u pomoć. Prve godine moga monaškog života, i ja sam osećao dosadu i postajao malodušan. Stotinu puta sam umom pristajao da se vratim nazad, ali me sprečiše
Hristove reči: Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Božije. (Lk. 9, 62). Očajnički želeći da ne propadnem, odlučio sam da je bolje stradati sa narodom Božijim (Jev. 11, 25) nego živeti u stanovima bezbožničkim (Ps. 83, 11) i tešiti se svim vrstama ovozemaljskih zadovoljstava. Zato, mislim da ćeš poznati milost Božiju na sebi i da više nećeš očajavati.
 
starac Antonije Optinski (+ 1865)
Starac Antonije Optinski
 
126. KAZNA
 
Malovjerni, zašto posumnja (Mt. 14, 31) u silu Božiju, umesto da, verujući u nju, spoznaš svoju bespomoćnost? Jona, moleći se Bogu, ne izgubi nadu ni na dnu mora, i to u utrobi morskog čudovišta. A ti, malodušnice, i pored duhovne kupelji – Svete Liturgije i bogosluženja – i života sa odabranim nevestama Hristovim, bljuješ besramno očajanje, neveru, sumnju i ostale grozne grehe. Roptanjem gubiš čak i svoj um. Kažeš da si izgubila nadu da ćeš se ispraviti, što je besmisleno! To je kao da kažeš da ćeš se ubiti, jer ne možeš da se popraviš! Međutim, ono šta možeš da uradiš jeste da se pokaješ! Zašto da ometamo one koji su se popravili, to jest, one savršene! Po milosti Božijoj, pribrojaćemo se stadu spasenih (to jest, pokajanih).
Posebno si gorda kad kažeš: „Stariji me smatraju nevažnom. Sve me sestre smatraju nevažnom!“ A, zbog čega bi te poštovale? Ni zbog čega! Drugim rečima, postani krotka i spasićeš se!
 
Starac Anatolije Mlađi Optinski (+ 1894)
Zbirka pisama monahinjama
 
127. ZA MIRAN ŽIVOT
 
Braćo moja, čvrsto stojte u pravoslavnoj veri Hristovoj! Čuvajte nerasejanost uma; imajte čistotu duše i tela; klonite se zlih želja; ukrasite se skrušenom mudrošću; ne zaboravljajte na gostoljublje; nikada ne izbegavajte zajedničke obroke za trpezom; bežite od ljudske slave; ne tražite privremenu počast; ni u čemu se ne suprotstavljajte svome nadređenom; neprekidno se vežbajte u vrlinama; bežite od alkohola kao od otrova; svakog časa se trezveno molite Bogu. Ako budete živeli po ovim savetima, onda će vam Gospod naš Isus Hristos darovati večne blagoslove i Carstvo Nebesko.
 
sveti Pajsije Uglički (+ 1863)
Testament, Ruski poklonik
 
128. EVHARISTIJSKO UTVRĐENJE
 
Dogodilo se da jednoga dana nisam služio božanstvenu Evharistiju i odjednom sam u sebi osetio da sam duhovno mrtav. Osetio sam odsustvo milosti Božije i napredovanje grehovnih sila, te sam morao da povedem veliku borbu protiv sve većih nasrtaja greha.
Sledećeg dana, Evharistija i pričešće Svetim Tajnama su obnovili moje biće i imao sam osećaj da sam se prenuo iz sna. Slava Bogu! Ako ne budeš jeo Telo Hristovo i pio Krv Njegovu, nećeš imati života u sebi. Istinita je svaka reč Gospoda i Boga moga.
 
sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
Lični dnevnik, 18. jun 1905.
 
129. ČUVANJE OD DUHA OČAJANJA
 
Moraš se češće krstiti, jer te to čuva poput katanca na vratima. Spasavajte se i branite silom Časnoga i Životvornoga Krsta.
Demon sedi na levom, a Anđeo čuvar na desnom ramenu.
Svaki čovek ima svoje knjige – u jednu se zapisuju gresi, a u drugu dobra dela.
Ako nas neko podstakne da povredimo ili ožalostimo stare, bolesne ili sumašedše, ne očajavajmo, već, nasuprot tome, pomozimo im. Bolesnima moramo pomoći svim snagama i oprostiti im šta god oni rekli ili uradili.
Svaki dom bi trebalo da ima jednu sobu koja je, poput kapele, okrenuta na istok. U nju bi trebalo staviti jedan sto – oltar Božiji za molitvu, sa kojeg ne bi trebalo ni jesti ni piti.
 
pravedna Matrona Slepa Moskovska (+ 1952)
 
130. SVEOPŠTE OČAJANJE
 
Molite se, deco moja! Nije ostalo još mnogo vremena. Naš život visi o koncu. Bilo je mučenika i još će ih biti. Poslednji će biti veći od prvih, jer oni nose velike žalosti. Sam sam grešnik i ljubim sve grešnike, jer nema čoveka na zemlji koji ne greši. Samo je Gospod bez greha, a svi mi smo grešnici.
Gospod neće napustiti nasleđe Svoje. Samo, što ni mi ne treba da zaboravimo da nas On uvek posmatra. Oni koji se u Boga uzdaju neće se lišiti nijednoga dobra (Ps. 33, 10).
 
sveti Kukša iz Odese (+ 1964)
Pravoslavna reč, br. 158
 
131. POSEJ SEME DOBRE NADE
 
Kada nas napadne demon uninija, podelimo dušu na dva dela. Učinimo jedan deo utešiteljem, a drugi utešavanim. Posejmo seme dobre nade, pojući sledeće Davidove stihove: Zašto si žalosna, dušo moja, i zašto me smućuješ? Uzdaj se u Boga, jer ću se ispovedati Njemu – Spasenju lica moga i Bogu mome (Ps. 41, 6).
 
ava Evagrije (+ 399)
Poglavlja o delatnom životu
 
132. HRABRO SE BORI
 
U vreme iskušenja ne napuštaj svoju keliju, izmišljajući razne izgovore, već sedi i trpi. Hrabro se suočavaj sa svim protivnicima, osobito sa demonom uninija, koji je zaista najteži od svih, ali koji, najviše od svih, dušu čini iskusnom. Ukoliko izbegneš borbu, tvoj um će ostati neiskusan, plašljiv i lako će se u bekstvu okretati.
 
ava Evagrije (+ 399)
Poglavlja o delatnom životu
 
133. SEĆANJE NA SMRT
 
Naš sveti i najiskusniji učitelj je imao običaj da kaže: monah treba da se odnosi prema svojoj duši kao da će sutra umreti, a prema telu kao da će još godinama živeti. Jer, kako je rekao, prvo, sprečava uninije i monaha čini revnosnijim, a drugo, telo čuva zdravim i podstiče na uravnoteženo uzdržanje.
 
ava Evagrije (+ 399)
Poglavlja o delatnom životu
 
134. BUDI NEPOKOLEBLJIV
 
Ako te napadne duh očajanja, ne napuštaj svoju keliju i nemoj biti obeshrabren. Jer, kao što se srebro očišćava u ognju, tako će i tvoje srce zasijati ako ostaneš nepokolebljiv.
 
ava Evagrije (+ 399)
Poglavlja o delatnom životu
 
135. ZASVIRAJ NA STRUNAMA VRLINE
 
Ako, iscrpljeni radom, padnemo u očajanje, pohitajmo kamenu znanja i razgovoru sa Psaltirom i pobudimo vrline poput harfinih struna poznanja.
 
ava Evagrije (+ 399)
Poglavlja o delatnom životu
 
136. MOLITVA JE LEK
 
Molitva je lek protiv tuge i uninija.
 
sveti Nil Sinajski (+ 450)
Sto pedeset tri poglavlja o molitvi
 
137. SUZE I MOLITVE BOGU
 
Kada pokušavamo da uznesemo srdačne molitve Bogu i u tome ne uspevamo, jer nas obuzima tama, navlažimo obraze suzama i zatražimo od Boga da razveje borbenu tamu i unese svetlost u dušu.
 
sveti Nil Sinajski (+ 450)
Sto pedeset tri poglavlja o molitvi
 
138. ČEKAJ SVETLOST MILOSTI BOŽIJE
 
Poput sunčevih zraka, koje ponekad prekriju tamni oblaci, duša biva ispunjena tamom i, na neko vreme, lišena duhovne utehe. Tada je svetlost milosti Božije pomračena oblacima strasti koji se nadvijaju nad dušom. U tebi više nema radosti, a um se sve više pomračuje. U takvim situacijama ne razmišljaj mnogo, već trpi. Čitaj, primoravaj se na molitvu i čekaj pomoć. Ona će stići i pre nego je uočiš. Isto kao što sunčani zraci spasavaju zemlju od tamnih oblaka, tako i molitva može da uništi i rasprši oblake duševnih strasti i da osvetli um svetlošću utehe i radosti.
 
Isaak Sirin (+ 7. vek)
Poglavlja o delatnom životu
 
139. TRPLJENJEM SPASAVAJ DUŠU SVOJU
 
Sve strasti napadaju samo jedan deo duše – razdražajni, želateljni ili slovesni (npr. zaboravnost i neznanje). Samo uninije, zarobivši sve duševne sile, odjednom, pri jednom jedinom uzdahu, pokreće gotovo sve strasti. Zbog toga uninije donosi najveću težinu. Stoga su poučne reči Gospodnje, koje propisuju sledeći lek: trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21, 19).
 
sveti Maksim Ispovednik (+ 662)
400 glava o ljubavi
 
140. BOG ĆE NAS USPRAVITI
 
Kada čovek, nakon velike borbe, ipak biva poražen, ne treba da očajava, već neka, ohrabren Isaijinim rečima, uznese srce Bogu: Združujte se, narodi, ali ćete se potrti; čujte svi koji ste u daljnoj zemlji: oružajte se, ali će te se potrti; oružajte se, ali ćete se potrti. Dogovarajte se, dogovor će vam se razbiti: recite riječ, neće biti od nje ništa, jer je s nama Bog. (Is. 8, 9-10). Bog uspravlja sve satrvene (Ps. 144, 14) i pobuđuje nemoć i strah među neprijateljima, čim se pokajemo.
 
sveti Jovan Karpatski
Spisi namenjeni monasima Indije
 
141. NAŠA SE BOL PRETVARA U RADOST
 
Ne treba da se čudimo što pojedini monasi uspevaju da pretrpe bol i različite oblike tuge, trpeljivo očekujući ono što će im, kroz mnoga iskušenja, darovati njihov Gospod. Jer, su im poznate Njegove reči: „Zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati. Zatim ću vas posetiti kroz Utešitelja i odagnati vašu tugu. Obnoviću vas mislima nebeskog života i mira, i slatkim suzama, kojih biste lišeni za kratko vreme vašeg kušanja. Nasloniću vas na grudi milosrđa Moga, poput majke koja hrani svoje uplakano čedo. Kada vam ponestane snage, snažiću vas silom sviše i zasladiću vašu gorčinu, kao što Jeremija reče u svome plaču, govoreći o Jerusalimu skrivenom u vama. Ali ću vas opet videti, i radovaće se srce vaše Mojom tajnom posetom. Vaša žalost će se okrenuti na radost i niko vam je neće moći oduzeti.“ (Jn. 16, 20-22).
 
sveti Jovan Karpatski
Asketska poglavlja
 
142. VENAC SE DOBIJA TRPLJENJEM
 
Shvati da satana nema potrebe da kuša one koji sami sebe kušaju i neprekidno se upliću u probleme ovoga sveta. Nagrade i venci se daju samo proverenima, a ne onima kojima nije stalo do Boga i koji lenjstvuju i dremaju. Zato, kaži sebi: „Bog me zaista iskušava“ i slabine se moje ispuniše porugama (Ps. 37, 8); To će biti zdravlje pupku tvojemu i zaljevanje kostima tvojim (Prič. 3, 8). U stvari, veliki Lekar je pored nas. On je uzeo naše slabosti, iscelio nas i još uvek nas isceljuje Svojim ranama (Is. 53, 5). On je pored nas i pokušava da nas spase. Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i iscjeljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke. (5. Mojs. 32, 39) Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na čedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe. (Is. 49,15)
Kako te samo On nežno miluje, posećuje kad Ga zaboraviš, razgovara sa tobom, hrani te mudrošću, kada ti, poput mladog labuda, izviješ svoj vratić i zavapiš Mu. Tako te On čini nebočežnjivim, pruža ti utehu i hrani te strahom Gospodnjim. Tako Gospod opšti sa nama.
 
sveti Jovan Karpatski
Asketska poglavlja
 
143. ISPRAVNO POUČAVAJ SVOJU DUŠU
 
Dragi moj brate, kada ti se dogodi da se u tvojoj duši istovremeno projave revnost i velika čežnja za savršenstvom, te svom snagom poželiš da ispuniš svaku zapovest Božiju, ne grešeći čak ni u nekoj nemarnoj naizgled nevažnoj reči, i tako, po delima, znanju ili sozercanju, ne zaostaneš za drevnim svetiteljima, ali vidiš da ti neprijatelj to otežava, sejući seme nemarnosti u tvojoj duši i sprečavajući te da dosegneš svetost, raslabljujući te ubacivanjem pomisli, i kada shvatiš da ti je nemoguće spasiti se i ispuniti sve Božije zapovesti u vrevi ovoga života, tada sedi u neki kutak, povuci se u sebe i saberi misli. Zatim, ispravno posavetuj svoju dušu, govoreći: Zašto si žalosna, dušo moja, i zašto me smućuješ? Uzdaj se u Gospoda, jer ću se ispovedati Njemu – Spasenju lica moga i Bogu mome (Ps. 42, 5). Ko će se opravdati delima zakona? Car i prorok još kaže: jer se neće opravdati pred Tobom niko živ (Ps. 142, 2). Ali, verom se uzdam u Gospoda da će me, po beskrajnoj milosti Svojoj, spasiti. Zato, skloni mi se sa puta, satano! Slavim Gospoda i Boga moga i od mladosti svoje služim Njemu, Koji me, po obilju milosrđa Svoga, može spasiti. Idi od mene i neka te Bog, Koji me stvori po podobiju Svome, pogubi.
 
sveti Simeon Novi Bogoslov (+ 1022)
Podvižnička i teološka poglavlja
 
144. POHITAJ NA MESTO MOLITVE
 
Fizička slabost i težina, koje u dušu ulaze kroz lenjost i nemarnost, odvraćaju nas od upražnjavanja uobičajenog pravila, pomračuju um i dovode do malodušnosti. U srcu se, sve češće, javljaju strah i hulne pomisli, i čovek se, budući iskušan demonom malodušnosti i očajanja, plaši da stane na svoje uobičajeno mesto molitve, te se odaje lenjosti, ili ponekad iskusi nasrtaj naročito besramnih pomisli o Tvorcu. Tako, znajući uzrok takvog stanja, požuri na svoje uobičajeno mesto molitve, i padajući pred Sveblagim Bogom, zavapi Mu svim srcem svojim, i, sa suzama pokajanja, moli Ga da ti olakša ovo breme očajanja i zlih pomisli. Ukoliko nastaviš da vapiš i neprekidno kucaš na vrata milosti Božije, ubrzo ćeš ga se i osloboditi.
 
sveti Simeon Novi Bogoslov (+ 1022)
Podvižnička i teološka poglavlja
 
145. ISUSOVA MOLITVA
 
Odagnaj neprijatelje Isusovim Imenom, jer, ni na nebu ni na zemlji, nema moćnijeg oružja protiv njih.
 
sveti Jovan Lestvičnik (+ 605)
Lestvica
 
146. BOG ĆE OLAKŠATI NAŠ NEMIR
 
Ukoliko upadnemo u nevolju, uninije i beznadežnost, odnosno u bezizlazne krajnosti iz kojih nam je nemoguće izvući se, treba činiti što i car David – izliti molitvu i srce Bogu i nevolju pred Njim objaviti (Ps. 141, 2). Jer, mi se ispovedamo Bogu kao Onome, Koji premudro sve uređuje, i ako je to potrebno, može olakšati naš nemir i osloboditi nas od štetnih i razornih teškoća.
 
sveti Isihije, prezviter Jerusalimski (+ 432)
Stotine o trezvoumlju i molitvi
 
147.TRUDI SE DA SE NE SMUTIŠ
 
Ne dopusti da te neprijatelj poremeti, smuti i zbuni. Može li te ikakvo iskušenje ili stradanje zadesiti bez Božijeg dopuštenja? Ne može. Bog to dopušta zbog duševne koristi, ali nam demon to predstavlja u drugom svetlu, kao što je to davno učinio kada je izgnao našeg praoca iz rajskoga vrta. Međutim, mi zaboravljamo da nam Bog šalje iskušenja da bi nas očistio od svake nečistote, i tako zapadamo u nevolje i uninije. Ako želiš da se spaseš, ne veruj svojim pomislima, jer demoni u tebi seju seme zla i stvaraju lažne predstave. Ti zato nikada nikog ne osuđuj, već se uvek trudi da služiš bližnjem. Nikada ne misli zlo o nekome. Time i sam postaješ zao, budući da zao čovek misli zlo, a dobar čovek dobro. Kada pomisliš: „Oni za mene kažu…“, znaj da ti to neprijatelj šapuće na uho. Nikada ne sumnjaj, već sve istrpi sa radošću i osmehom, jer je velika nagrada za trpljenje. Što se tiče demona, ne veruj im, jer stvarnost nije onakva kakvom je oni predstavljaju. Njima je jedino stalo da pokušaju da te, na svaki mogući način, smute.
 
sveti Varsanufije i Jovan (+ 6. vek)
Duhovno rukovođenje
 
148. SVE ŠTO SE DEŠAVA, DEŠAVA SE RADI DOBRA
 
Kažeš da su te iskušenja iscrpila. Vozljubljeni brate, ne budi iscrpljen, jer te Bog nije napustio, niti će te napustiti. Znaj da je nemoguće promeniti reči, koje je Gospod uputio našem praocu Adamu: Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb (Post. 3, 19). Kao što se zlato zagreva u peći, očišćuje se i postaje pogodno za izradu kraljevske krune, tako je i sa čovekom. Iz vatre stradanja se, ukoliko sa blagodarnošću istrpi, rađa carski sin. Stoga, veruj da sve što ti se dogodi, događa se radi tvoga dobra, da bi ti osiguralo smelost pred Bogom.
 
sveti Varsanufije i Jovan (+ 6. vek)
Duhovno rukovođenje
 
149. POMOĆ OD ANĐELA ČUVARA
 
U očajanju sam potezao i za svojim, uvek napunjenim, pištoljem, želeći da sebi oduzmem život. Ali, neki glas u srcu mi je rekao: „Ne očajavaj, već se uzdaj u milost Božiju. Bog je štedar i mnogomilostiv prema onima koji se kaju. Do posljednjeg trenutka ovoga života, ne smemo da očajavamo.“
Naravno, bio je to glas mog Anđela čuvara. Bacio sam pištolj i, ustuknuvši, pogledao na Raspeće našega Spasitelja. Suze, poput bujice, potekoše niz obraze. Pao sam ničice i ridao sve dok nisam u tom položaju i zaspao.
Probudio sam se. Bilo je jutro. Oko mene nije bilo ničega. Sve je bilo na svome mestu, a u mojoj duši takođe mir. „O, Gospode,“ pomislio sam, „velika je milost Tvoja!“ Sledećeg dana, primio sam Svete Tajne i potpuno se smirio.
 
Simeon Janovski (kasnije jeroshimonah Sergije) (+ 1876)
Mala ruska filokalija
 
150. MISLI SAMO NA GOSPODA
 
Kada neprijatelj ubaci očajanje u tvoje srce, pobuđujući u umu sećanje na prošle grehe, koje ne donose nikakvu nadu na oproštaj, ne odmeravaj vlastite zasluge i grehe. Misli samo na dela Gospoda našeg Isusa Hrista – samo ona donose spasenje. Takođe, ne zaboravljaj da se Majka Crkva, na svakoj Evharistiji, moli za sve grešnike.
 
starac Makarije Optinski (+ 1860)
Pisma duhovnog rukovođenja
 
151. STRADANJE OTVARA VRATA U DRUGI SVET
 
Kad se čovek obrati, proces otkrivenja se dešava na vrlo jednostavan način: čovek je u nevolji, strada i zatim se otvori drugi svet. Što je veće stradanje, nevolje i bogočežnja, On će pre priteći u pomoć, otkriti se i pokazati put izbavljenja.
 
o. Serafim Rouz (+ 1982)
Bog se otkriva u čovekovom srcu
 
152. NADA I KROTOST
 
Istinski hrišćanin je sazdan od vere i ljubavi prema Hristu. Gresi nas ni najmanje ne sprečavaju da budemo hrišćani, što i Sam Spasitelj kaže. On je, iz velikog čovekoljublja Svoga, rekao da On nije došao da zove pravednike, već grešnike na pokajanje, jer je veća radost na nebu zbog jednog grešnika koji se kaje, nego zbog ostalih devedeset i devet pravednika. Rasuđujući na ovaj način, hrišćanin bi trebalo da se nada, da se raduje i ne prihvata pogubno očajanje. Ovde je potreban štit vere.
Za onoga ko ljubi Boga, greh nije ništa drugo do neprijateljska strela, ispaljena u duhovnoj borbi. Istinski hrišćanin je ratnik koji se, na putu ka svojoj nebeskoj domovini, bori protiv nevidljivog neprijatelja. Prema rečima Apostola, naša borba nije protiv krvi i tijela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12).
Propadljive svetovne želje nas odvajaju od naše domovine. Navika i sklonost prema njima kao da oblači dušu u ružne haljine. To apostoli nazivaju spoljašnjim čovekom. Putujući kroz ovaj život i tražeći pomoć od Boga, treba da sa sebe svučemo te ružne haljine i obučemo se u ljubav budućeg veka i time spoznamo koliko smo blizu ili daleko od naše nebeske domovine. Međutim, nemoguće je to brzo učiniti. Tada čovek treba da sledi primer bolesnih, koji, želeći isceljenje, neprekidno tragaju za odgovarajućim lekovima.
 
sveti German Aljaski (+ 1836)
Mala ruska filokalija
 
153. NE GUBI NADU
 
Strašnije je izgubiti nadu nego grešiti. Na primer, apostol Juda izdajnik je bio defetista. Budući neiskusan u duhovnoj borbi, žestoki napad neprijatelja ga je doveo do očajanja i on se obesio. S druge strane, apostol Petar je bio prava stena. Iako je doživeo užasan pad, i bio neiskusan u duhovnoj borbi, očajanje ga nije slomilo, već je nastavljajući dalje, iz žalosnog i skrušenog srca, prolio gorke suze. Čim je naš neprijatelj to video, oči kao da su mu se opalile užarenim plamenom, te je utekao urlajući i ridajući.
 
sveti Jovan Karpatski
Spisi namenjeni monasima Indije
 
154. UVEK OČEKUJ IZNENADNE PROMENE
 
Budi hrabar! Kada ognjeni duh počne da slabi, treba da se, na svaki način, trudimo da ga, sa strahom i trepetom, obnovimo, priljubljujući se uz Gospoda, jer sve dolazi od Njega. Dugo nas mogu pritiskati uninije, dosada, duhovna i telesna težina. Međutim, ne smemo se obeshrabriti, već moramo čvrsto stajati i revnosno ispunjavati pravila kojeg smo se prihvatili. Nemoj misliti da će se duša brzo osloboditi privezanosti za greh, niti očekuj da će ona sačuvati jednaku toplinu i sladost. To se nikada ne dešava. Nasuprot tome, uvek očekuj iznenadne promene. Kada nastupe natmurenost i teskoba, shvati da si to istinski ti, onakav kakav jesi. Što se tiče duhovne sladosti, prihvati je kao nezasluženu nagradu.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
155. PROMISAO BOŽIJI
 
Posebno se pomolimo Gospodu kada nas zadese demonska tuga, stradanje, bolest ili nesreća. Zavapimo Mu sa suzama, bez ikakve uznemirenosti i brige, kako bismo se izvukli iz nedaće, jer nema tuge koja se ne nadvija nad nas bez Promisla Božijeg. Zavolimo uski i stradalni put spasenja, jer nas on uvodi u Carstvo Nebesko. Stoga, ne izbegavajmo opasnosti, nesreće, nevolje i tuge, već mužestveno istrpimo sve što je tužno, teško i neprijatno, dok ne stigne Božanska pomoć. Podvižniku i svetitelju Božijem je svojstveno da ostane silan u svakoj žalosti, odnosno da svoje srce položi na čvrsto tle, a ne da bude nepostojan kao pesak. Ovaj život, koji se okreće poput točka, je privremen i za njega ne važe neka posebna pravila. Ponekad se pred čovekom ukažu svetla budućnost i počasti, ali ne primaj ih k srcu. Ponekad nas ljudi proganjaju, ali ne tuguj ni tada. Ponekad žalosti i strasti dolaze od demona – ne tuguj ni tada. Sve nam se to dešava radi našega spasenja. Pored toga, takvo stanje prestaje kad On nispošalje Svoju blagodat, koja treba da nas ukori i pomiluje. Slava Ti Bože! Sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 
sveti Pajsije Veličkovski (+ 1794)
Mala ruska filokalija
 
156. BOGOOSTAVLJENOST
 
Kada se Bog, iz vaspitnih razloga, povuče, nastupa neizmerna tuga, poniženje i čak izvesno očajanje duše. Bog to čini da bi obuzdao sklonost duše ka taštini i samoljublju, jer se srce odmah ispunjava strahom Božijim, suzama blagodarnosti i velikom čežnjom za tihovanjem. Međutim, kada se Bog potpuno povuče, duša biva ispunjena uninijem, neverjem, gnevom i gordošću. Mi, koji iskusismo obe vrste ostavljenosti, u oba slučaja Bogu treba da pristupimo na odgovarajući način. U prvom slučaju, treba da Mu, od sveg srca, zablagodarimo, shvatajući da On tako obuzdava našu plahovitost i, poput dobroga oca, poučava nas razlici između vrline i poroka. U drugom slučaju, treba da Mu ispovedimo svoje grehe, da Mu sa suzama zavapimo i da se, što je moguće više, odvojimo od sveta, da bi Ga, uz veliki trud, konačno podstakli da se ponovo, kao nekada, otkrije u našim srcima.
Ipak, treba da shvatimo da kada je neposredna borba između satane i duše u toku – govorim o borbi u slučaju kada nas Bog napusti da bi nas poučio – tada se blagodat, kao što sam već rekao, pomalo skriva, ali ona i dalje krepi dušu, tako da u očima njenih neprijatelja pobeda izgleda kao delo same duše.
 
sveti Dijadoh Fotički (+ 486)
O duhovnom poznanju
 
157. NEMA MESTA OČAJANJU
 
Po tvome pismu razlivena je neka tuga, koja kao da svojim nevidljivim kapilarima siše očajanje. A očajanje? To je najveći čovekov neprijatelj u zemaljskom svetu. Jer najmoćniji vrlo lako strovali dušu čovekovu u smrt. A kada duša u čoveku umire – našta mu onda sav svet, svi svetovi skupa? Onda se svi svetovi pretvaraju u smrdljiva gnojilišta, i čovek u mukama postaje blizanac đavolu i anđelima njegovim. Ne! Nema mesta očajanju za hrišćanina u ovom svetu, jer kada je Gospod sišao u ovaj svet, i Crkvom sav ostao u njemu, kako onda dati mesta očajanju u duši svojoj? Ta sav Gospod je tu, pored nas, oko nas! Samo zavapi k Njemu, i gle! – već si u zagrljaju Njegovom. A ko te onda može oteti iz zagrljaja Njegovog: koji to neprijatelj, koji to čovek, koji to đavo, koji to pakao? Ta nikakva nas sila, nikakva zlosila ne može rastaviti od ljubavi Njegove. Njime smo uvek jači od svakoga zla, od svakoga greha, od svakoga pakla, od svakoga đavola, i od sviju skupa. Sva je mudrost hrišćaninova u tome: držati se neprestano Gospoda Hrista – držati se molitvom, držati se postom, držati milostinjom, držati ljubavlju, držati krotošću, držati smirenošću, držati trpljenjem, držati pokajanjem, držati Svetim Pričešćem, držati svetom ispovešću; držati se Njega, Neizmenljivog, Ničimnezamenljivog i Nikimnezamenljivog Boga i Gospoda, svakom svetom tajnom i svakom svetom vrlinom. Onda? Onda smo iznad svih smrti, iznad svih muka: uvek radosni – radošću vere, radošću spasenja…
 
o. Justin Popović (+ 1979)
Na Bogočovečanskom putu

Jedan komentar

  1. Zdravo, prolazila sam taj period 2meseca je trajao, i jednu noc sam se nervirala zbog ekog greha, i sutradan sam se probudila kao ranije, kao da zivot nema smisla. A a tri dana pre toga sam pocela osecati prirodu, ljude,… A sad kao da je svaki osecaj umro u meni. Ne razumem zasto. Kakav bi trebao biti osecaj posle te patnje?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *