СВЕТИ ОЦИ О ДЕПРЕСИЈИ

 
>
 
РИЗНИЦА ПОУКА О ДУХОВНОЈ БОРБИ
 
1. О, РАДОСНА СВЕТЛОСТИ!
 
Када смо са Господом, и Господ је са нама. И све постаје светлост.
 
свети Теофан Затворник (+ 1894)
Уметност молитве
 
2. ЗАБОРАВЉАЊЕ БОГА
 
Заповеђено нам је да изнад свега држимо универзалну заповест да се сећамо Бога: Него се опомињи Господа Бога својега (Понз. 8,18). Нас уништава заборављање на Бога, које помрачује остале заповести и одвраћа нас од сваког добра.
 
свети Григорије Синаита (+ 1346)
О заповестима и догматима
 
3. ТУГА МОЖЕ ПОСТАТИ ИЗВОР РАДОСТИ
 
Када се хришћанин преда вољи Божијој, одрекне се себе и све бриге преда Богу, онда Му благодари и слави Га због таквога крста. Тада се изобилна духовна сила и неисказива духовна утеха изненада пројављују у његовом срцу. По томе се познаје Христов ученик, који је прихватио Његов духовни призив, те за таквог раба Божијег земаљска страдања постају извор радости. Са друге стране, живот без страдања је истински знак да је Господ окренуо Своје
Лице од човека, који Му није угодио, чак иако се споља може чинити да је поштен и пун врлина.
 
свети Игњатије Брјанчанинов (+ 1867)
Арена
 
4. ГУБИТАК БЛАГОДАТИ
 
Благодат задобијају људи који су се родили Духом и који делају Духом. Међутим, дешава се да они затру то божанско семе, било због властитих падова или их, пак, Бог напушта због њихове заједнице са непријатељем скривеним у њима. До губитка благодати долази због насртаја страсти (ако неко налази задовољство у њима), те се благодат, кроз учињене грехе, одмах губи. Страстољубива и грехољубива душа је право станиште страсти, ако не и демона, како у овоме, тако и будућем веку.
 
свети Григорије Синаита (+ 1346)
О заповестима и догматима
 
5. ИСТРПИ ДО КРАЈА И БОРИ СЕ!
 
Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу; Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу.
 
свети Павле (+ 67)
2. Тим. 2, 1, 3-5
 
6. БЛАГОДАРНОСТ И ОЧИШЋЕЊЕ
 
Сети се, чедо, онога који је рекао да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије (Дап. 12, 22). Он није одредио – кроз такве и такве невоље, него је неодређено рекао: кроз многе невоље. И тако, трпи оно што долази са благодарношћу, са разумом, као нешто слатко уколико имаш грехе, а ако их немаш – као нешто што те очишћава од страсти или посредује за тебе Царство Небеско.
 
авва Доротеј (+ 4. век)
Поуке
 
7. БОГ НАС ИСКУШАВА КАО ШТО СЕ ИСПИТУЈЕ ЗЛАТО У ОГЊУ
 
Након благог карања, следи им велика награда, јер им је Бог то обећао и сматра их достојним Себе. Испробао их је, као што се злато испитује у огњу, и примио их је као жртву паљеницу.
 
Премудрости 3, 4-5
 
8. ЗАШТО СЕ ДУША ХЛАДИ?
 
Буди нарочито обазрив кад се душа охлади, јер је то горко и опасно стање. Господ га користи као једно од Својих начина руковођења, поучавања и исправљања. Међутим, то може бити и нека врста казне. Често је разлог томе неки видљиви грех, али будући да то није случај код тебе, разлог треба тражити у унутрашњим осећањима и склоностима. Може бити да имаш високо мишљење о себи, или, пак, мислиш да ниси као остали? Можда имаш на уму да сама корачаш путем спасења и да се само властитим снагама успнеш на небо?
 
свети Теофан Затворник (+ 1894)
Уметност молитве
 
9. ПРИМОРАВАЈ СЕ ДА ЧИНИШ ДОБРО
 
Извршаваш разна послушања, и кажеш ми да у већини случајева то чиниш невољно и немарно, те да треба да се примораваш. На крају крајева, то је основно начело духовног живота – супротставити се злу и приморати се на чињење добра. То значе речи Господње: Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају (Мт. 11, 12). Зато је идење за Христом бреме. Кад би смо све предано чинили, по чему би онда то било бреме? Међутим, на крају ипак испадне да си све лако и вољно учинио.
 
свети Теофан Затворник (+ 1894)
Уметност молитве
 
10. НЕПОВЕРЕЊЕ У БОГА
 
Чим се и најмање одвојиш од Бога и више Му не указујеш поверење, све крене непланираним током. Господ се тада повлачи, и као да говори: “Поверовао си у нешто друго. Добро, онда се ослони на то.” Шта год то било, испоставиће се да је сасвим безвредно.
 
свети Теофан Затворник (+ 1894)
Уметност молитве
 
11. ОСЕЋАЊЕ САМОЉУБЉА
 
Преиспитај се да можда у теби не влада осећање самољубља, или супротно томе, можда ниси успео да схватиш да си нико и ништа. Осећање самољубља је дубоко скривено, али оно, у ствари, управља човековим животом. Његов први захтев је да све буде по твојој вољи, те да се, уколико није тако, одмах жалимо Богу и гневимо на ближње.
Претерана вера у себе, као последица самољубља, не нарушава само наш однос према ближњима, већ и према Богу. Самољубље је лукаво попут демона, смишљено се скрива иза скрушених речи, лукаво се учвршћујући у срцу, тако да балансирамо између самопотцењивања и само-величања.
 
свети Теофан Затворник (+ 1894)
Уметност молитве
 
12. “ЈА НИСАМ КАО ОСТАЛИ”
 
Какав си само себи хвалоспев начинио називајући се лошом, лукавом, променљивом, незахвалном, гордом, гневљивом особом, која не зна да се моли Богу! То је врло добро, али мораш додати још и то да си бедан и недостојан. Често то понављај себи, трудећи се да те речи изговориш из дубине душе, а не само да их механички изрецитујеш. Јер, најчешће се дешава да у дубини срца имамо веома високо мишљење о себи.
Када мислимо тако о себи, језик или ум понавља ове, или њима сличне, речи, док смо у дубини душе убеђени да нисмо као остали. Необично је то што је души скоро немогуће да запази да је пала у прелест, све док јој Господ на неки начин не открије и покаже у свој њеној ружноћи. Можда бисмо и помислили да смо у прелести, када бисмо увидели да речи посредне или непосредне критике у нама побуђују незадовољство или гнев према ономе ко ју је упутио. Потруди се да у таквим случајевима јасно сагледаш стање у коме се налази твоја душа, пазећи на велику опасност која прети од самооправдања.
 
свети Теофан Затворник (+ 1894)
Уметност молитве
 
13. КАДА ТРУД ИЗОСТАНЕ
 
Када труд изостане, онда све стаје и гасе се искре живота.
 
свети Теофан Затворник (+ 1894)
Божанска искра
 
14. О МАЛОДУШНОСТИ
 
Један брат посети аву Виктора Пустињака у Лаври Елуској и рече му: “Оче, шта ми је чинити, јер сам упао у канџе малодушности?” Старац одговори: “То је болест душе. Као што они који пате од акутне офталмије, верују да виде више светлости од оних чије су очи здраве, тако се и малодушни брзо увреде због неке безначајне увреде, мислећи да је то нешто велико. Међутим, они који су здрави у души, веома се радују у време искушења.”
 
ава Виктор
Духовни луг
 
15. ЗАДОВОЉЕЊЕ СТРАСТИ УМРТВЉУЈЕ ДУШУ
 
Ако човек није духован, његова чула не могу да осете божанску сладост. Исто као што човек отупљених чула ништа не осети, не види, не чује, не мирише, будући слаб или полумртав, исто тако човека, чије су страсти умртвиле природне душевне способности, чине га неосетљивим на дејство и учествовање у Тајнама Духа. Онај ко је духовно слеп, глув и неосетљив духовно је мртав, јер Христос не обитава у њему, па ни он сам не општи са Христом и не живи у Њему.
 
свети Григорије Синаита (+ 1346)
О заповестима и догматима
 
16. БОГОУГОДНИ ПУТ ЈЕ СВАКОДНЕВНИ КРСТ
 
Богоугодан пут од почетка времена и стварања човека беше пут крста и смрти. Како си онда помислио другачије? Мораш схватити да си скренуо са пута Божијег, да си далеко од Њега, да не желиш да следиш пут светитеља, већ хоћеш да сам себи направиш посебан пут и да њиме неометано путујеш без икаквих проблема. Међутим, Божански пут је свакодневни крст. Нико се није вазнео на небо угађајући сопственим страстима.
 
свети Игњатије Брјанчанинов (+ 1867)
Арена
 
17. БОГ ВИДИ НАШУ ПАТЊУ
 
Отац наш небески је свемоћан и свевидећи. Он зна твоју патњу, те ако види да је неопходно и корисно да те мимоиђе нека чаша, то ће и учинити.
 
свети Игњатије Брјанчанинов (+ 1867)
Христова чаша
 
18. БОГ СЕ СТАРА О НАМА
 
Човек који непрестано страда је под нарочитим старањем Божијим.
 
свети Исаак Сирин (+ 7. век)
Подвижничка слова
 
19. РАЗЛОЗИ НАШЕ ОХЛАДНЕЛОСТИ
 
Наше срце се охлади ако се узнемири, ако се приљуби уз нешто друго, а не уз Бога, ако се много брине, љути и окривљује некога (када смо незадовољни и удовољавамо телу, ваљајући се у изобиљу и греховним мислима). Боримо се против тога, и охладнелост ће се нестати.
 
свети Теофан Затворник (+ 1894)
Уметност молитве
 
20. АКО СЕ НЕ ТРУДИМО, БОГ НЕЋЕ САЧУВАТИ НАШУ РАДОСТ
 
У целом твом писму се пројављује радосно стање твоје душе. Радујеш се милости Господњој, коју ти Он указује и истовремено се плашиш. Чини се да си опитом познао да човек мора да служи Господу са страхом, и радује се Њему с трепетом (Пс. 2, 11). Негуј страх и радост и нераздвојно их држи, пазећи да радост не прерасте у немарност, нити да страх угаси радост. Следујући томе, поштуј Бога, као најмилостивијег Оца, Који нас гледа љубављу, али Који је истовремено и неопростиво строг.
Природно је то што осећаш неку врсту страха, услед којег те сва радост може поново напустити. Због тога страха, постајеш узнемирен, покушавајући да изнађеш начин да одржиш радост. Очекујеш да ћеш у томе сам успети? Због само једне такве помисли, све што си стекао може ти се поново одузети. Учини све што је у твојој моћи да сачуваш радост, али суштински све препусти Господу. Истина је да ако се сам не потрудиш, ни Бог то неће учинити уместо тебе. Међутим, уколико наду положиш само на властите напоре и борбе, Бог ће се повући, видевши да Његову помоћ сматраш сувишном, те ћеш се суочити са истим тешкоћама као и на самом почетку. Бори се до самога краја, приморавај себе колико год можеш, али истовремено веруј да је стварна брига у рукама Самога Господа. Не смеш одустати од делања, труда и надања у Самога Бога. Крепите једни друге, то ће вас још више утврдити.
Господ жели да имамо све што нам је на спасење, и у свако време је спреман да нам то дарује. Он само чека на нашу спремност или способност да то примимо. Зато се питање о томе шта нам је чинити да сачувамо помоћ Божију, преображава у питање шта нам је чинити да бисмо остали спремни да примимо заштиту Господњу, која чека на нас да је примимо, и како она силази на нас. Од суштинског је значаја да познамо себе као апсолутно празан сасуд, да томе додамо свест о сопственој немоћи да га само својим трудом испунимо и да то крунишемо вером да само Бог то може да учини, и то не само да Он то може, већ да жели и зна како. Затим, спустивши ум у срце, завапимо: “Господе, Ти знаш како да ме исцелиш.” Све то чини са необоривом надом и поверењем да ћете Он одвести путем правде и да ти неће допустити да скренеш са њега.
Задовољан си због радости и утехе коју осећаш, што је сасвим природно. Међутим, буди обазрив да не почнеш да умишљаш: “Ех, ето га! То је то! То тако изгледа, а ја то нисам знао!” Такве мисли које потичу од непријатеља, остављају за собом празнину и одводе у пропаст. Стално понављај: “Слава Теби, Боже наш!” и “Господе, помилуј ме!”
Ако се, пак, задржиш на умишљеним претпоставкама, одмах ће уследити сећања на претходна дела, борбу, подвиге, а затим ћеш почети да анализираш у којем од тих стања су се појавили радост и добростање, а у којима су те напустили, и у којима су се одржала и учврстила. После тога ћеш донети одлуку да увек делаш на неки посебан начин. Тако ћеш запасти у умишљено самозадовољство, верујући да ти се напослетку открила тајна духовног узрастања и да је оно у твојим рукама. Међутим, у време молитве ће ти постати јасна обмана таквог маштања, јер ће молитва бити празна, испрекидана и неће ти донети никакву утеху. Једину утеху ћеш проналазити у сећању на пређашње, а не на садашње, стање. И тада би требало да дубоко уздахнеш и осудиш себе. Међутим, уколико душа не може то да учини, онда ће то наопако расположење да потраје и милост ће се поново повући. Таква врста маштарења показује да се душа опет ослонила на сопствене напоре, а не на милост Божију. Милост је увек милост, независна од сваког делања, а онај ко је меша са сопственим представама, може је бити лишен. То добро запамти. Управо нам повлачење благодати, које се, по Промисли Божијој, дешава ради нашег исправљења, највише помаже да научимо ову спасоносну лекцију.
 
свети Теофан Затворник (+ 1894)
Уметност молитве
 
21. УНУТРАШЊИ НЕМИР И УНУТРАШЊА СВЕТЛОСТ
 
Проблем који боготражитеља понајвише мучи јесте унутрашњи неред његових мисли и жеља, те он чезне да пронађе неки начин да их обузда. Постоји само један начин којим се то постиже – духовна осетљивост или топлина срца, праћена сећањем на Бога.
Чим се у теби упали овај огањ, мисли ће се умирити, унутрашње расположење ће се поправити, појава добрих и лоших душевних покрета ће постати још очигледнија и моћи ћеш да одагнаш оне лоше. Тако ћеш моћи јасно да разликујеш добро од погрешног, што ће те крепити у чињењу добра, без обзира на све препреке. Једном речју, започни истински, делатни духовни живот, за којим си до сада трагао, а који се до сада само у обрисима јављао.
Такође, богочежња о којој сам раније говорио, донеће привремену топлину, која се губи са престанком богочежње. Међутим, топлина која се рађа у срцу, стално борави и одржава пажњу ума на њему. Када ум сиђе у срце, тиме се васпоставља зајединца ума и срца, која поново пресаздава наш духовни организам.
 
свети Теофан Затворник (+ 1894)
Уметност молитве
 
22. О МУДРИМ ДЕВОЈКАМА
 
Погледај само на њихову славу, коју оне не добише баш лако. Колико су само труда уложиле! Задобиле су је тек после многих жалости, страдања и напора. Ко не чини тако, неће се удостојити такве славе.
 
свети Теофан Затворник (+ 1894)
Божанска искра
 
23. ИЗАБЕРИ БОЉИ ДЕО
 
Прошла и садашња мука и патња излише се на тебе да би искушали и оснажили твоју веру. Оне, такође, делују да би обуздале твоју пожуду и страсти. Постани кротка, јер таквима Бог помаже, док осуђивање ближњих и истицање њихових недостатака могу само повећати горчину туге. А ти, уместо тога, изабери бољи део.
 
старац Макарије Оптински (+ 1860)
Писма духовног руковођења
 
24. СВАКИ ДАН ЖИВИ СА ВЕРОМ У БОГА
 
Не дозволи да тешкоће, недостатак разумевања овладају тобом, већ свакодневно живи са вером у Бога, не бринући се за сутрашње проблеме.
 
Еп. Нектарије Концевич (+ 1983)
 
25. РАДОСТ ЈЕ ИЗНАД ОВОГА СВЕТА
 
Зашто се човек учи кроз бол и страдање, а не кроз задовољство и срећу? Веома једноставно, јер задовољство и срећа везују човека за овај свет, а бол и страдање га подстичу да трага за истинском радошћу која превазилази границе овога света… Сам Христос нам се обраћа кроз бол и страдање, али и кроз само зло – јер у њима сагледава нешто што је изнад тога, уколико у њима постоји оно што наша срца дубоко желе.
 
о. Серафим Роуз (+ 1982)
о. Серафим Роуз: Живот и дело
 
26. СПАСОНОСНА ТУГА
 
Ето, дакле, у чему је спасоносна туга по Богу: кривити саме себе, а не било кога другог за оно што смо ми сами грешно учинили, патити ради тога и, кроз исповедање наших грехова и тешку скрушеност због њих, умилостивљавати Бога. Овом самооптуживању и скрушености темељ је положио онај древни Ламех, отворено исповедивши свој грех, судивши самоме себи и осудивши се више од Каина, јер он каже: Кад ће се Каин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута (Пост. 4, 24). Оплакавши тако самога себе као кривца, он је, путем своје болне скрушености, избегао Божију осуду, како је и Пророк касније рекао: Кажи безакоња своја пре, да се оправдаш (Ис. 43, 26). Ово каже и Апостол: Јер да смо били сами себе испитивали, не бисмо били осуђени (1. Кор. 11, 31).
 
свети Григорије Палама (+ 1360)
Господе, просвети таму моју!
 
27. ГОСПОД ПОЗНАЈЕ НАША СРЦА
 
Не сумњај да Господ познаје срце свакога човека. Он, као што је и обећао, одмах шаље помоћ онима који одбацују зле помисли, не дозвољавајући им да се умноже и да оскрнаве ум и савест. Али, оне који вером и надом у Бога не одбију први насртај помисли, већ се наслађују њима, Он оставља без Своје помоћи. Такве Он сматра неверним и допушта да их преплаве зле помисли, које Он не одагнава, јер види да им се допада њихов први насртај и да се не противе њиховом приступању.
 
свети Марко Пустињак (+ 4. век)
Поуке
 
28. ОЧЕКУЈ ЖАЛОСТИ
 
Желиш ли да се избавиш од жалости и да оне не овладају тобом? Очекуј још веће жалости и наћи ћеш мир.
 
свети Варсонуфије и Јован (+ 6. век)
Духовно руковођење
 
29. НИЈЕ НАМ ЗАБРАЊЕНО ДА СЕ БРАНИМО
 
Како ћемо превазићи грешност која се већ укоренила у нама? Потребна нам је снага. Човек се труди и бори, избегава пропаст и непрекидно тежи да очисти своје мисли. Није нам забрањено да се снажно боримо. Ако у било ком аскетском подвигу употребимо снагу, тада сједећи у граду Јерусалиму, можемо чекати док се не обучемо у силу с висине која ће сићи на нас (Лк. 24, 49). Другим речима, ако се трудимо у непрестаној молитви и осталим врлинама, на нас ће сићи моћна сила, јача од сваке коју сами можемо применити. Она је људским језиком неописива, а по снази, савладава и најгоре недостатке у карактеру, демонску злобу, грешне пориве душе и неприродне покрете тела. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра (Дап. 2, 2), и ова небеска сила изгони зло које нас баца у греховну провалију.
 
свети Јован Карпатски
Списи намењени монасима Индије
 
30. ЦАРИЦА НЕБЕСНА ЋЕ ТИ УВЕК ПОМОЋИ
 
Каква год те туга обузела, Каква год те болест задесила, Колико год неподношљив твој живот био, Колико год несигуран био – Свагда притичи Царици Небеској, Са сузама је моли за помоћ, И Владичица наша ће те услишити и помоћи. Јер је Њој све могуће.
 
игуманија Руфина Харбинска (+ 1943)
 
31. ЧЕКАЈУЋИ ЖЕНИКА
 
Ево, Женик ће доћи у поноћ и блажен је раб кога нађе буднога, а недостојан онај кога нађе спавајућег. Зато, пази, душо моја, да те сан не обузме, да смрти предана не будеш и да ти се врата Царства не затворе. Него, прени се и завапи: свет си, свет, свет Боже наш, молитвама Богородице, помилуј нас.
 
из свакодневне Полуноћнице

One Comment

  1. Zdravo, prolazila sam taj period 2meseca je trajao, i jednu noc sam se nervirala zbog ekog greha, i sutradan sam se probudila kao ranije, kao da zivot nema smisla. A a tri dana pre toga sam pocela osecati prirodu, ljude,… A sad kao da je svaki osecaj umro u meni. Ne razumem zasto. Kakav bi trebao biti osecaj posle te patnje?