Страсти према хип хоп-у?

Питање:
Драги Пастиру, откако сам открио ваш сајт, просветлио сам се у духовном погледу, кроз ваше текстове о нашем православљу и светим србским вредностима. Овај сајт је права ризница знања за сваког младог человјека мојега узраста. Мој проблем и питање је следеће. Већ дуго слушам одређену врсту музике, која је позната као гангстерски реп, при којој сам највише пажње обраћао на ритам, али од скора како сам добро научио енглески језик у школи, почео сам да разумевам и стихове које репери, углавном негроидног порекла, изговарају, па сам се забринуо за своје ментално здравље и душхевни, православни интегритет. Стихови се углавном састоје од увреда које иду на рачун других репера, целог женског рода (код њих се жена каже „кучка“ или она друга реч на „к“ да је не изговарам, да не љутим Бога) али и готово сваког живог створа на овој планети, кад се мало дубље загледа. Друго, пропагира се насиље и криминално понашање. А са друге стране, ако није то, онда је најчешће величање промискуитета, певањем о величинама женских задњица, а Бога ми, и о детаљима сексуалних жеља и још чешће, претходног искуства. Онда готово да сваки репер бар једном у свакој песми мора да нагласи да је често у наркотисаном стању. И на крају, језик који се користи је више састављен од псовки, него од богоугодних речију! Не бих превисе да залазим у неке примере, али можете и сами замислити смисао песме која се зове „Тhа Gаngsta, thа Кillа, аnd thе Dоpе Dеаlа“ што у преводу значи „Гангстер, убица и продавац наркотика“. Аутори ове нумере су на оптужбе да су и у стварном животу, оно о чему певају су одговорили „Кучко, зна се шта је права ствар, широм мамо*псовка* света. К**во гангстери чине да се свет окреће“. Овакве шокантне стихове могу да избројим на стотине, које сам раније весело и сам изговарао (не знајући шта заправо значе) , а морам да признам и да сам често користио марихуану, пре него што сам открио Божије вредности. Моја брига је што не знам да ли ми се испрао мозак још док сам био дете док сам себи пунио главу оваквим стварима? Поред тога, ја и даље уживам у слушању ове музике, јер је врло ритмична и мелодична, али углавном прескачем стихове који пркосе Богу. Питање је: Да ли ћу ићи у пакао због страсти према хип хоп-у?
Душан Бајчетић-Бајча


Одговор:
Драги Душане, када сам прочитао ово ваше писмо ви сте већ изразили део пакла у којем сте се налазили. Пакао је све оно што се супроставља Богу: мир замењује немир; духовну тишину и усресређеност замењује вика, галама бука, псовке итд. – све нека љутња на све око себе! Револт, револт и револт! Сваки музички покрет имао је неку поруку а овај како сте га описали он просто оваплоћује пакао у незрелој души младог човека. Филозофија овог века има за циљ прво да врбује младе људе и да они тако огрезну у злу (да се тако формирају) . Чини ми се да ви довољно не разумете шта је пакао па би вас замолио да погледате нашу светосавску библиотеку и прочитате текст митрополита Антонија „О вечности загробних мука“.
Нећете да идете у пакао ако све ово што сте описали замените дијаметрално супротним стварима а то су еванђелски изазови и добродјетељи (доброчинства) . Само се ви покајнички приљубите уз Цркву и слушајте њен глас и никаког пакла нећете видети. Дакле, бежите од те музике и људи у њој док вас хитре ноге носе! Да вам Господ да снаге да истрајете
о. Љубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *