NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Šta je praznoverje

Šta je praznoverje

Otac ILARION (Đurica), duhovnik manastira Lelić

 

Mogao sam braćo i sestre mnogo jednostavnije da formulišem temu mog današnjeg predavanja: Nemoj imati drugih bogova osim mene, to bi bila prava formulacija. Međutim, hteo sam da razložim u samom naslovu i zbog toga sam se opredelio da tema glasi: Praznoverje, idolopoklonstvo, gatanje, magija, astrologija odnosno sve alhemijske nauke i pseudonauke agnosticizam, ateizam (ateizmi) i na kraju satanizam. U stvari radi se o gnusobi opustošenja, ili kako je preveo Đuro Daničić mrzosti opustošenja.
Devalvacija rimokatoličkog i protestanstskog sveta na Zapadu, ali ponegde i pravoslavnog stvorila je jedan veliki duhovni prazni prostor. Ta devalvacija je u stvari slomila hrišćanski moral na mnogim mestima, nekadašnjeg hrišćanskog sveta. Crni pokrov antihrišćanstva je zapravo pokrio kontinente današnjeg Zapada. Zavladalo je novo paganstvo, žudnja za Satanom, otimanje iz truležnoga iz natruloga, raspadljivoga.
Nekada u mojoj ranoj mladosti, iako sam ljubio oca Justina mi smo umeli iz neke studentske lakomislenosti, kada se vratimo sa liturgije, dae dobronamerno narugamo svetom starcu što je ošinuo po Evropi i Americi. Ja tada nisam poznavao da je ta kamdžija tada bila neophodna. Gospod je blagoizvoleo da i ja sada mogu da kažem upravo te iste reči. Ne po svojoj pameti i po svome znanju. Naprosto to sada svi vidimo. Onda je video Božiji svetac otac Justin. Sada svi vidimo da se stratezi NATO pakta drže ustvari Nostradamusovog proročanstva. Oni su zato i nas bombardovali zato što sleduju toj magijskoj sferi Nostradamusa. On je prvo bio rimokatolički prorok i kada je prorekao da će propasti Vatikanska imperija, onda su ga se rimokatolici odrekli.

Praznoverje i bezverje

Čitava epoha oseća sebe kao neku tačku unutar potpunog bezumlja. To kaže jedna književna kritičarka, koja se zove Šošana Elman, jedna mudra Jevrejka.
Prva Božija zapovest zabranjuje praznoverje i zabranjuje bezverje. Ja sam Gospod Bog tvoj i nemoj imati drugih bogova osim mene. Prazoverje je jedna potpuna deformacija, potpuno suprotna pobožnsti. Mada je u stvari nastrana izopačenost preterana reliogioznost. To je ono što kaže Sveto pismo „Nemoj da budeš odveć pobožan“. Ne misli se na zdravu pobožnost, već na ove deformacije. Bezverje je, takođe, jedna deformacija, gde manjka religiozno osećanje. Praznoverje je potpuna nastranost religioznog osećanja i svega onog što iz njega proističe.
Praznoverje se doduše, katkada, potkrada i vernicima. Praznoverje može uzeti potpuno masku pravoslavnog ponašanja. Među nama zapravo ima mnogo praznovernih koji nisu istinski prihvatili trezvenost naše vere. Najlakše je zaluđivati se sa jedne strane praznoverjem, a mnogo je teže trezvenoumno verovati. Ono se ispoljava tako što se nekim činovim naše svete vere, pre svega čidodejstvima, a pre svega svetim tjnama, pak i svetom bpžanskom pričešću daje magijsko značenje i magijska moć,naprimer, zapravo u magijskom vrzinom kolu nalaze se oni pravoslavni vernici koji se usuđuju da kao duhovni lekari prepisuju odredene molitve ili svete tajne, osveštanja ili blagoslovine drugima, svojoj braći pripisujući im određenu čudotvornu moć, ne vodeći računa na duhovno stanje onoga ko treba da primi neko sveštenodejstvo.
Imao sam prilike u svom životu da pričestim jednog umirućeg vernika u smrtnom času. On je bolovao od raka i rodbina koja je bila praznoverna, a ujedno i pravoslavna pritiskali su da sveto pričešće bude svakog dana. Bolesnik je popustio pritiscima i zamolio duhovnika da mu to blagoslovi i pričešćivao se. Pošto je bio vrlo trezvenouman i svoju bolest je primio kao svoje stradanje, iskupljenje i kao nešto što će ga izbaviti velikih i žestokih muka onoga sveta , on nije ni očekivao da će biti isceljen. Međutim rodbina je njemu prepisivala svete tajne, upravo sa željom da ga isceli. To je praznoverje. I kada sam ga jednom prilikom pričestio, rodbina ga je pitala “ Da li mu je bolje?“On je odgovorio :“Ništa mi nije bolje. Ja se strašno mučim, ali ja sam oslobođen od greha. Razumete, meni je data ova trpnja da bi se spasao, a sveto pričešće mi je dato za večno blaženstvo“.
Isto tako mnogo grešimo kada naiđemo na probleme u našoj okolini. Vidimo mladić je ogrezao u drogu, nevaljao život ili se potpuno posuvratio. Onda se među nama neko nađe ko mu „prepiše“ svete tajne. To je isto potpuno praznoverje. Svete tajne nam nisu date da iz njih izbijemo neku konkretnu korist ovoga sveta. To je praznovetna upotreba svetih tajni. One su nam date za ono glavno- za našu večnost. Ta sveštenodejstva su čudotvorna, ali su čudotvorna samo verom. Bez vere ona su prepisana ili podeljena kao potpuno praznoverje. Toga se treba kloniti jer je to jako veliki greh.
Stav ja znam bolje je potpuno suprotan duhu pravoslavlja, jer jepravoslavlje mnogo više od praznoverja. Pravoslavlje je čak neuporedivo više od pravoverja. Pravoslavlje je oboženje. Mi smo kroz poziv na svetost pozvani da se obožimo i postanemo bogovi. Na Zapadu, ali i kod nas hrišćanski svet je pao u potpuno praznoverje. Otuda ta tmurna slika moralne dekadencije oko nas.
O idolopoklonstvu
Naš vek je idolopoklonički. Daću samo neke obrise ,jer nije moguće za ovo vrem sve izložiti o ovoj temi. Citirao bih na samom početku Svetog Justina filosofa, koji je bio savremenik onih živih idolopoklonika, mada i mđu nama ima dosta idolopklonika. Zapravo u svakoj našoj duši postoji iskušenje idolopklonstva. U toku našega dana od 24 časa padnemo barem pet minuta u idolopoklonstvo. Međutim, budući Sveti Justin filosof iz prvog i drugog veka njemu je idolopoklonsvo najbliži vodeći filosofski idolopklonici toga vremena. On raspravlja se jednim Jevrejem u pismu o idolopoklnstvi i božanskim stvarima:“ Nikada neće o Teofane biti drugih bogova, niti ih je ikada bilo, osim onoga koji je stvorio Vaseljenu. Mi ne mislimo da se naš Bog razlikuje od vašeg (dakle Jevrejskoga Boga primedba o.Ilariona). To je onaj isti Bog koji je vaše oce iz Egipta izveo moćnom rukom i ispruženom mišicom. Ne polažemo nadu u nekoga drugoga Boga, a njih ni nema, nego u istoga Boga u koga se i vi uzdate u Boga Avramova, Isakova i Jakovljeva“.
Ovde se vidi da je naša vera samo oplemenila Stari Zavet, a nije ga ukinula. Idolopklonstvo je uvek mnogobožačko. Kumiri(idoli) su nekada srebro i zlato, delo ljudskih ruku, kako pevamo u psalmima „oni usta imaju a ne govore, oči imaju a ne vide, uši imaju a ne čuju, nozdrve imaju a ne mirišu…“(Psalm 115). Suprotno idolima ili kumirima Bog je živ kaže Isus Navin isto to kaže i sveti car David u psalmu. Bog oživljava, vaskrsava iz mrtvih i ulazi u istoriju što vam je poznato. Kasnije ću spomenuti da ne postoje bogovi koji usta imaju. Postoje i obogotvoreni deifikovani ljudi. Idolopoklonstvo je u biti jezgro mnogoboštva, odnosno paganstva. Zapravo to je prelest zlatnog teleta iz Mojsijevih vremena koja je prisutna i dan danas. Izgleda da je ovaj svet u potpunosti idolopoklonički, mada se on naziva ateističkim. Pod vidom ateizma vrlo često se prikriva idolopoklonstvo. Osim toga idolopoklonstvo je stalno iskušenje i za nas hrišćane. Mi smo stalno izloženi da u našoj duši dvojičimo između Jevanđelja i idola. Idolopklonstvo obožava stvorenja ili tvorevinu čovečiju. Idolopklonik na pijedestal uzdiže uglavnom krivobogove nebogove, lažne bogove a i ljude, uživanja vlastita, rasu, naciju, lokalno pripadanje nekom narodu, pretke, državu i vrlo često novac, odnosno bogatstvo. Idolopoklonstvo u krajnjm svođenju obožava demone i to je na kraju vid satanizma. To je potpuno dobrovoljno padanje na treće đavolsko iskušenje iz Jevanđelja. To je, zapravo, obožavanje apokaliptičke zveri Otkrovenja Jovanovog, za koju znamo da je Antihrist. To obožavanje je iz daljine, antihrist se još nije pojavio, ali već ima svoje idolopoklonike. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu. Dozvoljeno je biti bogat sve do one mere dok naše bogatstvo ne postane naše božanstvo.
Idolopoklonstvo jedino poriče božansku suštinu živoga Boga. Zato je ono nespojivo sa hrišćanstvom. Meni se čini da je nama ljudima idolopoklonstvo urođeno, ali da smo ga tokom života i obrazovanje i civilizaciju dodir sa umetnošću pokupili. Mislim da nas je Origen ulovio na delu kao religiozne bolesnike kada veli da „idolopklonik svoje večno poznanje Boga primenjuje na bilo šta drugo osim na živog Boga“. Znate da je Origen osuđen zbog nekih zabluda u veri, međutim na ovom mestu, u ovoj misli meni se čini da je potpuno u pravu.
Svima su poznati sportski idoli i ne bih da se na tu „zlatnu telad“ uopšte ostrvim ili bilo koga povredim. Mnoge među njima i sam poštujem. Znam da su potpuno nedužni. To idolopklonstvo velikih spotista ne zavisi od njih. Ja ne govorim protiv sporta ili sportista, sačuvaj Bože. U sportskom časopisu SQ (Sportski koeficijent) u broju 2 na 32. stranici piše da su neki Budisti u Bangkogu postavili u pagodi kip fudbalera Dejvida Bekama. Jedan od budističkih žreca je rekao da oni ne slave samo bogove od ebonovine, zlata ili slonovače već i ljude od krvi mesa. To je dakle potpuno idolopoklonstvo. U Čikagu i drugim gradovima Amerike i Evrope veoma se množi sekta koja se zove „Paganski put“ koja je u osnovi mnogobožačka. Širi se dakle imperija okultističkog biznisa i industrija spiritizma. Fudbalski navijači u novije vreme, kako pišu novine, otkidaju busene sa zelenog tepiha i odnose kući kao svojevrstan fetiš. Vama je poznata mnogobožačka parola koja je verovatno došla iz Crne Gore, sa Cetinja :“Mi imamo svoga Boga on se zove Bodiroga“. Ja Dejana Bodirogu veoma volim i poštujem. Zbog njega sam ušao na grob Gospodnji jer je to bila najbolja preporuka za na Srbe koji smo tamo stigli. Znam da je on dostojan svake pohvale, vrlo je pobožan i pravoslavan. Ali eto desilo se da ga stave na pijedestal nekog božanstva. Međutim, sasvim je nedužan taj „Beli Medžik“, on ne samo da je kršten i miropomazan već i vaskrsao iz smrti idolopoklonstva, jer je potpuno pravoslavni hrišćanin koga opisuje i lepota duha i tela a koji je nasledio od svojih ujaka Hercegovaca.
Najlakši način da čovek zaradi milion dolara je da osnuje sektu- piše Ron Habard, osnivač Sajentologije. Vi znate da je japanski car po običajnom pravu deifikovan i da se njemu pristupa na odolopklonički način. Adolf Hitler je recimo bio obavešten da je više ljudi oduševljeno njegovom okrutnošću podiglo oltare usvojim kućama gde su njegovim fotografijama prinosili žrtve. Ta idolopklonička apoteoza kosnula se i Vladimira Ilića Lenjina, Karla Marksa pa i izvestan način i Džona Kenedija, Staljina koji je ima poklonike njegovog kulta. I kod nas je carevao jedan kumir od krvi i mesa po imenu Josip Broz Tito.
Sav Olimpski mnogobožački Panteon je imao uzore u deifikovanim ljudima, kažu poznavaoci stare kulture. Ti bogovi sigurno nisu od iskona, već su postali to procesom obogotvorenja, odnosno upisom u red bogova. Pre deifikacije u staroj Grčkoj iRimu ti ljudi su imali svoje biografije, datum i mesto rođenja. Meni se danas čini da taj Olimpski Panteon vaskresava i da se na isti način stvaraju polubolgovi našeg vremena.
Bogovi od krvi i mesa su bili Aleksandar Veliki kod Grka, Julije Cezar kod Rimljana, a u našem vremenu su to mnogi viđeni glumci i popularni sportisti. Merilin Monro ima svoj hram gde se blasfemno deli narkotik i na taj način parodira latinska misa pred njenim kipom koji je postavljen tu kao božanstvo. Takav kult ima Elvis Prisli, Frenk Sinatra, Antonio Banderas, Robert Redford, Arnold Švarceneger, Harison Ford, Franc Bekenbauer, francusku fudbaler Zidan- Ziza, Petar Čelik, Dejan Bodiroga, Dejan Stanković, Dejan Savićević i jedan raskaluđer Rspućin, Mohamed Ali,i svi Bitlsi, a naročito Džon Lenon, Rolingstounsi, a posebno Mik Džeger, na filmu nekada Valentino, Greta Garbo, Marlon Brando, Salvador Dali među slikarima, Brižit Bardo , Rudolf Nurejev među plesačima…i tako dalje.
Sveti apostol Pavle vidi uzrok ove pojave idolopoklonstva među ljudima u homoseksualnosti i uzrok uopšteg bogoborstva. To se može videti u Delima apostolskim. Sveti Pavle je proveo mnogo vremena na stadionima, Olimpijadama. To se vidi iz njegovog stila, naročito Poslanicama Korinćanima. On smatra da u svoj toj žestini idolopokloničkoj da stoji muželožništvo, odnosno homoseksualnost. Ne pravi sebi idola i niti kakvoga lika , nemoj im se klanjati niti služiti. To je ono o čemu smo govorili, a to je druga Božija zapovest. Drugi Vaseljenski sabor održan 787 godine polazeći od ovoplaćenja reči božije Logosa dozvoljava ikonopoštovanje. Ikone Hristove, Presvete Bogorodice, anđela i svih svetih.“Čast iskazana na ikoni odnosi se na onoga koji je na ikoni prikazan“, kaže Sveti Vasilije Veliki. Ovo kažem da neko ne bi nama pripisao da poštovanje ikona kojim slučajem znači idolopoklonstvo. Ko poštuje ikonu poštuje ličnost koja je na njoj izrađena, dakle ne samu materiju. Mi se ne klanjamo ikoni već je počastvujemo.

Gatanje i magija

Proziranje budućnosti Bog je poveravao prorocima, svecima i posebno obdarenim ljudima. Pravoslavno poimanje je da se i u slučaju prirodne čovekove težnje za predviđanjem budućnosti suzdrži od svake upadljive i bolesne radoznalosti. Čak i ako smo nadomak i svojim sposobnostima i svojom čistotom da prozremo neke stvari u budućnosti treba da se suzdržimo i ne saopštavamo ih. U duhovnom pogledu zadovoljavanje vidovitosti kod gatara i vračara je u svakom pogledu jedna duhovna razvraćenost i nesmotrenost prema sebi i ovom svetu. Svi oblici gatanja i vračanja su u potpunosti za odbacivanje. Bavljenje crnoknjižjem, na čelu sa astrologijom koju nazivaju kraljicom okultnih nauka, dakle magijom bilo da bi se razgovaralo sa dušama pokojnika ili da bi se videla budućnost, žrtva je i prinošenje molitve Satani ili određenom demonu,.Čitanje sudbine sa dlana , otvaranje Tarota, tumačenja znamenja leta ptica, redosleda umiranja, ponašanja drveća, vetra, sve do potpuno neurotskih tobože vidovitosti. Sve ovo želi da potr živoga boga i umilostivljenje je Satane ili demona.
Sve vrste gatanja i vračanja su zapravo teška samokažnjavanja. I svi oni koji idu kod vračara i gatara izopačeni su duhom i u potrazi su za kaznom. To su gresi protiv Bogoljublja, odnosno Hristoljublja. Odlazak kod vračara je i greh protiv čovekoljublja. Gatari pokušavaju da preko tajnoga znamenja, a to su demoni, ovladaju dušama i životima drugih ljudi sa raznim prividno pozitivnim razlozima. Češće je vračanje otvoreno „crno“, odnosno zlonamerno iz želje da se nekome otvoreno naškodi. Gatanje i vračanje su razne amajlije, hodžini zapisi, nošenje trava kojima se pripisuju magijska svojstva. Nije čudo zašto Otkrovenje Jovanovo kaže da će najoštrije na onom svet biti kažnjeni vračari i gatari.
Da li može da naškodi „beli“ ili „crni“ mag preko fotografije ili belega? Odmah ću vam odgovoriti da može. U magijskim operacijama koriste se belezi kao što su krv, komadići odeće, fotogrfija, pisma. U odlasku kod vračara ima prevashodno lakovernosti. Vrlo često se govori o egzorcistima. Zapravo egzorcisti su samo sveštenici koji su dobili vlast da progone demone. Svi takozvani magovi koji to sebi pripisuju nemaju moć da izvrše egzocizam, odnosno da oslobode nekoga od đavola. Čuli ste i za skidanje čini. Nema drugoga načina da se čini skinu osim da se izvrši tajna jeleosvećenja ili da se čitaju molitve Svetog Vasilija na zaprećenje đavolu. Tvrditi da crna magija nema moć znači biti nerazuman, isto je kao tvrditi da mržnja nema moć. U svetu postoje škole, koledži da se izučavaju okultne veštine, pre svega astrologija koje traju po pet, šest godina. svet je zasut školovanim lažnim i neškolovanim magičarima. Kaže se da je u Beogradu vodeći mag ima tri fakulteta. On je završio rimokatoličku teologiju, a musliman je, ne znam kako je to bilo moguće, budući da katolici proveravaju svoje studente, zatim diplomirao je na medicini i ima specijalizaciju iz kardiologije i završio je filozofiju. Ime neću da mu izgovorim, jer ne znam da li je sve ovo baš verodostojno. Magija je uvek jahala na talasima histerije, zato ona uvek zapljuskuje svojim talasima sve oko sebe.
Saturnova bratstva, kako se zovu tržišta magije zapravo je trgovina sa magijskim receptima, talismanima, pentaklima, činima, pa čak može se kupi i seme odabranih arijevaca (sportista…),inače moćno sredstvo u magiji. Rituali seksualne magije, saturnalije kako se zovu, to je vid najgore pornografije i pod ovim krovom o tome nije moguće govoriti ni na učtiv način. Odnos vračara i žrtve koja dolazi kod njega je u potpunosti sadomazohistički. Magija zapravo odražava potpuno duh naše epohe. Vreme u kojem živimo je u potpunosti magijsko. Zbog toga se događa da i u crkvu ulaze magijski pojmovi, odnosno da naša vera i mi kao narod božiji nismo potpuno očišćeni od toga.

O astrologiji

Svaki astrolog pre ili kasnije mora priznati da vara sebe i druge. To su reči jednog vrlo uglednog i pokajanog astrologa iz naše svete crkve. ja bih citirao Svetog vladiku Nikolaja koji kaže:Čovek je neuporedivo više od zvezda“. Sveti otac justin ćelijski ima interesantno mišljenje o astrologiji:“Niko ne spori da kosmos utiče na čoveka. I sam čovek je mikrokosmos i u njega su sveljubaznom rukom tvorca na najsavršeniji način uradjeni svi elementi božije tvorevine. Poznato je u medicinskoj nauci da izvesne promene na Suncu mogu da izazovu bolesti kod ljudi. Ako mesec izaziva plimu i oseku, kako da ne izaziva promene u čoveku punom tečnosti. Ali čovek nije samo mikrokosmos, čovek je i mikroteos, bog u blatu koji kroz Bogočoveka Hrista pozvan da postane naslednik carstva nebeskoga kao takav sazdan po prilici Oca i Sina i Svetoga Duha, on je iznad i zvezda i planeta i galaksija.“Ovo je jedno potpuno dovoljno i dobro rasudjivanje o astrologiji.
Najbolji i najveći astrolozi se prevare i u tome se vidi da su od djavola. Jedna moja školska drugarica koja je profesor matematike, odala se astrologiji. Jednom je uradila natalni horoskop jedne male devojčice iz naše ulice u Zemunu. Roditelji su bili ustrašeni jer je po horoskopu ta naša mala ljubimica trebala da postrada na javnom mestu tačno u 12.15 časova odredjenog dana. Nismo mogli ništa da učinimo bili smo u inostranstvu. Ostalo nam je jedino da se molimo Bogu. Zaista se dogodilo da je devojčica poginula na javnom mestu toga dana ali ne u 12.15 časova, nego u 16.35 časova. Ova razlika govori da je to djavolsko delo. Ta vremenska razlika je zanemarljivo varanje. Onima kojima je istinski otkriveno oni bez ikakve geške otkrivaju tajne. Ova greška samo govori da je režiser same smrti ove devojčice moga biti sam demon.

 

Predavanje održano u manastiru Sveti Stefan, Slanci
12. novembra 2000. – Sveti kralj Milutin,Teoktist i mati im Jelena

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *