Смиреноумље, кротост, смирење, созерцање

Питање:
Поштовани Оци помаже Бог, Често у духовној литератури срећем појмове које баш немогу тачно да дефинишем. Нпр. смиреноумље, кротост, смирење, созерцање.
Да ли их можете мало прецизније дефинисати. Велики поздрав
Н.Н

Одговор:
Помаже Бог, Смирење је, по речима Светог Јована Златоуста, темељ, мајка и почетак свих добродјетељи. Зато је Христос њиме започео учење о блаженствима. Свети Тихон Задонски каже: Смирење је основ и почетак свих хришћанских врлина. Без њега свако духовно здање руши се и пада. Оно је хришћанска азбука спасења. За Светог Јована Лествичника “Смирење је царица врлина, а смиреноумље је безимена благодат душе, чије је име познато само онима који су је упознали само на своме сопственом искуству. То је неисказано богатство, Божји назив и Божји дар. Смиреност је капија царства, која уводи у царство оне који су му се приближили, а смиреноумље је божански заклон од кога не видимо своја добра дела. Смирење се састоји у томе да све људе сматраш бољим од себе, а себе за најгрешнијег од свих. Смирење се састоји у томе да опростиш брату који ти је згрешио, пре но што он замоли опроштај од тебе и да чиниш добро онима који теби чине зло. Ава Исидор учи: “Смирење је велика висина, а гордост велика провалија. Зато вам саветујем да волите прво, да не бисте пали у друго.” На питање: како се стиче смирење, ава Доротеј одговара: “Стиче се испуњавањем заповести Божјих. Што се човек више духовно богати, све је смиренији, слично гранама дрвета које се под теретом рода савијају ка земљи. Што је човек ближе Богу, све више увиђа своје сиромаштво и ништавило и све се више смирује”. И на крају послушајмо савет Светог Јована Златоуста: “Ма колико се ти, човече, смирио, никад не можеш да се смириш онолико колико се смирио Господ твој. Ти се смирујеш за себе, а Он за тебе”.
Кротост је врлина коју је Христос истакао на трећем месту у својој беседи на гори, кад је рекао: “Блажени су кротки, јер ће наследити земљу”. Но, обећање Господње, да ће кротки наследити земљу, не односи се на видљиву земљу и на блага у овоме животу, јер знамо да ће она пропасти, већ на оно што каже Свети апостол Петар, у својој другој посланици: “Нова пак небеса и нову земљу по обећању Његовом очекујемо, где правда обитава” (3, 13) . Кротост је тихо расположење духа, у коме се човек никад не раздражује и ропће ни на Бога, нити на људе. Сам Спаситељ наш био је кротак и заповедио нам да се угледамо на Њега, говорећи: “Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим” (Матеј 11, 29) . Свети Јован Лествичник, који је у свом животу постигао смирење и, као последицу, кротост и нас саветује: “Кротост је непромењиво стање духа, истоветно у понижењу као и у почасти. Кротост се састоји у томе, да се без узбуђења, искрено молимо за ближњега, чак и када нас он вређа. Кротост је стена која се издиже изнад мора јарости, о коју се разбијају сви валови што налећу на њу, и сама остаје непоколебљива. Кротост је подражавање Христа, своство анђела. У срцима кротких људи почива Господ”. Господ наш био је кротак као јагње и кротко отрпео све увреде, понижавања и мучења, не отворивши уста своја против клеветника и мучитеља, него се, распет на крсту, молио Оцу своме да им опрости грехе њихове. И зато нас кротост, по речима Светог Јована Златоуста, чини сличним Господу.
Созерцање је стара словенска реч и означава, провобитно, гледање или посматрање, али нарочито пажљиво, уседсређено посматрање. У аскетској литератури Средњег века има сасвим одређено значење: нарочито упорно, јасно и непосредно размишљање, које прелази из сфере логичног у област надлогичног, те добија карактер једне мистичне очигледности, што би у латинском језику одговарао израз контемплација. Као што постоји поступност у процесу чишћења од страсти и задобијања врлина, тако постоји, у погледу просветљења ума, духовно узрастање и напредовање из созерцања у созерцање. и у једно и у другом случају влада исти закон: виши ступањ увек претпоставља нижи, као своју основу. Најбоље теме и примере созерцања наћи ћемо код Светог Владике Николаја Српског у његовом “Охридском прологу”. Сваки дан нас Свети Владика, после прочитаних житија Светих, духовне песме и расуђивања, позива на СОЗЕРЦАЊЕ, интензивно и смирено размишљање у две или три степенице, како би нам читање Житија Светих било што корисније, да и ми подражавамо примерима Светих.
На дан ОДАНИЈА Празника васкрсења Христовог, срдачно и у братској љубави поздравља Те о. Душан.