Pitanje:
Poštovani Oci pomaže Bog, Često u duhovnoj literaturi srećem pojmove koje baš nemogu tačno da definišem. Npr. smirenoumlje, krotost, smirenje, sozercanje.
Da li ih možete malo preciznije definisati. Veliki pozdrav
N.N
Odgovor:
Pomaže Bog, Smirenje je, po rečima Svetog Jovana Zlatousta, temelj, majka i početak svih dobrodjetelji. Zato je Hristos njime započeo učenje o blaženstvima. Sveti Tihon Zadonski kaže: Smirenje je osnov i početak svih hrišćanskih vrlina. Bez njega svako duhovno zdanje ruši se i pada. Ono je hrišćanska azbuka spasenja. Za Svetog Jovana Lestvičnika „Smirenje je carica vrlina, a smirenoumlje je bezimena blagodat duše, čije je ime poznato samo onima koji su je upoznali samo na svome sopstvenom iskustvu. To je neiskazano bogatstvo, Božji naziv i Božji dar. Smirenost je kapija carstva, koja uvodi u carstvo one koji su mu se približili, a smirenoumlje je božanski zaklon od koga ne vidimo svoja dobra dela. Smirenje se sastoji u tome da sve ljude smatraš boljim od sebe, a sebe za najgrešnijeg od svih. Smirenje se sastoji u tome da oprostiš bratu koji ti je zgrešio, pre no što on zamoli oproštaj od tebe i da činiš dobro onima koji tebi čine zlo. Ava Isidor uči: „Smirenje je velika visina, a gordost velika provalija. Zato vam savetujem da volite prvo, da ne biste pali u drugo.“ Na pitanje: kako se stiče smirenje, ava Dorotej odgovara: „Stiče se ispunjavanjem zapovesti Božjih. Što se čovek više duhovno bogati, sve je smireniji, slično granama drveta koje se pod teretom roda savijaju ka zemlji. Što je čovek bliže Bogu, sve više uviđa svoje siromaštvo i ništavilo i sve se više smiruje“. I na kraju poslušajmo savet Svetog Jovana Zlatousta: „Ma koliko se ti, čoveče, smirio, nikad ne možeš da se smiriš onoliko koliko se smirio Gospod tvoj. Ti se smiruješ za sebe, a On za tebe“.
Krotost je vrlina koju je Hristos istakao na trećem mestu u svojoj besedi na gori, kad je rekao: „Blaženi su krotki, jer će naslediti zemlju“. No, obećanje Gospodnje, da će krotki naslediti zemlju, ne odnosi se na vidljivu zemlju i na blaga u ovome životu, jer znamo da će ona propasti, već na ono što kaže Sveti apostol Petar, u svojoj drugoj poslanici: „Nova pak nebesa i novu zemlju po obećanju Njegovom očekujemo, gde pravda obitava“ (3, 13) . Krotost je tiho raspoloženje duha, u kome se čovek nikad ne razdražuje i ropće ni na Boga, niti na ljude. Sam Spasitelj naš bio je krotak i zapovedio nam da se ugledamo na Njega, govoreći: „Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim“ (Matej 11, 29) . Sveti Jovan Lestvičnik, koji je u svom životu postigao smirenje i, kao posledicu, krotost i nas savetuje: „Krotost je nepromenjivo stanje duha, istovetno u poniženju kao i u počasti. Krotost se sastoji u tome, da se bez uzbuđenja, iskreno molimo za bližnjega, čak i kada nas on vređa. Krotost je stena koja se izdiže iznad mora jarosti, o koju se razbijaju svi valovi što naleću na nju, i sama ostaje nepokolebljiva. Krotost je podražavanje Hrista, svostvo anđela. U srcima krotkih ljudi počiva Gospod“. Gospod naš bio je krotak kao jagnje i krotko otrpeo sve uvrede, ponižavanja i mučenja, ne otvorivši usta svoja protiv klevetnika i mučitelja, nego se, raspet na krstu, molio Ocu svome da im oprosti grehe njihove. I zato nas krotost, po rečima Svetog Jovana Zlatousta, čini sličnim Gospodu.
Sozercanje je stara slovenska reč i označava, provobitno, gledanje ili posmatranje, ali naročito pažljivo, usedsređeno posmatranje. U asketskoj literaturi Srednjeg veka ima sasvim određeno značenje: naročito uporno, jasno i neposredno razmišljanje, koje prelazi iz sfere logičnog u oblast nadlogičnog, te dobija karakter jedne mistične očiglednosti, što bi u latinskom jeziku odgovarao izraz kontemplacija. Kao što postoji postupnost u procesu čišćenja od strasti i zadobijanja vrlina, tako postoji, u pogledu prosvetljenja uma, duhovno uzrastanje i napredovanje iz sozercanja u sozercanje. i u jedno i u drugom slučaju vlada isti zakon: viši stupanj uvek pretpostavlja niži, kao svoju osnovu. Najbolje teme i primere sozercanja naći ćemo kod Svetog Vladike Nikolaja Srpskog u njegovom „Ohridskom prologu“. Svaki dan nas Sveti Vladika, posle pročitanih žitija Svetih, duhovne pesme i rasuđivanja, poziva na SOZERCANJE, intenzivno i smireno razmišljanje u dve ili tri stepenice, kako bi nam čitanje Žitija Svetih bilo što korisnije, da i mi podražavamo primerima Svetih.
Na dan ODANIJA Praznika vaskrsenja Hristovog, srdačno i u bratskoj ljubavi pozdravlja Te o. Dušan.
