NASLOVNA » BOGOSLUŽBENI TEKSTOVI, MOLITVE » Služba sv. Simeonu Mirotočivom meseca toga (februara) u 13. dan, prepodobnog oca našega Simeona Novoga srpskog

Služba sv. Simeonu Mirotočivom meseca toga (februara) u 13. dan, prepodobnog oca našega Simeona Novoga srpskog

Večernja na „Gospodi vozvah“ iz oktoiha na šest,

i pojemo stihire glasa petog, po dvaput.

Podoban „Raduj se.“

 

Prepodobni oče, dobru si našao lestvicu kojom uziće na visinu, kojom i steče Ilija kolesnicu ognjenu, no on ushodišta drugima ne ostavi, a ti po smrti svojoj u otačastvu ti put pokaza carevima, nebeski čoveče, zemaljski anđele, svetilniče otačastvu ti, Simeone blaženi, moli za spasenje duša naših!

 

Prepodobni oče, ako je otačastvu ti trebalo propovedati, ti nisi prestao govoriti, bolovima i trudom i suzama svojim ispravljao si na veru istinitu stado ti kao drvo napajano učenjem tvojim, diviše se anđeli, čudiše se ljudi, užasnuše se demoni nad trpljenjem tvojim, Simeone blaženi, moli za spasenje duša naših!

 

Silom Svetoga Duha Vladiki svome podobeći se, vladarstvo svoje ostavi, uzevši krst pođe za Hristom i useli se u Goru Svetu, odakle, pomoć primivši, istače ti grobnica miro blagodati što veseli tvoje sinove koji pred tobom stoje, Simeone blaženi, moli za spasenje duša naših!

 

Slava i sada, Bogorodičan

Na stihovnom u oktoihu, i svetome, stihire glasa osmog, podoban „O, preslavno“

 

Oče prepodobni, mimoišao si carstvo zemaljsko, izabrav bogatstvo – reči svete i njih si izvoleo da čuvaš, ostaviv suprugu i čeda i sve zemaljske krasote, izašav u Goru Svetu s anđelima Bogu služiš, moli se Hristu neprestano za tvoritelje tvoga spomena!

 

Slava, glas 6.

 

Prepodobni oče, glas jevanđelja Gospodnjeg čuvši, bogatstvo i slavu carstva ni za što držeći ti svima povika: Ljubite Boga i naći ćete blagodat večnu, nada sve štujte ljubav njegovu, da kada Hristos dođe u slavi nađete pokoj sa svima svetima! Zato i mi svi verno na slavlje njegovo svetlo stecimo se, dobrog pastira svetlo uspojmo pesmama: Raduj se, monaha pohvalo i utvrđenje, moli Boga za nas, Simeone blaženi, da se sačuva stado tvoje nepovredno!

 

I sada, Bogorodičan

 

Jutrenja, Kanon, glasa 8.

 

Pesma 1.

 

Irmos:

Vodu prošavši kao po suhu, od egipatskih zala izbeže, Izraićanin vapijaše: Izbavitelju i Bogu našem pojmo! Božanstvenom ljubavlju raspalivši dušu ugasio si telesne pohote, oče, neveštastveno življenje na zemlji satvoriv, Simeone blaženi!

Božanstvenim blistanjem zasija u srcima našim što tvore svetli ti spomen, stado ti od napasti, preblaženi, molitvama ti, Simeone, izbavi!

Utvrdiv telo svoje na zemlji, uzevši krst pođe za Hristom, života udostoji se neprolaznog na nebesima, oče preblaženi Simeone!

Telom iz krvi tvoje svete Bog, Oče, Slovo ovaploti se iznad prirode, Devo Marijo, kojega moli da tela mog strasti ugasi!

 

Pesma 3.

 

Irmos: Nebeskoga svoda graditelju, Gospode, crkve sazdatelju, ti me utvrdi u ljubavi svojoj, vrhunče svih želja, vernih utvrđenje, jedini čovekoljupče! Crkve Božje delatelj javio si se Hristu i u Svetu Goru uselio si se, oče prepodobni, zato prosijav dobrodetelji blistanjem Svetoga gledaš, bogonosni Simeone! Sav zavolevši duhovni život, van sveta i tela bio si, bogonošče, i zato si primio premudrosti slavu i večnu, oče, zajednicu. Telo tvoje, prepodobni, u boleznima dobrodetelji zreo procveta klas, od koga se napajaju ljubavlju božanstvena ti čeda što božanstveni ti spomen tvore. Na tebi, Prečista, uzročnik sveta iz milosrđa hoteći da se useli u ljudsku prirodu, zbog neposlušnosti ranije izgnanu, tobom, Bogorodice, opet je obnovismo.

 

Sedalna, glasa 8.

Podoban „Premudrost“

 

Carstvo zemaljsko ostavivši, krst svoj na rame uzevši svega si sebe predao Bogu i u Svetu Goru otide Svetoga Duha postavši pričasnik; zato i čudotvorac javio si se, miro istače grobnica moštiju tvojih, bogonosni Simeone, moli Hrista Boga da grehova proštenje podari štovateljima tvojim!

 

Pesma 4.

 

Irmos: Čuo sam, Gospode, promisli tvojeg tajnu, saznadoh dela tvoja i proslavih tvoje božanstvo. Potocima, oče Simeone, suza tvojih duševne strasti omio jesi, božanstveno postade Duha pokojište, preblaženi. Bdenje krepko, klanjanje svagda spokojno i ljubav što se prezreti ne može ispunio si verom, oče preblaženi Simeone. Blagodat primiv, preblaženi, kao Božji ugodnik istinit, istače moštiju tvojih grobnica miro blagodati. Bila si, Čista, hram slave Božje, jer iz tebe – od Oca pre toga – rodi se Bog, bez semena netaknutu te sačuva, Čista.

 

Pesma 5.

 

Irmos: Zašto me odgurnu od lica tvojega, svetlosti nezalazna? Pokrila me je tama tuđine, jadnoga; nego me obrati, k svetlosti zapovesti tvojih puteve moje upravi! Kao mnogoplodna loza grozd procveta, oče Simeone, što dobrodeteljima božanstvenim pokajanja vino izliva, što maglu strasti od duša naših odgoni i srca vernih veseli.

Napastima različnim zmija neprijateljska podigla se na stado tvoje, ali nju, oče, oružjem krsta i molitvom svojom umrtvi, i mir od Boga otačastvu ti izmoli, bogomudri Simeone! Trpljenjem i uzdržanjem, slavni, napade vražje pobedio si, javio si se nepokolebljiv u napastima i u skrbima i u bedama različnim, čuvajući spokojstvo vladavine svoje blagočašća svoga mudrošću, oče Simeone. Mati Devo Bogorodice, Božijim prosvetljena Duhom, Prečista, sveti proroci svetim glasima propovedahu, jer u tebe Bog Slovo iznad svakog slova useli se zbog milosrđa mnogog.

 

Pesma 6.

 

Irmos: Molitvu svoju izliću Gospodu, njemu ću da objavim i tugu moju, jer zlima duša moja napuni se i život moj adu približi se; no molim se: kao Jonu od smrti, Bože moj, podigni me! Svetilo te imajući što nepogrešno vodi, nađosmo put živonosni, bogonošče, i ka istini tobom vođeni bejasmo, preblaženi Simeone. Bodro si izvoleo božanstveno da pošalješ svetlost spasenja nama u noći zla neznanjem držani što besmo i pokaza svima sinovi svetlosti i dana da budemo, bogomudri Simeone. Božije talante što primi ne skri u zemlji, umnoživ ih primio si od Boga blagoslov što zbog tebe njima razumne ukrasi i znanjem prosvetli, te od njih luče svetle blistaju, oče preblaženi. Otežanog dremanjem prevarnim podigni me svojim zastupništvom, Mati Božija, ne daj me da usnem u grehovnoj smrti, predstatelja te i predvodnika svojemu životu svi imamo!

 

Kondak, glasa 2.

Podoban „Tečenije“

 

I go Hristovo primiv, Simeone, i njegov krst uzev pođe za njim, zasađen u domu Gospodnjem procveta kao finik, kao kedar livanski umnožio jesi čeda tvoja, prožet ljubavlju Duha, čudotvorac javio si se; Hrista Boga moli neprestano za sve nas!

 

Ikos: O, božanstvenom višnjom premudrošću ispuni mi um, meni ništemu! o, kako da uspojem tvoje življenje, oče, ili kako da uzmognem reč da ti prinesem? No, ti, mi podaj krepost i znanje, reč i razum, da ti od tvoga tvoje prinesem, od bogatstva dobra dobrotu tvoju, jer sve to nađe i venča prečasnu glavu svoju, dobi željeno, svetilnik božanstveni javio si se, prosvetljujući vaseljenu otačastva ti; zato i mrak grehova odagnav, sveti, ozgo izmoli mi blagodat Duha, jer imaš slobodu u Hrista, da Hrista Boga moliš neprestano za sve nas!

 

Pesma 7.

 

Irmos: Božija silaska ognjenog zastide se Vavilon davno, zbog toga momci u peći veselim korakom kao u svetlosti igrahu pojući: Otaca naših Bože, blagosloven jesi!

Da višnje carstvo primiš i slavu neizrecivu u zakonu Božjem pokoriv se Vladiki, zalutalo potraži i nađe i na rame svoje uzevši, preblaženi, kao pastir privede u tor pokajanja, oče Simeone! S višnjim silama, oče, stojeći pred živim Bogom, njegovom slavom ukrasiv se, raspaliv se, blaženi, ognjem Duha, kal slasti omivši postao si kadilo mirisa blagouhana Gospodu blagoprijatno, bogonosni Simeone! Slavu nepokradljivu, bogatstvo nepropadljivo, mudri, dobrodeteljima primivši, slovom ukrasiv, saznanjem prosvetliv um iz koga čudesa svetla šalju se, oče blaženi, vernima sluh vaistinu ozaruju svetlo. Jedina jedinoga od Trojice jedina rodila jesi u dva suštastva, u lice vidljivo jedino, Devo, kome pojemo: Blagosloven Bog otaca naših!

 

Pesma 8.

 

Irmos: Sedam puta haldejski tiranin ljuto peć bogočastivima raspali silom moćnijom; spasenje videvši, Tvorcu i izbavitelju vapijahu: Deco, blagoslovite! Sveštenici, pojte! Ljudi, preuznosite na sve vekove! Božanstvenom svetlošću ispunjen, oče, božanstvene slave javio si se pokojište iz kojeg svetlosti božanstvene munje luče šalješ što vernih lice prosvetljavaju; pravoslavnom verom tamu jeretičku progoneći vapijaše: Deco, blagoslovite! Sveštenici, pojte! Ljudi, preuznosite na sve vekove! I u životu, blaženi, poživev kao drugi Avraam, i delom po skončanju tvome blagodaću Božjom grobnica moštiju tvojih izliva čudesa divna, jer verom prosijavši i anđelima slavno pridruži se, te pojaše: Deco, blagoslovite! Sveštenici, pojte! Ljudi, preuznosite na sve vekove!

Prosvetli, bogonošče, od Trojice svetlošću duhovnom oblistavajući srca vernih, tamu neverja prognav, crkvi pravoslavnu veru držeći, veru kao oklop, krst kao oružje, ljubav kao štit, kao mač reč Božju, Simeone, pojaše: Deco, blagoslovite! Sveštenici, pojte! Ljudi, preuznosite na sve vekove! Struja nam živa javi se, Presveta Devojčice, od koje, obamrli, napivši se u život se vraćamo, vapijući: Deco, blagoslovite! Sveštenici, pojte! Ljudi, preuznosite na sve vekove!

 

Pesma 9.

 

Irmos: Zadivi se, dakle, nebo i zemlja i užasnuše se sve strane sveta što se Bog ljudima javi u telu i utroba tvoja šira je od neba, Bogorodice; stoga te, Bogorodice, činonačelstva anđela i ljudi veličaju! Videti udostoji se, oče bogonosni, nadom i ljubavlju svojom što oko ne vide ni uho ne ču ni na srce čoveku što ne uziđe; krasan javio si se božanstvenim krasotama, dobrodeteljima, Simeone blaženi, pred krasnim Vladikom radosno stojiš, za stado svoje ne prestaj da se moliš! Danas radosno crkva tvoja poštuje življenje tvoje i prinosi ti veselo pojanje okupljajući duhovna tvoja čeda, radosne slavitelje tvoje, prepodobni, anđelskog tvog života, darovane ti svetlosti i slave, preblaženi Simeone! Vapije ti hvalno tvoja svečasna velika Lavra, žitelja ti i graditelja i otačastvoljupca imajući, mudri, i hvaleći se poje neprestano: Molimo te, bogomudri Simeone, za stado svoje prilježno pomoli se da tvojeg truda plodove dobije i da se sačuva stado tvoje nepovredno! Braka ne iskusivši rodi od sviju zemnih veća, jer Boga sve tvari i Tvorca u svojoj utrobi smestivši, njemu pomoli se milostivo, jedinstvom mira blagostanje i tišinu crkvama da pošalje, te da se sačuvamo od svake bede i tuge!

 

Svetilna. Podoban „Nebo sa zvezdama u krug“

 

Sa neba, sa slavovenčanja iz ruke Svedržitelja, spomenom praznika ti otačastvo tvoje prosvetli, sveti Simeone, pojce tvoje spasavaj!

 

Na „Hvalite Gospoda“ stihire, glasa 8, Podoban „O, preslavno“

 

Prepodobni oče, hram sveti javio si se postom i molitvama, za milostinju ništima što primi je Vladika tvoj blagodat ti se dade, i sveta grobnica moštiju tvojih miro blagouhano toči, oče Simeone, moli se Hristu neprestano za tvoritelje spomena tvog!

Prepodobni oče, ljubav Božiju primivši u Goru Svetu uđe kao Mojsije bogovidac, i Božje blagodati nasitiv se, bogomudri, radostan potrča na podvig Hristu Bogu našem, svetilnik nam se na zemlji pojavi, oče Simeone, neprestano moli se za stado svoje!

 

„Slava Bogu“ Na stihovnom u oktoihu, i svetome glasa 6:

 

Prepodobni oče, mimoišao si zemaljsko carstvo, izabrao si bogatstvo – reči svete i njih si izvoleo da čuvaš, ostaviv suprugu i čeda i sve zemaljske krasote i u Goru Svetu izašav s anđelima Bogu služiš, oče Simeone, ne prestaj da se moliš Hristu Bogu za tvoritelje spomena tvog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *