NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Slava, praznici, običaji, tradicija » Slavljenje Slave dok je porodica u žalosti

Slavljenje Slave dok je porodica u žalosti

Pitanje:
Pomaže Bog, Naša porodica je trenutno u žalosti zbog smrti mog oca pa me zanima na koji način da pripremimo Slavu? Da li samo u krugu najuže porodice, ili pozvati i ostalu familiju i prijatelje, koji su dolazili do sada? Toliko i hvala na odgovoru!
Boško


Odgovor:
Dragi brate Boško, Jedno od bitnih obeležja Krsne slave kod Srba je i priprema i osvećenje Slavskog žita, koljiva, prekadnje. Sveti Sava je za glavne elemente Krsnog imena odabrao iste one, koje je i Hristos izabrao na Tajnoj večeri: hleb i vino. Time je pokazao da je Krsna slava litrugijska svetkovina, koja počinje u crkvi, na Svetoj Liturgiji, a nastavlja se u domu svečara za slavskom trpezom. Pored hleba i vina, Sveti Sava je u slavska obeležja uključio i skuvanu i zaslađenu pšenicu, koljivo. Zašto je koljivo bitan elemenat Krsne slave? Pšenica koja se baci u zemlju istrune, ali najpre dade klicu iz koje izrasta nova stabljika, koja donosi desetine novih zrna. I tela ljudska se sahranjuju u zemlju, ali u njima ostaje i posle smrti klica života i na poziv Gospodnji tela će se ponovo sjediniti sa svojim dušama, vaskrsnuće. Zato se skuvana i zaslađena pšenica prinosi u slavu Božiju, u čast Svetoga koga porodica slavi, a za pokoj duša umrlih predaka i srodnika, koji su tu Slavu slavili i potomcima predali. To se naročito vidi iz molitve kojom se osvećuje Slavsko žito. Sveštenik moli Boga da blagoslovi ove raznovrsne plodove i osveti one, koji ih budu jeli, jer su svečari (Jovan, Milica, Marko i Ljubica) prineli ovo u slavu Njegovu, a u čast Svetoga (Nikole, Jovana, arhangela Mihaila, proroka Ilije) , koji se slavi i za spomen onih koji su preminuli u blagočestivoj veri (preci i srodnici, koji su nam Slavu predali) . Slavljenje Krsne slave, kao naročitog porodičnog praznika, koji imaju samo Pravoslavni Srbi, ne prekida se nipodkojim uslovima: u dobru i zlu, u miru ili ratu, u bolesti i u zdravlju, pa i onda kada je porodica u žalosti. Štaviše, tada treba pojačati domaću molitvu, a već je i rečeno da se Slavsko žito osvećuje i za pokoj duša umrlih srodnika i predaka. Nijedno od slavskih obeležja ne sme da izostane ako je porodica u žalosti, pa čak i ako je umro domaćin Slave. A on je, sigurno, na vreme predao Slavu svojim sinovima (ako su se poženili i zasnovali svoje porodice, pogotovo ako ne žive u zajedničkom domaćinstvu sa ocem) . Kako će biti organizovan onaj treći vid slavljenja Slave (prvi je litrugijski u crkvi, drugi u kući sa slavskom svećom, ispred slavske ikone, uz slavsku trpezu) , koji se manifestuje kroz tradicionalno srpsko gostoprimstvo, to će se već porodica na vreme dogovoriti i obavestiti stalne goste na Slavi, pogotovo bliže rođake (po tazbini i prijateljstvu) i kumove. Slava se može proslaviti i sa svim uobičajenim gostima, razume se, uz uzdržavanje od preteranog pića i nepriličnih razgovora, koji ionako ne priliče svetinji Slave. Eto, dragi brate Boško, ne prekidajte niukom slučaju slavljenje vaše Krsne slave, neka budu pripremljeni i osvećeni svi slavski elementi, za slavskom trpezom ugostite svoje ustaljene goste, rođake, kumove i prijatelje, a u razgovoru evocirajte uspomene na doskorašnjeg domaćina Slave. Blagosloven ulazak u Svetu četrdesetnicu želi i srdačno pozdravlja o. Dušan

4 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *