Самоубиство

Питање:
Помаже Бог! Почетком августа, за време мог боравка у иностранству, јавили су ми да ми је дека умро. Будуħи да је био болестан веħ 3 године, и да се у последње време све више жалио на своје стање, мислила сам да се радило о природној смрти. Међутим, тек када сам се вратила куħи, тата ми је рекао да је дека извршио самоубиство, тј. обесио се (и пре је то често помињао у налетима болести, али никада нисам могла да поверујем да је био спреман на тако нешто) . Пошто се то тако десило, сахрањен је без свештеника. Пошто сам верник много ми је жао што се то тако догодило! Због тога ме интересује да ли постоји неки начин да се напише молба епископу, владики… па да се наредни парастоси обављају по православним обичајима? ? ? Молим Вас, посаветујте ме шта моја породица треба да уради и да ли уопште постоји неки начин? унапред хвала
Н.Н


Одговор:
Бог помого, Ако у овом мом одговору очекујете утеху и оправдање за трагичну смрт коју је ваш деда изабрао онда ја се осећам под великим притиском, јер морам да вам кажем оно што је вама потребо да знате а не оно што желите да чујете. Дакле, ако рачунате да су ваши пропустили да надлежном епископу доставе кључне информације у вези тог самоубиства онда овде вреди да вам дам неколико савета.
У овакивим трагичним случајевима обично се породица обраћа свештенику да он проследи молбу епископу за његово разрешење да се изврши опело. Еписком мора да има све чињенице у вези овог насилног одузимања живота, пре свега јасне информације и сведочанства о његовом менталном стању у данима пред самоубисво. Узимајући у обзир да се и на алкохолизам познавао као ментална болест ми би морали да тако исто гледамо и на данашње узимање опаких наркотика које човека доводе у зависност и „ваннормално“ душевно стање. Ако је био на јаким седативима, например под морфијумом који би требао да ублажава бол, онда ми морамо да документујемо да он доводи човека у ментално помућено стање и тада он није способан да правилно расуђује. Овакве и сличне ствари могу да се изнесу пред епископа и сачека његово мишљење које би требало да буде позитивно.
Ако је ваш деда био при чистој свести а до тога никада није показивао знаке суицидности, и само због неиздрживих болова дигао руку на себе онда ствар постаје врло тешка да се оправда, зато што је свесно одбио да пред смрт понесе крст страдања и окаје оно због чега му је послат. У том случају Црква не може да се моли за човека који је одбацио понуђени крст јер ни Богочовек није одбацио свој.
Дакле, обратите се надлежном епископу. Видите да вам ваш свештеник закаже сусрет са њим, а ако је презаузет онда му се писмено обратите са приложеним документима и сведочанствима.
Ако не добијете арјхијерејски благослов за молитве Цркве онда вама остаје да се у вашим приватним молитвама молите за њега јер вам то право нико не може да ускрати. Молити се и надајте се на Бога да ће бити милостив јер је увек човекољубив.
Молитвено желећи покој души вашем трагично преминулом деди ја вас искрено поздрављам.
оЉубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *