Samopouzdanje

Pitanje:
Poštovani oci, Imam 21 godinu. U Gospoda Isusa Hrista sam povjerovao posle jednog perioda teške depresije i očaja. Uz pomoć vjere sam vremenom ozdravio i stao na noge. Otada se jako trudim da ugodim Gospodu i da Mu redovno zahvaljujem. Nedavno sam na internetu pronašao neki audio program za podizanje samopouzdanja. Koristio sam ga i čini mi se da mi je malo pomogao. Ali sad me muči strah da možda nisam učinio grijeh prema Bogu zbog toga što tražim pomocću takvim stvarima, a ne u Njemu. Inače se previše brinem da ću učiniti neki veliki gijeh, da će me Bog napustiti i da ću se ponovo vratiti u to stanje očaja i depresije. Molim vas oci pomozite mi, vjerujem vam i čitao sam vaše odgovore. U lokalne sveštenike nemam povjerenja.
Sinisa


Odgovor:
Dragi brate Siniša, prvo da počnem od tvoje zadnje rečenice. Svi mi, koji odgovaramo na vaša pitanja smo „lokalni sveštenici“. I ja, koji sam sada u penziji, bio sam takođe „lokalni sveštenik“, kao što su to i ostala braća sa ove liste. Ako nemaš poverenje u svog nadležnog paroha, koga najbolje poznaješ, i on u tebe, kako ćeš poslušati jednoga pastira, o kome znaš nešto samo iz šture biografije na našem sajtu. I tvoj kućni lekar te bolje poznaje od bilo kog specijaliste, koji te samo jednom pregleda. Svaki parohijski sveštenik je rukopoloženjem dobio od svog episkopa pravo da poučava, vlast da oprašta grehe onima koji se kaju, da služi Svetu litrugiju i pričešćuje vernike. U njega treba da imaš puno poverenje, da od njega zatražiš savet, a ako on nije u stanju da ti dade adekvatan odgovor, on će te posavetovati, pa i preporučiti nekog iskusnijeg sveštenika, duhovnika. Isto kao što lekar opšte prakse šalje pacijenta kod lekara specijaliste za određenu bolest. Verujem, dragi brate Siniša, da si uložio veliki trud, kako bi iz stanja depresije došao u normalno stanje, gde postaješ koristan i sebi i bližnjima, onima sa kojim i pored kojih živiš. Hristos je izlečio čoveka u banji Vitezdi, koji je 38 godina bio paralizovan i kad ga je posle toga sreo u crkvi, rekao mu je: „Eto postao si zdrav, više ne griješi, da ti se što gore ne dogodi“ (Jovan 5, 14) . Hristova opomena pokazuje da ako se bolest, jednom izlečena, povrati ponovo, može biti opasnija i teže izlečiva, nego pri prvom lečenju. Zato treba da strepiš za svoje zdravlje, da ga sada održavaš lekovima koji su doveli do ozdravljenja, a to je prvenstveno molitva Bogu, zahvaljivanje na daru ozdravljenja i trudu da se pređašnje stanje ne povrati. A neće se povratiti, već će zdravlje biti još stabilnije, ako se budeš uzdao i oslanjao na pomoć Božju. U Svetom pismu Starog zaveta zapisana je istorija ulaska Jevreja, naroda Božjeg, u Zemlju obećanu, kada ih je Mojsije, uz Božju pomoć, izveo iz egipatskog ropstva. Na putu ka Obećanoj zemlji Jevreje su napali Filistimci, narod koji je živeo na toj teritoriji. Bio je brojniji i borbeniji narod od Jevreja. Dok je bitka trajala Mojsije se na jednom brdu molio Bogu, uzdižući ruke ka nebu. I sve dok bi Mojsije držao ruke prema nebu, jevrejska vojska je imala prednost, a kad su mu ruke malaksale i spustile se ka zemlji, Filistimci su prelazili u uspešan protivnapad. Zato je Isus Navin, Mojsijev pomoćnik i naslednik, nastojao da pomogne i ruke Mojsijeve je stalno držao prema nebu. Konačno su Jevreji dobili bitku i nastavili put ka Obećanoj zemlji. Ovo sam ti naveo kao primer, da svoje ruke uvek držiš prema Bogu, da se u Njega neprestano uzdaš, kako u dobru, tako i u zlu. A Bog te neće ostaviti. Jer Hristos neprekidno stoji ispred vrata našeg srca i kuca. Blago svima koji otvore vrata i puste Hrista unutra. A kad je Hristos sa nama, onda smo uvek u većini, onda imamo najačeg pomoćnika i zaštitnika. Ne znam kakav si to program našao na interenetu, koji ti je pomogao da vratiš samopouzdanje. Kako čovek može steći samopouzdanje, ako se nema na koga pouzdati? Pa još davno, u Starom zavetu, Psalmopevac savetuje savremenike: „Ne uzdajte se u knezove, u sinove ljudske, u njima nema spasenja“, spasenje je samo u Bogu, jer „Gospod umudruje slepce, Gospod podiže oborene, Gospod ljubi pravednike“ (Psalam 145, 3, 8) . Samo u Gospodu, koji je najsigurniji oslonac, možeš steći samopouzdanje. Samo te On nikad neće izneveriti i ostaviti bez zaštite. Sve ostalo može biti samo kao trenutna hipnoza, zavaravanje. Sveti Vasilije Veliki svedoči: „Poznajem monahe, koji su posle mnogih trudova pali i poludeli, zato što se uzdali u sebe i svoja dela“. Zato, ne uzdaj se u sebe, sve dobro koje je u tebi, jeste dar sile i milosti Božje. Ne uzdaj se u sebe dokle god provodiš zemaljski život, dokle ne prođeš tamne zasade vazdušnih demona, savetuje jedan iskusni duhovnik. Plašiš se stalno da ne učiniš neki veliki greh i da će te posle toga Bog napustiti. Ne treba da misliš neprekidno o gresima. Misli o vrlinama. Možda nisi nikada prelazio preko nabujalog potoka po uzanom brvnu. Oni koji su bili prinuđeni na to znaju dobro, ako gledaju u vodu, u svoje noge kako nesigurno idu po brvnu, imaju velike šanse da se okliznu o brvno i padnu u vodu. A onaj koji hrabro gleda na drugu obalu i sigurno korača po brvnu, taj će i preći na drugu obalu. Ako se uplašiš od duboke vode, pa da si i dobar plivač, postoji opasnost da potoneš, jer grč može da parališe tvoje telo. A ako si i loš plivač, ali hrabro zamahuješ rukama i nogama, uz to pravilno dišeš, nema opasnosti ni u najdubljem viru. Tako, ako stalno misliš na greh, ako ga se isuviše plašiš, verovatnoća je da ćeš u njega i upasti. Naprotiv, ako se uzdaš u Boga, ako misliš na dobro koje treba činiti bližnjima, ako nabrajaš vrline koje bi želeo da krase tvoj život, onda su male šanse da sklizneš u neki veći greh. Dakle, zdrav si i ne greši više, da ti ne bude gore. „Pomozi se, pomoći će ti i Bog“, kaže mudra narodna poslovica. Blagoslov i pomoć od Gospoda u svakom danu životo tvoga priziva na tebe i pozdravlja te o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *