Питање:
Постовање и помазе Бог. Молим Вас да одвојите пар минута висе, како би процитали и верујем дали најбољи савет. Обрацам Вам се у моје име (29год.) и моје родјене сестре (26год.) . Не знам одакле да поцнем али цу се потрудити да све потанко објасним. Ја сам једне ноци док сам спремао испит, наравно остао касно и гледао филм на тв-у, пред спавање. Филм је крајње бизаран и ненормалан, и фактицки сам га гледао у полусну и из навике како бих сто лаксе заспао. Радња филма је о хомосексуалцу, изоапценом и настраном манијаку који дрогира своје зртве и после тога се на њима изивљава и убија их. Филм ме је саблазнио, и само један је од разних филмова који се свакодневно приказују на тв-у, тако да у поцетку нисам ни обрацао пазњу, класицно Холивудско дјубре. Медјутим, у филму се протиње једна реценица: Сто си испрограмиран? , коју, главни лик- манијак, у једном моменту упуцује својој будуцој зртви и која ме је изгледа подсвесно дубоко потресла и утицала на мене. Након тога поцињу да ме нападају мисли о изопацености и хомосексуалзму и поцињу да ми праве тезак хаос у глави. То се десило пре цетри месеца, а прва два месеца од тог дана сам био у толиком страху, параноји и пометњи да буквално нисам знао где се налазим. Главна мисао ми је била Замисли да ја постанем тако настран и изопацен, тј. хомосексуалац. Зивео сам скоро два месеца као зомби у патњи и страху и кад ми се год јави таква мисао, поцињао сам да се преслисавам од поцетка да сам нормалан и да је све у реду. Много пута сам се пласио и да заспим, да не бих то сањао. Нисам могао нормално скоро да комуницирам ни са ким, а девојци нисам смео да исприцам ста ми се десава. Био сам крајње параноицан и прецесљао сам цитав свој зивот, како бих утврдио да сам у том смислу нормалан. Поцео сам да постим и да цесце идем у цркву и пролазио сам кроз буквално кроз пакао, мислио сам да цу да полудим. Исповедио сам се и прицестио и сваког дана се молио како би страх нестао, поцео сам да цитам и Свето писмо и да се борим свим својим силама против гадости која је поцела да ме опседа. У психологији се то ваљда зове анксиозност или опсесивна неуроза, ја сам то повезао са огромним стресом у вези спремања теских испита на мом факултету и неуредним зивотом, блудом, рукоблудом и многим греховима из младости и садасњости. Инаце се никада раније нисам исповедио и ово ми је било први пут. Молио сам Бога да ме сацува од таквог саблазњења и наказности. И ствари су се временом поправљале, сада ми је много лаксе, и даље имам репове свог тог стреса, зато сто сам дозивео прави пакао у својим мислима, скоро да нисам смео да погледам неког мускарца из страха да не помислим несто наказно и противприродно. Узас и саблазњење. Онда сам премотао филм и видео да сам и раније по некад имао овакве опсесивне страхове, али у мањем обиму (опсесивно сам се пласио да цу да се заразим неком полном болесцу, па и сидом, да це неко да ме физицки повреди, генерално да це несто лосе да ми се деси) , али сам све успео да их превазидјем. На први поглед звуци као да водим тотално ненормалан зивот, сто мозда са једне размуне тацке гледиста и јесте тако. Јако пуно пусим, лезем касно, огрезао сам у рукоблуду и пуно размисљам о зенама, јако пуно размисљам о сексу, неодговоран сам и мозда превисе самопоуздан, и студирам висе него сто би требало. А ево какве везе и моја сестра има са тим. Кад је све то поцело мени да се десава, родјена сестра са којом зивим, која је студент као и ја, након сто сам јој све то исприцао, поцела је да има идентицне симптоме, али са закасњењем од месец дана. Она сада пролази кроз све идентицне фазе пакла кроз које сам и ја просао. Није се никада прицестила а ни исповедила. И она је поцела цесце да посецује цркву и користи молитву, али је и даље под јаким стресом и сваког дана је нападају којекакве гнусобе и страхови. Ја се трудим да јој исприцам цео мој пут, који сам просао, како би јој олаксао, али мислим да је поцела да разуме о цему се ту ради. Рекао сам јој да се не пласи и да се моли, дао сам јој молитвеник и упутио је и на Вас сајт како би и она погледала и проуцила деловање злих сила на цовека. Рекао сам јој такодје да не постоји ни једна сила на свету која мозе природно да у сексуалном смислу привуце два иста пола и да је то противприродно и гнусобно и да такве мисли не потицу од цовека а ни од Бога, и рекао јој да цита васе одговоре на слицне теме, као и теме из Васе библиотеке на сајту. Рекао сам јој и да се не пласи, вец да се моли и да игнорисе ста год да јој падне на памет, јер то долази зна се од кога. А поцели смо да посецујемо и манастир Раковицу који нам је у близини. Молим Вас реците ми да сам добро поступио. Не схватам засто се ово десава и мени и мојој сестри у исто време. А сада цу вам исприцати пар догадјаја који су уследили непосредно пре него сто је све то поцело мени да се десава. 1.) Наиме, у стану одмах поред насег, истог месеца када сам ја поцео да лудим и када ми је цак био и родјендан (који нисам не знам како прославио) , зивела је једна бака која је зивела сама (коју никад и нисам ни видео) и умрла а да то нико није знао, док цео улаз није поцео да заудара на лес. Пронасли су је тек после висе од 10 дана, а пар дана пре него сто је код мене све поцело. Стан је запецацен, опстинским пецатом и увек ми је језиво када долазим куци и када погледам у та врата која су одмах поред мојих, а на спрату не зиви нико осим нас. Поводом тог догадјаја ми сваста пада на памет. Цак сам у једном тренутку (непосредно после тога, пар дана пре него сто је поцео пакао) , својевољно процитао неки текст на интернету у коме се заповеда умрлим духовима да иду на онај свет. Урадио сам то крајње лакомислено и вероватно да то нисам смео да радим и јако цесто ми је то на памети, текст је са неког левог сајта, а фактицки након тога је све и поцело. Пласим се да нисам урадио несто крајње недозвољено. Инаце до сада никада нисам проуцавао цисте православне текстове, увек сам био верник и веровао у Бога, а то сам и исповедио и кајем се због тога, и рекао сам да никада висе (ни из пуке радозналости) , нецу да цитам било ста сто проверено нема везе са православљем, јер осецам да све ово као има неке везе и са тим. Рецимо сајт www.галаксија.цом 2.) Наси отац и мајка нису венцани у цркви, верници су, али се никад нису исповедили. Цео зивот смо зивели у заједници, са родитељима насе мајке, али када је деда умро, наса мајка је поцела ненормално да се свадја са својом мајком, која из неког разлога није подносила мог оца, то су биле теске и зуцне расправе цак и мали физицки обрацуни у виду гурања и цимања, измедју моје мајке и њене мајке, насе баке. Све време смо сестра и ја покусавали да будемо ван тих десавања, али они су се како казу свадјали због мене и мог васпитања. Ја нисам хтео да уцествујем у било цему, и покусао сам све да разумем. Наса бака се упокојила пре две године, а после тога се десио један тотално ненормалан догадјај, где су моју мајку (када се врацала са посла) на улици среле неке две њој непознате зене и рекле јој да донесе сво злато које је остало од покојника јер це церка да јој умре. Моја мајка се јако упласила па их је послусала и дала им ста је имала. Сестра и ја нисамо могли да верујемо, све је звуцало као науцна фантастика. А како цујем из неких прица које је моја мајка прицала мојој сестри, наса бака је бранила да се наса мајка и нас отац венцају када су то хтели, и да је посецивала цак и неку муслиманску врацару. Али, они су се ипак венцали и хвала Богу и даље су заједно и јако се воле, цак је моја мајка уцествоавала и у лецењу мог оца од алкохола, које се потпуно успесно заврсила. Сестра и ја заврсавамо факултете у Београду, и уз Бозију помоц то це бити сто пре. Али нас је ово дубоко потресло а и јако је симптоматицно сто нам се десава у скоро исто време. Јако цесто кадимо куцу, а ја се трудим да сто цесце цитам молитву и теме и поуке са Васег сајта, које су ми јако помогле да се смирим. И не могу да казем да сам до сада зивео како је требало. Био сам горд, бахат и непромисљен, непослусан родитељима, мислио сам да сам најпаметнији, и склон свим младалацким задовољствима. Али сада као да сам схватио све своје греске и трудицу се да убудуце будем бољи цовек и хрисцанин. Као да се све то наплатило кроз ову патњу и натерало ме да схватим да мој предходни зивот и нацин размисљања, није прави пут. Мислим да полако схватам цитаву поенту свих својих младалацких страсти и њихову непозељност у мом будуцем зивоту. Ето, то је укратко несто сто сам зелео да поделим са Вама, и молим Вас колико је год у Васој моци, реците ми ста мислите и дај те ми савет. Опростите сто је текст исписан латиницом, пробао сам са конвертором, али су многа слова испала погресно. С постовањем
Александар
Одговор:
Драги брате, помогао ти Бог. Требало би разумети да, као што се тело храни разним јелима, тако исто се и душа храни разним мислима, речима, призорима, идејама и осећањима која све то проузрокују. Није свака храна за свакога, јер постоје људи који су на пример, алергични на кикирики (ја сам ето, алергичан на глутен – протеин из хлеба) и многе друге ствари, па док једни људи то користе са уживањем, другима то ствара неку врсту тровања и тешке реакције. Тако исто и разне речи, мисли, идеје и осећања, неким људима не стварају никакве реакције и проблеме, док другима проузрокују читав хаос у срцу и души. Сасвим си лепо описао узрок твојих невоља. Ако тако могу да кажем, твој природни осећај, или духовни „имуни систем“ је жестоко реаговао на одређене идеје, сугестије и провокације. Исто као што су људи пажљиви какву телесну храну конзумирају, шта уносе у свој организам, чиме пуне свој стомак, као што не би прогутали ништа што је прљаво, тако исто, уствари још много више, треба да пазимо шта уносимо у свој ум и срце. Сасвим је наивно размишљати да прљаве слике, речи и мисли – не представљају никакав проблем! Да можемо просто „убијати досаду“ са њима. Пробај: читај, слушај, гледај нешто добро и надахњујуће и твоја осећања ће се променити. Убудуће, избегавај уношење прљаве умне хране за своје мисли. Никаквог програмирања ту нема! Ми сами бирамо о чему ћемо размишљати, шта ћемо радити и говорити, слушати или читати и гледати. Ми морамо да бирамо, јер свака храна има своје последице. Дај Боже да је мене неко „програмирао“ да уносим само добру и здраву духовну и физичку храну. Био бих му захвалан! Хвала ти за ову исповест. Од Господа ти свако добро и изобилну помоћ жели, о. Срба
