Родитељи се противе вези

Питање:
Помаже Бог, надам се да вас нећу превише мучити са овом мојом причом. Али треба ми искрен савјет, и молим се да ми можете помоћи. Извините унапријед што ми је прича мало подуга, али мислим да вам требам све испричати да би ову моју ситуацију разумјели… Тренутно живим са родитељима у Канади. А ево моје приче: Била сам са једним дечком скоро 6 година и требали смо скоро и да се узмемо. Међутим, прошле године на љето ја сам отишла назад у родни крај са родитељима да посјетим родбину. И за то вријеме мени је Александар (тај мој бивши дјечко) послао поруку и рекао да више неможемо да будемо заједно и да неможе да ми каже разлог већ једноставно мисли да нећемо бити срећни ако се узмемо. Одједном је био и промјенио број телефона тако да га нисам могла ни добити преко телефона. Пошто сам била скроз изгубљена због тога шта се десило моја мама је отишла са мном у Манастир Крупа на Врбасу. Тамо смо причали са Оцем Савом (ја мислим да се тако бјеше зове) . Ја сам му плачући испричала шта се догодило и он ми је рекао да престанем да плачем и да он (Александар) тога није вриједан. Моја мајка је питала да ли ту има неке “магије”, то јест да ли нам је неко нешта “убацио, или намјестио” и Отац је рекао да ту нема никакве црне магије. Рекао ми је да га заборавим и да нађем неког другог ускоро. Послије тог разговора ја сам се молила Богу да ми пошаље некога ко ће ме вољети онолико колико и ја њега, и молила сам се да ми га пошаље ускоро јер незнам како ћу све ово да преживим. И онда када смо се вратили за Канаду ја сам упознала једног новог дјечка (он се зове Сава) . Сасвим случајно смо се упознали и почели да излазимо. То је и мени и мојим родитељима било мало превише брзо, јер то се десило тачно мјесец дана након што смо ја и Александар раскинули. Али мени је било супер јер сам се са Савом одлично слагала. У међувремену мој тата је сазнао од нашег Свештеника овдје у граду, да су Александар и његови родитељи ишли код неке врачаре и да им је она рекла да, ако се ја и Александар узмемо, да нећемо бити срећни скупа и да ћемо се растати. Ја сам била шокирана кад сам то чула и моји родитељи исто. Морам да признам да је било дана када сам мислила на Александра и када сам се осјећала помало изгубљеном. Али сам била срећна што је Сава био увјек уз мене и што сам се могла на њега ослонити. Ја и Сава смо тако излазили око 6 мјесеци заједно и онда смо почели причати о браку скупа и почели смо причати да би се вољели узети ускоро. Сви људи што су нас видјели скупа рекли су да смо фин пар и неки моји пријатељи су ми говорили како много срећнија и опуштенија изгледам него што сам била са бившим дјечком. Прије неколико мјесеци (почетком Јула) ја и Сава смо отишли са мојим родитељима на један српско организовани пикник или како ми то зовемо вашар. То је било код једог Манастира овдје код нас у Канади. Тај дан, на јутарњој молитви, ја сам се и причестила јер сам била постила. Послије јутрање службе ја и мама смо отишле да шетамо док су Сава, мој Тата и мој брат, сједили са осталим познаницима. Ја и мама смо срели и Попадију (од тог свештеника који је мом тати рекао ону вијест) која ја веома добра са мојом мамом. Она нам је рекла да се Савина мама бави са «магијом», то јест, да гледа у пасуљ, карте и тако даље. И рекла нам је да је највјероватније она та која је рекла Александру, уствари која је, како она каже “намјестила, или учарала” му да небуде више самном и да умјесто њега ја упознам његовог сина Саву. Моја мама је одмах рекла да ја не бих требала да будем са Савом више и да је то што је Попадија рекла највјероватније истина. Ја сам била изгубљена, јер сам се стварно заљубила у Саву и мислила сам да је он тај са ким ћу да започнем заједнички живот. Мени је Сава рекао да његова мама гледа у пасуљ али да се небави са тим из лоших разлога и да неможе да прави никоме ништа. Он каже да су његови родитељи прошле године били 4 мјесеца у Србији и да Александар никад није био код њих да му Савина мама нешта гледа јер они нису били у Канади зато вријеме када се све то догодило. Ја сам упознала Савине родитеље и његова мајка ми уопште не изгледа као нека зла особа која би могла да тако нешта уради (а и у кући имају многобројне иконе и духовне књиге) али моји родитељи су убјеђени да он није за мене и да та фамилија није за мене. Ја сам причала са нашим новим свештеником овдје у граду, и он је рекао да ако се ми волимо да треба да будемо скупа. Али моји родитељи су и свештенику и његовој жени рекли да они никако не треба да ме подржавају у овоме јер ја као њихова ћерка нисам заслужила да будем са неким као што је Сава. Ја сам покушала да поразговарам са мојим родитељима, и да им објасним да се ми волимо и да невјерујем да Савина мама има ишта са тим што смо се ја и Александар растали. Али они уопште неће да разговарају самном о томе, за њих не долази у обзир да будем са Савом и шта год им кажем они мени кажу да ми је његова мајка нешта убацила и учарала и да сам ја зато толико заљубљена у Саву. Ја се још увјек чујем и видјам са Савом, али моји родитељи незнају ништа о томе, и сваки пут када га споменем буде огромна свађа у кући. И нон стоп ми говоре да морам да га заборавим и да он хоће само да ме заведе и онда да ми упропасти живот. Али ја то немогу да вјерујем. Молим се Богу сваку вече и идем скоро сваку недељу у цркву и једноставно више не знам шта да радим. Хоћу да будем са Савом јер мислим да је он тај са ким бих могла да дјелим живот, али ако се одлучим за њега моји родитељи ће да полуде и то би било абсолутно против њих. Ми смо овдје сами у Канади, сва родбина нам је у Европи и немогу да их повриједим, немогу да идем против њих, а не знам како да се одвојим и заборавим Саву. У задње вријеме код нас у кући је сам свађа или ћутање. Ја нон стоп плачем, наравно кад ме нико невиди, јер нећу родитеље још више да сикирам, и незнам колико могу више овако да издржим. Покушала сам да наговорим родитеље да одемо у један Манастир код Чикага у Америци, и да се посавјетујемо са неким духовником, да нам он каже шта да радимо у овом случају, али моји родитељи мисле да то није потребно и да је једино ријешење да раскинем са Савом и да га заувјек заборавим. Бојим се да се можда неко “не игра” са мојим родитељима и да њима нешта не причају тако да би нас као породицу уништили. Драги Оцеви, извините што Вам трошим вријеме са овим мојим проблемима, али морам да тражим помоћ јер овако више не могу. Хвала вам много. Нека вас Све драги Бог помилује.
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Прочитао сам и добро размислио о овој твојој причи. Она се не може разрешити док се не покаже шта је коме у срцу. То знају само Господ и човек сам. Ми то можемо знати једино ако нам човек или Господ открију. А чистом срцу, под условом да га чува трезвен и здрав ум, све се лако открива.
Предложио бих ти да строго постиш 9 дана (од петка до следеће недеље) и да се свакодневно молиш Господу, да ти открије шта је најбоље учинити? А помолићу се и ја за тебе. При том, пази да постиш и храном, мислима и делима, а нарочито својим жељама. Ако можеш, остави жеље свога срца по страни за ових девет дана, и пази да ти се оне на подмукао начин не врате још снажније него пре. Нека оне (твоје личне жеље) не буду прикривене у основи твојих молитава и размишљања, већ нека то буде искрена и чиста љубав према Богу и својим ближњима. Нема те молбе, која би била за наше спасење, а на коју Господ неће одговорити, ако му се усрдно обраћамо.
Нешто друго или више ти не могу рећи овако, преко интернета. Али, ако послушаш, ако Бог да, мислим да ће ти то бити довољно.
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *