НАСЛОВНА » Мишљења на савремене теме, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Расуђивање, исповест и електронске картице

Расуђивање, исповест и електронске картице

Питање:
Помаже Бог, хтео бих да вас питам пар ствари. Прво, где престаје расуђивање, а где креће осуђивање? (Оци кажу да је расуђивање мајка врлина, и да слепа љубав није љубав, а опет, ако превише гледам и процењујем поступке ближњег да би расудио како да се понашам, онда видим да крећем у осуђивање) .
Друго, да ли је паметно да се исповедам код свештеника, који има учење које није православно? (спасиће се и јеретици, само православни имају највеће шансе да се спасу… или спасиће се и некрштени незнабожац који је добар и не бије своју жену…) Треће, почео сам скоро да радим на једном месту где сви радници, тамо запослени, употребљавају електронске картице за пријаве на посао итд. (читао сам текстове отаца, читао сам и изјаве Синода Руске, Грчке и Украјинске Православне Цркве о њиховом противљењу ИНН, а и на форуму је био један текст Старца Пајсија, који су изразито против тих електро-докумената, и који говоре да је прелест став „лако ћемо, док имамо у себи Христову љубав“) . Шта и како да се понашам ако ми кажу да морам и ја да је узмем, пошто сам скоро кренуо да радим још је нисам добио. Још нешто, ако тамо пљуште псовке и хуле на Бога, како да се понашам? (Ту једноставно не би помогло да кажем како то није лепо и како није у реду да се хули на Оног Који је даровао живот, просто би то изазвало супротан ефекат) . Трудим се да будем и даље љубазан са њима, јер су и они образ Божији. Да ли ја некако ту сносим одговорност? Коначно, како да се боримо, ми млади, са искушењем које нас непрестано напада („Enjoy i have fun! „, „Повуци и покрени забаву“ – реклама за неко пиво, па онда све оне силне девојке са билборда, па уопште целокупан начин живота који је заснован само на забавама. како да се у тој атмосфери сећам да ћу да умрем? ) хвала вам унапред и свако добро
С.


Одговор:
Много питања драги С.
Расуђивање ме подсећа на руску реч „рассудок“ која значи разум, ум, памет, здрав разум, разбор и тд. Док суд (грч. крисис) јесте реч која изражава мисао где се води неко изтражујуће дело до давања коначне одлуке. За ово друго треба неко да вас овласти јер је по својој суштини опште дело а не индивидуално. Тако и ви поступјте и расуђујте ситуацију, и по здравом разуму у њој остајте или се клоните, а уздржавајте се да доносите суд о људима. Ви тако никада нећете моћи да осудите, а индивидуална осуда и грешника много је опасна ствар (то право има само Црква) . Не судите да вам се не суди – еванђелска мисао пред којом данас највише падају хришћанске душе. Да ли је та електронска картица покропљена жртвеном крвљу; или вам она можда смета да одете у храм Божији на молитву; или вам она приликом куповине хлеба тражи одрицање од Христа; или вас она приморава на неке сатанске ритуале и гажење наших светиња; или обечашћавање породице и др.? Ако имате ову хришћански слободу ви поступите тако како је Господ рекао: Кесару кесарево а Богу Божије. Многи непотребно дижу огромну прашину око ових картица грешећи се о праве мученике Христове. „Број звери“ неће вам дозволити ту горе поменуту хришћанску слободу, јер ће тада све да буде против Христа (Антихрист) . Да будемо захвални Богу и признамо да нас нико не дира и да мирно можемо црквено да живимо, само нажалост ми нећемо него многоглагољиво мудрујемо о спасењу, а оно је у принципу просто. Лако ћемо док нас не дирају и физички не приморавају да супротно Еванђељу живимо; ето о томе ми треба да бринемо, а не о оном „шта ће бити када буде“. Битно је шта ми сада радимо за Цркву, за ближњег и за самог себе. У средни где се Бог унижава и исмејава а нема начина да се од ње удаљи најбоље је да се молите за њих и да избегавате осуду. И наш Спаситељ је рекао: Опрости им јер не знају шта раде? ! Enjoy and have fun -таква атмосфера замајава човека да ће стално да буде тако и да неће да умре. То је њен циљ. А када стигну године и болести ове наше пале и смртне природе гарантујем да ће да забораве све па и ово „еnjoy i have fun“. Пре свега забавамо долази крај, као и римском „хлебу и играма“. А смрт ће бити све ближе и ближе. Може мало да се забави али забава не може да буде сав смисао нашег живота – опсесија, јер ће она престати и наступити униније ако нашу душу не трзају виши идеали.
Поздравља вас оЉубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *