НАСЛОВНА » Протојереј – ставрофор Драган Предић

Протојереј – ставрофор Драган Предић

o_DraganРођен је 01.09.1963 године у Деспотовцу, од родитеља Мирка и пок.Мирјане. Основну школу је завршио у Медвеђи и Великом Поповићу, после које се уписује у богословију коју завршава 1984 године у манастиру Крка код Книна. После одслуженог војног рока, 20.јула 1986 год. венчава се са Биљаном Радивојевић из Плажана. Исте године на Крстовдан 27.септембра у манстиру Манасија, бива рукоположен за ђакона а сутрадан 28.септембра и за свештеника од стране блаженопочившег Епископа браничевског Г. Хризостома. Прва парохија о.Драгана била је у селу Стрмостен на којој остаје 16.месеци, и за то време врло неактиван црквени живот подиже на највиши могући ниво. Иако је врло кратко био на овој парохији остао је упамћен као врло конструктиван и пун нових идеја.

01. фебруара 1988 год. по молби бива премештен на парохију у Медвеђу код Деспотовца, где од самог доласка почиње вредно да ради и тако успева да доврши тек започети велелепни парохијски дом, и комплетно реновира цркву из 1872. године посвећену Вазнесењу Господњем. Освећење је извршио тада ново постављени Епископ браничевски Г. Игнатије на дан Трнове Петке 8.августа 1994. године.

И тако кад се једно дело заврши треба започети друго. Епископ браничевски Г. Игнатије позива о.Драгана да пређе на новоосновану парохију деспотовачку ( раније је била манастирска парохија ) и да започне преговоре са државним властима око почетка градње нове цркве у истоименој вароши. После више од 8. година проведених у Медвеђи, 01.јуна 1996. год. уследио је прелазак у Деспотовац, а Богослужења је вршио у манстиру Манасија. Исте године добијене су све неопходне дозволе за нову цркву. У јесен 1997 започети су радови, а 24.маја 1998. освећени су темељи новог храма посвећеног св.Деспоту Стефану Високом. За рекордно време од непуних 6. месеци црква је стављена под кров, a наредне године 22.августа 1999 у новом још недовршеном храму о.Драган за сав труд у својој служби бива одликован од Владике Др. Игнатија протојерејским чином.

Јануар месец 2000 године је још један нови почетак за проту Драгана који по својој молби прелази у Епархију британско-скандинавску, за првог сталног пароха мисионарске парохије у краљевини Норвешкој. Прикупљање наших људи на огромном простору какав је Норвешка, није представљао проблем о.Драгaну који је желео да наши људи који живе на северу Европе осете дух православља у својим домовима. Десетине хиљада пређених километара годишње од крајњег југа (Ставангер ) до саме Руске границе на крајњем северу ( Лакселв и Киркенес) остале су иза проте који није оставио ни једну Српску кућу без славске водице и редовног Богослужења. Поред норвешке парохије која сад важи за једну од водећих парохија у британско-скандинавској епархији, 2001. године с благословом Владике Доситеја, о.Драган оснива мисионарску парохију на далеком Исланду. Исте године на Цвети Епископ Доситеј и прота Драган први пут служе Св. Литургију и парохију посвећују празнику Рођење Пресвете Богородице са седиштем у Рејкјавику.

Те исте 2001. године покреће часопис парохије „СВЕТИЛО“ који се штампао у 750 примерака и излазио је на свака 2 месеца. Пуне три године о.Драган је опслуживао парохију која се састојала од две државе.

Првог фебруара 2003. године по молби прелази на парохију у Хелсингборг у Краљевини Шведској. Доласком на ову парохију оснива дечији хор, и редовно води разговоре о вери за одрасле, подиже нови звоник са три звона, подиже нови крст на цркви наставља осликавање унутрашњости храма и почиње са радовима на изради новог иконостаса.

30.септембра 2006. године на Св.Архијерејској Литургији, коју су служили тројица епископа Српске Цркве извршено је велико освеће храма у Хелсингборгу, освећење иконостаса који важи за један од најлепших у Дијаспори и нове Часне трпезе. Свету Архијерејску Литургију поред надлежног владике британско-скандинавског Г. Доситеја служили су Епископ банатски Г. Никанор и Епископ пожаревачко-браничевски Г. Игњатије са свештенством. Том приликом прота Драган је за сав свој труд око уређења цркве и за 20. година службе Богу и Српском роду, одликован правом ношења НАПРСНОГ КРСТА.

После непуних 10.година проведених у Скандинавији, по својој молби, а због жеље својих ћерки да школовање наставе у Србији, прота Драган са својом породицом враћа се у Отаџбину и 01.септембра 2009. Подноси молбу за пријем у Архиепископију београдско карловачку. Од заменика болесног Патријарха Павла Високопреосвећеног митрополита Г.Амфилохија добија канонски пријем и од 15.октобра 2009. бива постављен за пароха на VIII парохији при храму Покрова Пресвете Богородице у Београду. У престоном граду Београду, прота Драган, од средине октобра 2009. године живи са протиницом Биљом и трима ћеркама Мирјаном, Мартом и Јеленом.

 

 

 

 

Коментарисање није више омогућено.