НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Продавнице у цркви

Продавнице у цркви

Питање:
Помаже Бог, у једном одговору на сајту сте између осталог одговорили“ Христос није истерао мењаче из Јерусалимског храма зато што су се бавили тим послом, већ што су то чинили у храму, светом месту, месту Божјег присуства “
У једној цркви унутра има продавница у којој се продају свеће, иконе…Да ли је то у реду?
Сунчица


Одговор:
Бог помого драга Сунчице, Једно је продавати свеће и иконе, тамјан, или поучне књиге, а друге је направити вашар и продавати «голубове» и од храма правити «пећину хајдучку». Да се одмах овде на почетку разумемо.
Свеће имају свој сакраментални карактер и оне су важан део приношења. Молим вас погледајте ово што сам раније написао објашњавајући смисао размене добара у цркви, и како су то први хришћани решили да се не би направио хаос у њој. (http: //svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/Svece.htm#note7) Продаја икона – образа светих, и наших молитвеника пред Богом, и сведока о Оваплоћењу Бога у њиховом обожењу, као и продаја књига духовне садржине ради отплаћивања оног што је Црква у њих уложила, сасвим је оправдано. Свако приношење олтару тражи и својеврсну награду. Опет, требало би одмах да разграничимо «служење олтару» од личног бизниса који се при Цркви у последње време све чешће среће.
Ево, ми смо православни сајт са строгом православном саджином и свом том потребном канонском одговорношћу који има за циљ да не «продаје» нити да зарађује, него да пружи бесплатно, а ради духовне надградње врло ниско црквено образованог просечног Србина. «Забадава сте примили забадава и дајте…», а кроз речи: «Идите и научите све народе…» ми би сви требали да градимо Цркву. Нажалост, тако многи не мисле и не слажу се са овим речима које је св. Ап. Матеј записао! Има браће и сестара – људи «православних» по форми, који ове ствари гледају «људском нормом» и њеним «законима» па условљавају Цркву, т.ј. овај бесплатан рад и чак прете судовима (сада, тренутно, то се чини светосављу, и мени лично, и овом нашем раду) . Користећи вековно црквено наслеђе, омилија Светих Отаца – наравно бесплатан материјал («туне пријасте туне и дадите») , уз слободу пред Црквом декларишући да је то њихова лична својина», не би могли да продају у Цркви или при њеним институцијама. Да, такве ствари и унутрашње пориве према новцу Господ је онда изгнао! А и данас ће са Његовим праведним Богочовечанским судом, јер има доста таквих који желе да «у име» Цркве лично зарађују, да при њој праве мрежу продаје где се чак неки и обогате. Свима таквим ће Господ рећи: Од мог Храма начинили сте «пећину хајдучку»! А продаја при храмовима ради мисионарења у разумним ценама покривања црквених трошкова сасвим је оправдана.
Користим прилику да кажем да су књиге духовне садржине на нашем језику прескупе, и да штампање истих по цени продаје коју видимо даје утисак да писац, или издавач при Цркви најмање мисли о мисионарењу а највише о свом џепу.У свакодневном продубљавању ове наше националне тргедије за неке је Црква и свој приватан бизнис.
И зато јесмо помесна црква која скро ништа не чини на винограду Господњем мисионарења и ширењу речи Божије, јер би да све при њој што се открива као могућност да укешимо. Таква нам је вера а и такв смо народ.
Слажем се са вама да нека врста продаје не би уопште требала да буде при храмовима.
оЉуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *