Problemi sa prijateljima

Pitanje:
Ja se trudim da prema svima budem jednako raspoložena, nikada nikoga da dijelim od svojih prijatelja i uvijek se potrudim da im uvijek pomognem kad god mogu i to uvijek sa zadovoljstvom radim. Dešava se da me neki od tih prijatelja razočaraju, odnosno neće da pričaju sa mnom iz meni ne znanih razloga tačnije jedna prijateljica samo je zaćutala od mene, a da vam ne pričam još niz primera. Onda tračanje iza leđa i slično. To mene jako pogađa jer ih sve podjednako volim a zašto mi se onda to sve dešava. Ja ne kažem da nisam ja možda kriva ali zašto mi onda ne kažu gdje sam pogriješila. Kad meni neko nešto uradi ja to sve oprostim i zaboravim a meni to niko neće pa se uvijek isplačem zbog svega toga. Molim se uvijek za njih i molim Boga da shvate da su pogriješile. Oprostite zbog ovako duge u priče u nadi da ćete mi odgovoriti.
Unapred zahvalna jedna studentica. Nadam se da će i meni Bog pomoći da mi krene u životu jer mi ništa ne ide od ruke.
Andrea


Odgovor:
Draga Andrea, Dobronamernost nije nikakvo opravdanje za naivnost. Mislim da bi trebala da obratiš pažnju na dve stvari: 1. Svaki čovek je unikat. Svako je na svoj poseban način jedinstvena Sveta Tajna i sa njim ili njom treba biti pažljiv, prema njegovim ili njenim okolnostima, prilikama, raspoloženju, mestu, vremenu itd. Svi ljudi nisu uvek i u svakom trenutku jednaki. Život nije nekakva pokretna traka u fabrici, koja pred nas donosi uvek potpuno iste objekte ili predmete, prema kojima bi se mi mogli uvek i u svakoj prilici potpuno isto ponašati. Ako tako radimo, onda najpre negiramo jedinstvenost i posebnost svakog čoveka, a potom i prilika u kojima se on ili ona nalaze. Ako se prema svakom čoveku u svakoj prilici postavljamo isto, onda je to svojevrsna „automatizacija“ naših odnosa sa drugim ljudima, koja ih sama po sebi vređa. U svojim očima mi sebi izgledamo sasvim ispravni i dobronamerni, i čudimo se što drugi imaju problema da nas tako ispravne shvate i prihvate. A oni to ne mogu zato što ih ponižavamo, tretirajući ih kao nekakvu „robu“ koja bi uvek trebala da bude ista, baš kao i mi…
2. Hristos je rekao: „Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove. Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi! “ (Mt. 10, 16.) „Braćo, ne budite djeca umom, nego zloćom djetinjite, a umom budite savršeni.“ (1. Kor. 14, 20.) Treba dakle, da rasuđujemo o životu nas samih i o drugim ljudima, da uzimamo u obzir mesto, vreme i prilike u kojima se mi sami i naši bližnji nalazimo, i da se prema njima odnosimo, ne uvek isto, nego prikladno tome u skladu sa Jevanđeljem. Ako smo zaista dobronamerni, onda ćemo i korigovati naše ponašanje prema bratu i sestri, uzimajući u obzir njihovo raspoloženje i razmišljanje, a ne samo naše sopstveno.
Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *