НАСЛОВНА » Помесне Цркве, ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ » Преко 60 монаха манастира Кутлумуш позвало Кинот Свете Горе на одбацивање критског сабора и на престанак помињања константинопољског патријарха
Преко 60 монаха манастира Кутлумуш позвало Кинот Свете Горе на одбацивање критског сабора и на престанак помињања константинопољског патријарха

Преко 60 монаха манастира Кутлумуш позвало Кинот Свете Горе на одбацивање критског сабора и на престанак помињања константинопољског патријарха

Атина 11.07.2016 – Отворено писмо Атонских монаха Светој заједници Свете Горе Атоса, позива на хитно сазивање седнице управног органа Свете Горе (Кинота), на којој би лажни сабор на Криту био осуђен и донета одлука о прекидању помињања Патријарха Константинопоља, у светогорским манастирима.

Screenshot_2

Преко 60 јеромонаха и монаха, на челу са учеником Светог Пајсија Старцем Гаврилом, из келије Светог Христодула (Свети манастир Кутлумуш), написало је отворено писмо Светој заједници Свете Горе, у коме позива игумане светогорских манастира да одбаце Критски сабор и објаве своју намеру да престану да помињу Цариградског Патријарха, због његовог председавања лажи-сабором, на коме је свејереси екуменизма дато зелено светло и која је подстакнута речју и делом.

Светогорски Оци су изложили кратку листу од 12 тачака неслагања Критског саветовања са православном традицијом и вером, обећавши да ће ускоро објавити опширну анализу сабора и његових спорних текстова. Указујући на контроверзни члан 6, текста „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“, Светогорци сматрају да је то прихватање папско-латинске парасинагоге као „цркве“.

Штавише, како истичу, позитивна оцена одлука тзв. Дијалога с Латинима (посебно одлукȃ из Минхена из 1982. године, Барија 1987, Новог Валаама 1988, а нарочито из Баламанда 1993), дата у тексту, означава прихватање, од стране епископа који су потписали документ на Криту, „црквеног карактера, апостолске вере, аутентичности светих тајни и апостолског прејемства“ папске јереси. „Само из овога“, пишу Оци, „је очигледно да се овај Сабор веома удаљио од православног исповедања вере“.

Имајући у виду улогу Патријарха Константинопоља у промоцији свејереси екуменизма, а нарочито Критског лажног сабора, као и потребу Светогорске заједнице да престане да га помиње (на литургији, прим. прев), све до коначне осуде свејереси екуменизма, Светогорски Оци истичу:

„Патријарх Константинопоља стоји као главни инспиратор и промотер саборског текста, и, као такав, за нас Светогорске Оце, али и за све православце, свештенике и лаике, он је показао, речју и делом, да је јересијарх, као што су то били Арије, Несторије, Векк итд, што су угледни клирици и теолози јасно доказали. То је тако, не само због његовог рада на ширењу свејереси екуменизма, него и због његовог промовисања све-религије (верског синкретизма) показаног речју и делом, и кроз заједничке молитве са нехришћанским верским вођама. Он проповеда чудне догме, неправославне и анти-светоотачке, те на тај начин, из тог разлога, по речима нашег Господа: „А за туђином неће поћи, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђинаца“ (Јн. 10, 5)“

У закључку, Атонски Оци пишу:

„Свети Оци, Православна Црква и православни хришћани су проглашени непожељнима и издвојени ради прогањања. Већ су, од стране јеретичког лажи-сабора на Криту, сви православни хришћани који му се противе и одбацују га, било да су епископи, свештеници, монаси или лаици, проглашени за „јеретике“, „зилоте“ и „ултра-православце“. Зар ћемо дозволити да се ово лажно карактерисање (клеветање) увуче у савест народа? Најпонизније,  у страху Божјем и љубави према нашој Православној Цркви, преклињемо вас и молимо да останемо јединствени, како би истински Свети и Велики Православни Сабор био сазван, са циљем да одбаци овај лажни Критски сабор.

Преподобни и поштовани Оци Свете заједнице, Свети игумани, 100 година екстремне икономије и толерисања екуменистичких, латинствујућих и унијатских Патријарахȃ и епископȃ, довело је до страшног кварења вере и кљукања јеретичким девијацијама. Штетно и погрешно размишљање православних клирикȃ и лаикȃ, изазвано оваквом, лажно названом „икономијом“, је невероватних размера. Још једном вас преклињемо, борите се да сачувате Свето Предање наше Православне Цркве и Вере“.

Комплетно писмо на изворном, јелинском језику, можете прочитати овде: http://aktines.blogspot.gr/2016/07/blog-post_62.html

С енглеског посрбила Зорана Миљевић

Страни извор: https://orthodoxethos.com/post/athonite-fathers-call-for-rejection-of-cretan-council-and-cessation-of-commemoration-of-the-patriarch-of-constantinople

Домаћи извор:http://www.vaseljenska.com/vesti/svetogorski-monasi-pozivaju-na-odbacivanje-kritskog-sabora-na-prestanak-pominjanja-konstantinopoljskog-patrijarha/

7 коментар(а)

  1. Slava Bogu i neka milost Boga sa molitvama Presvete Bogomajke zastitnice Svete Gore i svih svetih i angela nebeskih pomogne da se izmogne u ocuvanju svete pravoslavne vere i svetootackog ucenja i da se svaka jeres kao i ova sve-jeres ekumenizma iz Crkve sasvim istrebi. Negde se mora stati, a Svetogorci da borbu za cistotu vere to vode sa Bozijom pomoci a mi da sledimo istrajno sve do mucenistva…pa kako nam kome Gospod kraj odredi….u vihoru ratnom ili u pustinji ili u pecini….samo uz Hrista Zivotodavca da ostanemo: SVE ZA HRISTA, HRISTA NIZASTA!!!

  2. дамјан

    Одушевљен сам употребом глагола „посрбити.“ У ово доба грозног уподобљавања и употребе страних речи у србском народу, запостављања светог србског писма и многих других примера, ово је просто као освежавајући поветарац у атмосфери „trend-a.“ На многаја љета Зорана!

    • Пометњи и метежу који ствара тровање српског језика непотребним и ружним туђицама – нису све туђице проблем, али јесте проблем препуштање језика полуписменима који не разликују лепо од ружног -, доприносите и Ви и други који, супротно правопису, као језичком еквиваленту догме, упорно и тврдоглаво инсистирате на неисправном и данас архаичном облику ‘србски’ наспрам исправног ‘српски’. Могу само да претпоставим да то чините или под утицајем Св. Николаја Жичког, или квази-патриотских организација чији чланови испољавају своју ‘љубав’ према домовини шврљајући по зидовима и урлајући на трибинама. Како год, правите грешку. Св. Николај је писао пре више деценије, у контексту свог времена – а употреба слова ‘б’ у ‘србски’, веровали или не, није вечна догма Цркве.

      Ћирилица је наше писмо које треба да негујемо и штитимо на нивоу појединаца, народа, државе и свих институција, и то јаким мерама које би довеле до потпуне маргинализације окупаторског писма латинице. Није потребан епитет ‘света’. Ћирилица не треба да буде света да би је ми бранили. Свет је Бог, а од њега долазе и патриотизам, и брига за сопствену културу – као и поштовање према туђој.

  3. Ovo su dobre vijesti.Hladne glave ih treba“ filtrirati“ i primati i ne smućivati se.Carskim putem treba ići…Ovo su zla i opasna vremena .Nikada prije nije bilo veće potrebe za molitvom,postom,pokajanjem.S druge strane na liturgiji molimo i izgovaramo riječi:“i da pravilno upravlja riječju istine Tvoje…“.Trpljenjem spašavamo duše svoje.Ne možemo dva gospodara služiti,a niti na dva stolca sjediti….Ko nije u borbi taj je u obmani….

  4. Прекидање помињања имена Патријарха није решење. Критике су делом на месту, али ова петиција одише духом немира, који је стран Духу Светоме, и указује на неодговорност њених покретача. Да ли дотични заиста сматрају да су пропусти Патријарха такве природне – по православним мерилима, а не њиховим личним – да заслужују овај одговор? Говоримо о драстичној и страшној мери која је допустива само под заиста најгорим околностима, и којој се прибегава са сажаљењем и болом, као последњем покушају да се архијереј уразуми. Таква мера изазива неспокој и саблазан у народу, и ствара бедну слику Цркве и њених пастира. Да ли је ових 60 монаха, који сами себе називају Светогорским оцима, свесно тога?

    Јадно је да има доста тога што није како треба у нашу Цркви. Нездрави екуменизам (митрополита Зизиуласа и сличних, постепено раширен у Васељенскох патријаршији, међу Румунима и епархијама Антиохјске патријаршије на Западу) и нездрави зилотизам (монах Артемије и следбеници); етнофилетизам, првенствено у редовима ‘хеленских цркава’, које древне патријаршије Јеруласима, Антиохије и Александрије третирају као наслеђе грчког народа, изазивајући незадовољство међу негрчким верницима; кршење канонског простора појединих помесних цркава од стране других (Руминска патријаршија на канонском простору СПЦ и Јерусалимске патријаршије; Јерусалимска патријаршија на канонском простору Антиохијске итд.); неприхватљиво одступање од уобичајене саборске праксе у припреми за, и току критског Сабора. Дрски одговори митрополита Јова и неких других који су учествовали у конференцијама за новинаре ми још увек остављају горак укус у устима. Подсетили су ме на смеће које преко својих набубрелих усана свакодневно преваљује ‘наш’ наизглед-вечни мандатар. Његов целокупни наступ одисао је бахатошћу која не приличи архјереју Цркве Христове. То је слика наше Цркве коју смо послали у свет.

  5. Шумaдинaц

    Мa дa, штa знaју мoнaси сa Свете Гoре, aкo кaжу нештo супрoтнo пaпи, oдмa у кaнaлизaцију, јел?
    И пише се србски, тaкo нa икoнaмa пише, бaр стaрим, пa и све дa је неписменo требa писaти србски.

    • С ким Ви причате? У мом коментару није били ни помена вође римокатоличке нецркве, па не видим какве то везе има са овим. Да ли видите до које мере та неправославна разјареност супер-православаца заслепљује и помрачује ум?

      Не, не пише се ‘србски’, чак ни на иконама. А све и да пише, то је небитно. Натписи на иконама нису меродавни у пољу ортографије. Правопис и друга језичка помагала имају ауторитет у овом пољу, исто као што догмати Цркве имају ауторитет у нашој вери. Да ли проверавате Правопис када желите да сазнате нешто о нашој вери? Не. Зашто она о питањима која се односе на језик одлучујете на основу натписа на иконама? Не мислите да је ово безазлено. Дух бунтовништва и непокорности хијерархији и спољном ауторитету једна је од одлика нечастивог, који је у својој гордости одбио да се покори Свевишњем.

      Облик ‘србски’ је неправилан у савременом српском језику још од доба Краљевине. За то постоје јасни разлози на основу који је устаљени правило које и Ви и они који управљају овим сајтом несвесно поштујете у свим другим случајевима. Како год, чак и ако у случају речи ‘србски’ треба направити изузетак, чему се не противим, неисправни облик не треба употребљавати док о томе не одлуче они који су меродавни. Зашто? Зато што се произвољном употребом уназађује процес стандардизације нашег језика и наш прелепи стандардни језик, као један од плодова васкрсења српске државности, уништава.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *