Преко 60 монаха манастира Кутлумуш позвало Кинот Свете Горе на одбацивање критског сабора и на престанак помињања константинопољског патријарха

Атина 11.07.2016 – Отворено писмо Атонских монаха Светој заједници Свете Горе Атоса, позива на хитно сазивање седнице управног органа Свете Горе (Кинота), на којој би лажни сабор на Криту био осуђен и донета одлука о прекидању помињања Патријарха Константинопоља, у светогорским манастирима.

Screenshot_2

Преко 60 јеромонаха и монаха, на челу са учеником Светог Пајсија Старцем Гаврилом, из келије Светог Христодула (Свети манастир Кутлумуш), написало је отворено писмо Светој заједници Свете Горе, у коме позива игумане светогорских манастира да одбаце Критски сабор и објаве своју намеру да престану да помињу Цариградског Патријарха, због његовог председавања лажи-сабором, на коме је свејереси екуменизма дато зелено светло и која је подстакнута речју и делом.

Светогорски Оци су изложили кратку листу од 12 тачака неслагања Критског саветовања са православном традицијом и вером, обећавши да ће ускоро објавити опширну анализу сабора и његових спорних текстова. Указујући на контроверзни члан 6, текста „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“, Светогорци сматрају да је то прихватање папско-латинске парасинагоге као „цркве“.

Штавише, како истичу, позитивна оцена одлука тзв. Дијалога с Латинима (посебно одлукȃ из Минхена из 1982. године, Барија 1987, Новог Валаама 1988, а нарочито из Баламанда 1993), дата у тексту, означава прихватање, од стране епископа који су потписали документ на Криту, „црквеног карактера, апостолске вере, аутентичности светих тајни и апостолског прејемства“ папске јереси. „Само из овога“, пишу Оци, „је очигледно да се овај Сабор веома удаљио од православног исповедања вере“.

Имајући у виду улогу Патријарха Константинопоља у промоцији свејереси екуменизма, а нарочито Критског лажног сабора, као и потребу Светогорске заједнице да престане да га помиње (на литургији, прим. прев), све до коначне осуде свејереси екуменизма, Светогорски Оци истичу:

„Патријарх Константинопоља стоји као главни инспиратор и промотер саборског текста, и, као такав, за нас Светогорске Оце, али и за све православце, свештенике и лаике, он је показао, речју и делом, да је јересијарх, као што су то били Арије, Несторије, Векк итд, што су угледни клирици и теолози јасно доказали. То је тако, не само због његовог рада на ширењу свејереси екуменизма, него и због његовог промовисања све-религије (верског синкретизма) показаног речју и делом, и кроз заједничке молитве са нехришћанским верским вођама. Он проповеда чудне догме, неправославне и анти-светоотачке, те на тај начин, из тог разлога, по речима нашег Господа: „А за туђином неће поћи, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђинаца“ (Јн. 10, 5)“

У закључку, Атонски Оци пишу:

„Свети Оци, Православна Црква и православни хришћани су проглашени непожељнима и издвојени ради прогањања. Већ су, од стране јеретичког лажи-сабора на Криту, сви православни хришћани који му се противе и одбацују га, било да су епископи, свештеници, монаси или лаици, проглашени за „јеретике“, „зилоте“ и „ултра-православце“. Зар ћемо дозволити да се ово лажно карактерисање (клеветање) увуче у савест народа? Најпонизније,  у страху Божјем и љубави према нашој Православној Цркви, преклињемо вас и молимо да останемо јединствени, како би истински Свети и Велики Православни Сабор био сазван, са циљем да одбаци овај лажни Критски сабор.

Преподобни и поштовани Оци Свете заједнице, Свети игумани, 100 година екстремне икономије и толерисања екуменистичких, латинствујућих и унијатских Патријарахȃ и епископȃ, довело је до страшног кварења вере и кљукања јеретичким девијацијама. Штетно и погрешно размишљање православних клирикȃ и лаикȃ, изазвано оваквом, лажно названом „икономијом“, је невероватних размера. Још једном вас преклињемо, борите се да сачувате Свето Предање наше Православне Цркве и Вере“.

Комплетно писмо на изворном, јелинском језику, можете прочитати овде: http://aktines.blogspot.gr/2016/07/blog-post_62.html

С енглеског посрбила Зорана Миљевић

Страни извор: https://orthodoxethos.com/post/athonite-fathers-call-for-rejection-of-cretan-council-and-cessation-of-commemoration-of-the-patriarch-of-constantinople

Домаћи извор:http://www.vaseljenska.com/vesti/svetogorski-monasi-pozivaju-na-odbacivanje-kritskog-sabora-na-prestanak-pominjanja-konstantinopoljskog-patrijarha/

7 коментар(а)

  1. Шумaдинaц

    Мa дa, штa знaју мoнaси сa Свете Гoре, aкo кaжу нештo супрoтнo пaпи, oдмa у кaнaлизaцију, јел?
    И пише се србски, тaкo нa икoнaмa пише, бaр стaрим, пa и све дa је неписменo требa писaти србски.

    • С ким Ви причате? У мом коментару није били ни помена вође римокатоличке нецркве, па не видим какве то везе има са овим. Да ли видите до које мере та неправославна разјареност супер-православаца заслепљује и помрачује ум?

      Не, не пише се ‘србски’, чак ни на иконама. А све и да пише, то је небитно. Натписи на иконама нису меродавни у пољу ортографије. Правопис и друга језичка помагала имају ауторитет у овом пољу, исто као што догмати Цркве имају ауторитет у нашој вери. Да ли проверавате Правопис када желите да сазнате нешто о нашој вери? Не. Зашто она о питањима која се односе на језик одлучујете на основу натписа на иконама? Не мислите да је ово безазлено. Дух бунтовништва и непокорности хијерархији и спољном ауторитету једна је од одлика нечастивог, који је у својој гордости одбио да се покори Свевишњем.

      Облик ‘србски’ је неправилан у савременом српском језику још од доба Краљевине. За то постоје јасни разлози на основу који је устаљени правило које и Ви и они који управљају овим сајтом несвесно поштујете у свим другим случајевима. Како год, чак и ако у случају речи ‘србски’ треба направити изузетак, чему се не противим, неисправни облик не треба употребљавати док о томе не одлуче они који су меродавни. Зашто? Зато што се произвољном употребом уназађује процес стандардизације нашег језика и наш прелепи стандардни језик, као један од плодова васкрсења српске државности, уништава.

  2. Прекидање помињања имена Патријарха није решење. Критике су делом на месту, али ова петиција одише духом немира, који је стран Духу Светоме, и указује на неодговорност њених покретача. Да ли дотични заиста сматрају да су пропусти Патријарха такве природне – по православним мерилима, а не њиховим личним – да заслужују овај одговор? Говоримо о драстичној и страшној мери која је допустива само под заиста најгорим околностима, и којој се прибегава са сажаљењем и болом, као последњем покушају да се архијереј уразуми. Таква мера изазива неспокој и саблазан у народу, и ствара бедну слику Цркве и њених пастира. Да ли је ових 60 монаха, који сами себе називају Светогорским оцима, свесно тога?

    Јадно је да има доста тога што није како треба у нашу Цркви. Нездрави екуменизам (митрополита Зизиуласа и сличних, постепено раширен у Васељенскох патријаршији, међу Румунима и епархијама Антиохјске патријаршије на Западу) и нездрави зилотизам (монах Артемије и следбеници); етнофилетизам, првенствено у редовима ‘хеленских цркава’, које древне патријаршије Јеруласима, Антиохије и Александрије третирају као наслеђе грчког народа, изазивајући незадовољство међу негрчким верницима; кршење канонског простора појединих помесних цркава од стране других (Руминска патријаршија на канонском простору СПЦ и Јерусалимске патријаршије; Јерусалимска патријаршија на канонском простору Антиохијске итд.); неприхватљиво одступање од уобичајене саборске праксе у припреми за, и току критског Сабора. Дрски одговори митрополита Јова и неких других који су учествовали у конференцијама за новинаре ми још увек остављају горак укус у устима. Подсетили су ме на смеће које преко својих набубрелих усана свакодневно преваљује ‘наш’ наизглед-вечни мандатар. Његов целокупни наступ одисао је бахатошћу која не приличи архјереју Цркве Христове. То је слика наше Цркве коју смо послали у свет.

  3. Ovo su dobre vijesti.Hladne glave ih treba“ filtrirati“ i primati i ne smućivati se.Carskim putem treba ići…Ovo su zla i opasna vremena .Nikada prije nije bilo veće potrebe za molitvom,postom,pokajanjem.S druge strane na liturgiji molimo i izgovaramo riječi:“i da pravilno upravlja riječju istine Tvoje…“.Trpljenjem spašavamo duše svoje.Ne možemo dva gospodara služiti,a niti na dva stolca sjediti….Ko nije u borbi taj je u obmani….

  4. дамјан

    Одушевљен сам употребом глагола „посрбити.“ У ово доба грозног уподобљавања и употребе страних речи у србском народу, запостављања светог србског писма и многих других примера, ово је просто као освежавајући поветарац у атмосфери „trend-a.“ На многаја љета Зорана!

    • Пометњи и метежу који ствара тровање српског језика непотребним и ружним туђицама – нису све туђице проблем, али јесте проблем препуштање језика полуписменима који не разликују лепо од ружног -, доприносите и Ви и други који, супротно правопису, као језичком еквиваленту догме, упорно и тврдоглаво инсистирате на неисправном и данас архаичном облику ‘србски’ наспрам исправног ‘српски’. Могу само да претпоставим да то чините или под утицајем Св. Николаја Жичког, или квази-патриотских организација чији чланови испољавају своју ‘љубав’ према домовини шврљајући по зидовима и урлајући на трибинама. Како год, правите грешку. Св. Николај је писао пре више деценије, у контексту свог времена – а употреба слова ‘б’ у ‘србски’, веровали или не, није вечна догма Цркве.

      Ћирилица је наше писмо које треба да негујемо и штитимо на нивоу појединаца, народа, државе и свих институција, и то јаким мерама које би довеле до потпуне маргинализације окупаторског писма латинице. Није потребан епитет ‘света’. Ћирилица не треба да буде света да би је ми бранили. Свет је Бог, а од њега долазе и патриотизам, и брига за сопствену културу – као и поштовање према туђој.

  5. Slava Bogu i neka milost Boga sa molitvama Presvete Bogomajke zastitnice Svete Gore i svih svetih i angela nebeskih pomogne da se izmogne u ocuvanju svete pravoslavne vere i svetootackog ucenja i da se svaka jeres kao i ova sve-jeres ekumenizma iz Crkve sasvim istrebi. Negde se mora stati, a Svetogorci da borbu za cistotu vere to vode sa Bozijom pomoci a mi da sledimo istrajno sve do mucenistva…pa kako nam kome Gospod kraj odredi….u vihoru ratnom ili u pustinji ili u pecini….samo uz Hrista Zivotodavca da ostanemo: SVE ZA HRISTA, HRISTA NIZASTA!!!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.