NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » PRAVOSLAVNA ŽENA U SAVREMENOM SVETU

PRAVOSLAVNA ŽENA U SAVREMENOM SVETU

 
>
 
O RAVNOPRAVNOSTI MUŠKARACA I ŽENA
Iz teksta episkopa Visariona
“ Položaj lica ženskog pola u hrišćanskom,
porodičnom i društvenom životu“
 
Nema više muškog i ženskog,
jer ste vi svi jedan (čovek)
u Hristu Isusu. Gal 3, 28

 
Svuda se čuju razmišljanja o izjednačavanju prava lica muškog i ženskor pola u raznim oblastima društvenog, porodičnog, pa čak i crkvenog života. Kako na ovo gleda Reč Božija? Ona dopušta jednakost muškaraca i žena samo u odnosu na delo spasavanja duša. Spasenje duše dostupno je svakom čoveku prema veri u Gospoda Isusa Hrista. Vera sjedinjuje sve verujuće u Gospoda Isusa Hrista u jedno , tako da ovde nema razlike između muškog i ženskog pola, kao što nema razlike između verujućih Judejaca i pagana, robova i slobodnih. Jer svi verujući u Hrista posredstvom duhovnog rođenja kroz Tajnu Krštenja postaju Božija čeda po blagodati usinovljenja Bogu. Jer “ ako si mi sin, i nasljednik si Božiji kroz Hrista“ (Gal. 4,7). Svakom krštenom je, kao sinu Božijem u Hristu Isusu, dostupno nasleđe večnog blaženstva u Carstvu Nebeskome. Licima muškog i ženskog pola u jednakoj meri pripada učešće u ovom blaženstvu, kao i učešće u svim blazima Hristove zemaljske Crkve. Svi kršteni sjedinjeni u hramu Božijem, bez razlike u polovima, jednako su voljeni i bliski Ocu Nebeskome, kao što su voljena i bliska telesnom ocu rođena deca, braća i sestre koji žive s njim. Zato apostol Petar savetuje muževe da ukazuju čast svojim hrišćanskim ženama „kao sunasljednicama blagodati života“ (1.Pet.3,7). Pravo na ovo nasleđe ženama pripada u jednakoj meri. Vrednost žene se vanredno uzvisila u licu Bogomatere, koja je stala iznad svakog stvorenja, jer je poslužila spasenju ljudi kroz ovaploćenje od Nje Sina Božijeg, stala je čak i iznad Heruvima i Serafima, koji joj se klanjaju kao Gospodarici i Carici. Što se ostalih žena tiče, posebne časti udostojile su se one, koje su svojim svetim životom zasijale na zemlji, i stekle na Nebesima istu slavu kao sveti muškarci. Ali bez obzira na visoko mesto lica ženskog pola u odnosima koji su opisani, one su dužne da muškarcima ustupaju prednost u drugim odnosima. Od vremena praroditeljskog grehopada, žena je, kao prva grešnica, potčinjena vlasti muža, koga je ona uvukla u greh. „I volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar“ (Post. 3,16).
Vlast muža nad ženom u pagansko vreme bila je naročito teška: ona je bila robinja u nemilosti muža. Uz to je njen značaj bio ponižen i mnogoženstvom. Čak je i među izabranim narodom bilo dopušteno mnogoženstvo, i muževima je bilo dato pravo da se razvode od žena po sopstvenoj volji, dok žene nezadovoljne mužem nisu imale to pravo. U hrišćanskom svetu mnogoženstvo je uništeno; pravo da traži razvod u slučaju bračnog neverstva dato je ne samo mužu, već i ženi. Ali vlast nad ženom ostala je na snazi i u Novom Zavetu. „Žene, pokoravajte se svojim muževima kao Gospodu, jer muž je glava ženi kao što je i Hristos glava Crkvi. Kao što se Crkva pokorava Hristu, tako i žene u svemu svojim muževima (Ef.5, 22-24).
Kakav god da je muž, dobar ili loš, nežan ili surov u ophođenju sa ženom, ona mora da mu se pokorava, i koliko god da je gorak njen život, ne treba da traži razdvajanje od njega, osim u slučaju bračnog neverstva. „Što je Bog sastavio, čovek da ne rastavi.“ Tako zvani borci za emancipaciju žena, ustaju protiv neraskidivosti bračne veze i traže, kako za muškarce, tako i za žene, punu slobodu razvoda pod bilo kakvim naizgled dobrim ili lošim izgovorom. Ispunjenje ovog zahteva bilo bi praćeno najpogubnijim posledicama, i povelo bi u uništavanje porodičnog života, u bezgranični razvrat.
Šta reći o društvenom položaju žena? Po mišljenju boraca za povećavanje ženskih prava, njihov društveni položaj mora da bude isti kao položaj muškaraca. Ne sme joj se oduzeti pravo da bude sudija, ministar, gradonačelnik, profesor, advokat, pa čak i vojnik. Ali pravednosti radi, treba reći, da sve to prevazilazi snagu žene, koja po samoj svojoj prirodi u poređenju s muškarcem poseduje manje umne i telesne sile. Za sve to su neuporedivo sposobniji muškarci. Apostol Pavle zapoveda ženi da ćuti u Crkvi (1 Kor. 14,34-35). Postoje i takva fizička stanja u kojima se nalazi žena, kada joj je zabranjeno da prelazi prag hrama. Istina, među svetim ženama, bile su i takve koje su poslužile Crkvi na apostolski način, kao na primer ravnoapostolna Marija Magdalena, Carica Jelena, velika ruska kneginja Olga, prosvetiteljka Gruzije Nina. Ali takva crkvenodruštvena delatnost bila je svojstvena vrlo malom broju žena, koje su imale osobeno prizvanje za to od Boga. Hristos je prizvao na apostolsko služenje samo muškarce. Isto tako po volji Gospodnjoj i naslednici njihovog služenja, bivali su i bivaju, samo lica muškog pola. Isto to treba reći i za visoke građanske dužnosti. Žene su uvek bile udaljavane od njih, a nisu ih ni same tražile. Postojao je mali broj blistavih izuzetaka. U istoriji je zabeleženo nekoliko žena koje su upravljale državom, i među njima vodeće mesto zauzima ruska carica Ekaterina Velika. Ali ne treba takođe zaboraviti da su sve žene koje su carevale imale ministre i uopšte pomoćnike u upravljanju muškarce, a ne žene.
Protiv težnje žena za visokim obrazovanjem ne bi smelo ništa da se kaže, tim pre što ima onih koje po umu ne zaostaju za muškarcima. Ipak treba i ovde reći istinu da ovih izuzetaka nije mnogo. U istoriji naučnih znanja, pokretači nauke, umetnosti i zanata bili su samo muškarci, ženama je pripadala čast da samo usvajaju plodove tog rada. U ovom smislu univerzitetsko obrazovanje može da bude za njih veoma korisno. No bez obzira na visoku vrednost univerzitetskog obrazovanja, ono može da služi samo kao ukras ženi zbog zadovoljavanja njene želje za poznanjem, ali nikako ne predstavlja suštinsku potrebu, jer žene ne mogu da ga primene u društvenom angažovanju i da ga učine praktično upotrebljivim u raznovrsnim vidovima služenja društvu. Njena direktna uloga je porodični život. Položaj žene kao majke u porodici, kao vaspitačice dece, kao domaćice i pomoćnice muža jeste najviši položaj. Pošto je vaspitačica dece, njoj nije uskraćen ni uticaj na društveni život. Neka ona uči svoju decu strahu Božijem, ljubavi prema Crkvi i Otadžbini i radnim navikama. Kroz ovo ona priprema korisne delatnike za društvo i državu i time im čini veliku uslugu, mnogo veću nego da je postala državni činovnik. Državna služba bi je samo udaljila od porodičnog života, nedostajalo bi joj slobode i vremena da učestvuje u podizanju dece. Svesno ili nesvesno došlo bi do toga da ovo sveto delo preda u ruke najamnicima, koji bi koristeći se time da ih niko ne kontroliše počeli da nebrižno obavljaju svoj posao, i umesto da vaspitavaju, počeli bi da razvraćaju decu. Isto tako i kuća bi mogla da počne da propada, ako bi majka porodice, zbog obaveza u društvenoj službi, bila sprečena da pazi na domaće poslove. Glavni priziv žene, sastoji se od služenja dobru porodice. Ništa joj ne služi više na čast nego materinsko staranje o deci, i ništa je toliko ne može utešiti, kao iskrena i zasluženo uzvraćena ljubav i poštovanje dece.
Žene koje streme da izjednače svoj položaj s muškarcima, uzalud misle da će time postati značajnije u očima muškaraca. Ne, neće ovim zaslužiti poštovanje muškaraca. Oni koji istinski cene ženske vrednosti neće ceniti spoljašnji položaj žene, već njene moralne kvalitete. Njen najlepši ukras je ženstvena skromnost, stidljivost, čestitost, krotkost, uzdržljivost jezika, briga o deci, o muževljevom spokoju, o domaćinstvu. Neka se ona ponaša tako, da se muškarci u njenom prisustvu drže s poštovanjem prema njoj, i ne dozvoljavaju sebi da učine ili kažu nešto što bi uvredilo njenu skromnost i dostojanstvo. Na lošem su glasu žene koje težeći k jednakosti s muškarcima usvajaju njihove rđave navike, kao što je pušenje duvana na
primer, ili učestvuju u njihovim neskromnim razgovorima, zabavi i dokolici. Takve žene gube pravo na poštovanje i izazivaju podsmeh i prezir prema sebi. Žena koja ceni svoje dostojanstvo, nikada sebe neće poniziti do tako jadnog položaja.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Petrović Dijana

    Tesko je biti supruga i majka danas u svetu licemerja i perfidnosti. Kako se boriti za brak kada niko u to u više ne veruje? Sve je obmana

  2. Tako divno napisano i tako poučno!
    Dijana, za početak verujte vi!
    A sve je moguće onom koji veruje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *