NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » PRAVOSLAVNA ŽENA U SAVREMENOM SVETU

PRAVOSLAVNA ŽENA U SAVREMENOM SVETU

 
>
 
ULOGA ŽENE
Iz knjige prot. Dimitrija Sokolova
„Uloga žene prema učenju Reči Božije“
 
Nije dobro čoveku da bude sam:
Stvoriću mu pomoćnika
sličnom njemu.
Post.2,18
 
Bog je nesebično obdario prvog čoveka darovima Svoje blagodati. Ali Adamu je ipak nešto nedostajalo. Šta? On ni sam nije znao, već je samo pretpostavljao, da mu upravo nedostaje pomoćnik sličan njemu. Bez ovoga pomoćnika nije bilo potpuno blaženstvo raja. Obdaren sposobnošću da misli, govori i voli, on svojom mišlju traži drugo misleće biće, reč njegova tužno zvuči u vazduhu i samo mrtvi eho služi mu kao odgovor. Celo njegovo biće žudi za drugim, sličnim njemu, ali takvog bića nema, ne nalazi se za Adama pomoćnik sličan njemu. Stvorenja vidljivog sveta, koji ga okružuje, mnogo su niže od njega, ona ne mogu da budu pomoćnici slični njemu. Biće koje je Više, nevidljivo, i koje mu je darovalo život – neizmerno je više od njega.
Tada sveblagi Bog, koji je stvorio čoveka za blaženstvo, zadovoljava njegovu potrebu i stvara ženu. Evo tog bića koje je tražio Adam, njegovog drugog ja, ali istovremeno i različitog od njega.
Žena-drug svojim živim učešćem u njegovom blaženstvu, bila je dužna da svojom ljubavlju učini ovo blaženstvo potpunim, jer je njeno prizvanje – ljubav. Ovom prizvanju i odgovara ono mesto, koje je ženi namenio Sam Bog. Žena nije niže od muškarca, ona je pomoćnica, slična njemy, jer samo u uslovima jednakosti ona može da ukaže pomoć, koja je njemu potrebna. Ali ovo mesto je drugostepeno, zavisno: žena je stvorena posle muža, sazdana za muža, uzeta od njega, „kost, od kosti njegove, telo od tela njegovog“ (Postanje 2,21).
Grehopad je do osnove izopačio odnos muškarca i žene. Đavo je zaveo ženu i potom je upotrebio kao oruđe da se zavede muž. Đavo je znao, da mu je najsigurnije da deluje na ženu, jer je ona slabija od muža, i lakše će mu biti da je nagovori. Svoj nežni, duboki uticaj na muža, žena je iskoristila, da bi i njega zavela u obmanu, i na taj način mu je platila za život koji je od njega dobila.
Zbog takvog zaboravljanja ljubavi Bog je kažnjava surovim bolestima, zbog zaborava da je zavisna, On ponižava njen položaj, potčinjava je mužu.“ I volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega“ (Postanje 3,16)
Od tog vremena u porodici je počela borba. Umesto toga da trpeljivo nosi breme briga i poslova, naloženo na njega prema sudu pravednog nebesnog suda, muž se stara da se oslobodi od ovoga bremena. Svaljujući sve ove brige i poslove na ženu, muž, avaj, ostavlja sebi samo jedno pravo: da naređuje i vlada. Žena kao posledica ovoga, u početku postaje od drugarice -radnica, a zatim rob. Ona se trudi ne samo da se oslobodi od ropstva, nego i da zadobije vlast nad mužem, a nemajući snage za to pribegava lukavstvu i pakostima. Počela je borba despota s robom.
Ali milosrdni Bog je odmah po grehopadu ponudio sredstvo, koje može da obnovi izgubljenu ravnotežu među polovima: od Djeve se mora roditi obećani Pomiritelj, koji je uništio dela đavola (1. Jn. 3,8). „Seme ženino mora da porazi glavu zmije“ (Postanje 3,15).
I evo ga naznačeni čas je došao. Presveta Djeva, po snazi ljubavi i smirenja, primila je u Sebe Boga i ovaplotila Ga. Žena je vratila mužu ono što je od njega oduzela; vratila je neizmerno više nego što je on izgubio preko nje, a time je oslobodila sebe od ropstva. Pritom Bogomater nije oslobodila ženu od ropstva ustajanjem protiv muža, već naprotiv – smirenjem. I posle Svoga velikog dela Ona ostaje u Svom skromnom položaju. Uznesena više Heruvima i Serafima, Ona se skriva iza Sina Svoga za vreme Njegovog zemnog života, ne vidi se ni ispred učenika Njegovih, iako je oni duboko poštuju. Nije li to ideal žene – hrišćanke?
Na ljubav i skroman položaj ukazuje ženi i hrišćanski brak: žena je prizvana da voli muža, kao što Crkva voli Hrista (van ljubavi nema druge veze između Hrista i Crkve), i prema snazi ove ljubavi podčinjava se mužu, kao Crkva Hristu, jer je carstvo blagodati carstvo ljubavi, a ne ropskog straha.
Protiv nepravilnih odnosa između muža i žene, koji su se obrazovali pod vlašću greha, upućuju svoje reči apostoli. Da bi uništio despotizam muža, apostol Pavle mu propisuje ljubav prema ženi: „Muževi volite svoje žene“. Da bi uništio kod žene stremljenje ka prevlasti nad mužem, on joj iskazuje na osnovu čega je ona dužna da se potčinjava mužu: „Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos; a muž je glava ženi, a Bog je glava Hristu… Muškarac je obličje i slava Božija; a žena je slava muževljeva; jer nije muž od žene, nego žena od muža; i muž nije sazdan žene radi, nego žena muža radi“ (1.Kor. 11; 3, 1-9). Da bi uništio svo lukavstvo koketstva, kroz koje se izražava stremljenje žene ka prevlasti, apostol izražava želju da „žene u pristojnom odjelu sa stidom i poštenjem da ukrašavaju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ili biserom, ili haljinama skupocjenim“. Da ovom poukom želi da prekine stremljenje ka prevlasti, vidi se i iz sledećih reči: „Ženi ne dopuštam da uči niti da vlada mužem“ (1. Tim . 2, 9-12).
Ovo nije porobljavanje žene: njen skromni položaj služi samo kao sredstvo. Apostol govori da žena mora da posluži spasenju muža, izvršavajući u isto vreme i svoje sopstveno spasenje, rađanjem dece.
Na taj način, žena-drugarica, data mužu, dužna je da se iz pobuda ljubavi trudi za njegovo dobro, trudeći se tako prvenstveno za večno dobro.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Petrović Dijana

    Tesko je biti supruga i majka danas u svetu licemerja i perfidnosti. Kako se boriti za brak kada niko u to u više ne veruje? Sve je obmana

  2. Tako divno napisano i tako poučno!
    Dijana, za početak verujte vi!
    A sve je moguće onom koji veruje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *