NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » POVEST O OSVAJANJU VAVILONA

POVEST O OSVAJANJU VAVILONA

<p claARHIMANDRIT RAFAIL KARELIN
POVEST O OSVAJANJU VAVILONA
 
U detinjstvu sam slušao priču o padu Vavilona. Ne garantujem za njenu istinitost, pa čak ni za to da li je pravilno prenosim po sećanju. Međutim, ona za mene ima posebnu vrednost – kao pouka koju treba da pamte naši savremenici.
Vavilon su opsele persijsko-miđanske vojske pod vođstvom Kira. Veliki grad, nazvan „prestonica sveta“, koji je još nedavno užasavao svoje neprijatelje, sada je stajao kao usamljena stena usred talasa uzburkanog mora. Iza njegovih moćnih zidina sličnih blokovima piramida, smestila se neprijateljska vojska. Vavilon je bio napušten od saveznika i dojučerašnjih prijatelja, koji su prišli Persijancima i čekali njegov pad, da bi uzeli učešće u podeli riznica vavilonskih careva – kao što čopor hijena stoji nedaleko od smrtno ranjenog lava da bi se nasitio njegovim trupom. Međutim, opsednuti grad nije mislio da se preda. Zidine po kojima su istovremeno mogle da prođu četiri kočije, bile su neosvojive za neprijateljska opsadna oružja. Ovnovi za razbijanje stena odskakali su kao ose koje pokušavaju da ubodu kamenu skulpturu.
Opsada je trajala godinama. Ogromne vavilonske vrtove i parkove stanovnici su pretvorili u polja koja su zasejali pšenicom i ječmom, a vodu je davao Eufrat koji je proticao ispod gvozdenih vrata i razdvajao grad na dva dela. Reka je bila nalik na glavnu arteriju grada. Činilo se da će srce Vavilona kucati dok se Eufrat ne pomeri sa mesta. Opsada je više iscrpljivala Persijance nego Vavilonjane. Činilo se da je zauzeti vavilonsku tvrđavu isto tako nemoguće kao i pomeriti planine ili isušiti more.
Car Vavilona je slavio u svom dvorcu, bukvalno zaboravivši da je u toku rat koji će odlučiti sudbinu dinastije Nimroda. Činilo se da nastavlja da praznuje dane svog krunisanja, koji su se protegli na godine. Kada je kod gradskih vrata odzvanjao zveket oružja, iz otvorenih prozora dvorca čuli su se zvuci muzike i pesme kao da je grad pod opsadom već slavio svoju pobedu. Stanovnici kao da su se navikli na opsadu, a Vavilon im je izgledao kao džin koji spava obavijen i sputan najobičnijom paučinom.
Jednom prilikom je straža kod gradskih zidina videla čoveka oblivenog krvlju koji je gestikulacijom molio da ga puste u grad. Podigli su ga na merdevinama od kanapa. Njegov izgled je bio užasan. Odsečene su mu uši i nos; lice mu je bilo kao krvava maska. Prebeglica je govorio da je Kirov rođak i da ga je Kir zbog lažne dostave, tačnije, plašeći se potencijalnog suparnika podvrgnuo mukama. Uspeo je sa naporom da pobegne iz persijanskog logora. Sada je u njegovom životu izgubljeno sve osim jednog – želje da se osveti Kiru.
Predstavili su ga vavilonskom caru. Car je primio unakaženog Persijanca, zapovedio svojim lekarima da ga leče, a zatim približio sebi. Prebeglica je davao korisne savete: kako se treba boriti sa Persijancima, gde su slabe tačke u njihovom logoru, odakle se mogu očekivati napadi, koja gradska vrata treba posebno štititi, itd.
Zadobio je potpuno poverenje cara. Car mu je dao četu vojnika za noćne napade i on se svaki put vraćao u Vavilon sa plenom. Međutim, ispostavilo se da je ova prebeglica u stvari Kirov uhoda. On je dobrovoljno odlučio da se žrtvuje radi pobede svojih sunarodnika i zbog toga je unakazio sebe.
Saznavši ono što je neophodno o stanju Vavilona, vratio se u persijski logor. Po njegovom savetu su iskopani kanali za odvođenje dela vode iz Eufrata. Četa Persijanaca je neprimećena noću prošla dnom oplićale reke i ušla u Vavilon da bi otvorila iznutra njegova gvozdena vrata.
Grad je bio osvojen neočekivano, kao ptica uhvaćena tokom sna u svom gnezdu. Troja je pala ne zbog Ahilove snage, već zbog lukavosti Odiseja i prostodušnosti Trojanaca. Vavilon je pao ne zbog Kirovog oružja, već zbog pokvarenosti uhode i nemarnosti Vavilonaca. Troja je izgorela do temelja, a u osvojenom Vavilonu žrtva ognja bio je samo carski dvorac. Kir je osvojeni grad proglasio svojom novom prestonicom, ostavivši mu prethodno ime. Čak je svoju dinastiju objavio za potomke Nimroda.
Jedan moj poznanik – pravoslavni monah izrazio je nedoumicu zašto se kod nekih modernista mogu naći pojedini članci i predavanja napisani kao da ih je sastavio neki drugi čovek, čovek odan Pravoslavlju. Odakle takve metamorfoze? Po nekoj asocijaciji na um mi dolazi priča o Kirovoj uhodi koji je trebao da pomogne osvajačima da zauzmu Vavilon iznutra.
 


Prevod sa ruskog:
Stanoje Stanković
Lektura:
Rodoljub Lazić

Izvor:
Oficialьnый saйt arhimandrita Rafaila Karelina

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *