NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » POTKOPAVANJE MORALA

POTKOPAVANJE MORALA

Sveštenik Srboljub Miletić

POTKOPAVANJE MORALA
IZAZOV „DEMOKRATSKIH SLOBODA“

 
Već puna dva milenijuma na moralnu klimu u ljudskom društvu je uticala hrišćanska etika. Ova etika se zasniva na činjenici da Bog postoji i da je On kruni svog stvaranja – čoveku – otkrio norme ponašanja u društvu. Ovaj visoki kriterijum moralnih normi je izražen u Deset zapovesti, u celokupnoj Hristovoj nauci, kao i u propovedima apostola i svetitelja. On se u našem narodu izražavao i kroz izreke, kao: Dobro se dobrim vraća! Ko drugome jamu kopa sam u nju upada! Kako poseješ onako ćeš i požnjeti! – i t.d.
Ali, u kakvoj situaciji se Pravoslavni u svetu danas nalaze? Prota Mateja Matejić, u svom izlaganju pod naslovom „Naše raznoobrazije, iliti, ko je nadležan?“, napisao je : „Mi živimo u zemljama gde smo samo neznatna manjina, okružena „inovernim morem“.“ Stoga ovde, u šarenilu sveta koji trči za „hlebom i igrama“, t.j. za zaradom i zabavom, nije ni malo lako održati čistotu, lepotu i svetost Pravoslavlja. Međutim, treba odmah naglasiti da teškoće uglavnom nisu objektivne već subjektivne. U neku ruku, one su „delo ruku naših“, jer niko nas ne prisiljava da imitiramo ni protestante ni katolike. Mi sami to često činimo, izgovarajući se „visoko moralnim razlozima“, kao na primer: „Tako ćemo biti bliži, razumljiviji i prihvatljiviji narodu“, to činimo „iz ljubavi prema bližnjem“, „samo da bi nekoga spasili“, i t.d.
Svuda u svetu, kako na Zapadu, tako i na Istoku, postepeno je bogootkriveni moral potkopavan od strane savremenih škola i zamenjivan egocentričnim idejama: „čovek je vrhovno merilo svega“ i „društveni moral je ostatak prošlosti“, kao i disciplina koja „sputava ličnost“. Ono što je hrišćanski zakon oduvek zabranjivao danas se reklamira kao modernije, savremenije i primamljivije. Vera je izbačena iz sistema obrazovanja i pojavila su se nova tumačenja ljudskih sloboda i demokratije. Zadovoljstvo je zamenilo moral, a pravdu je zamenio interes. Izreke, koje su bile izraz mnogovekovne mudrosti u praksi, zamenjivane su novima, kao: Radi ono što ti odgovara! (If it feels do it!) Pazi da te ne uhvate! (Don’t get caught!) Moraš sam da odlučiš šta je za tebe dobro! (You must decide what is good for you!) – i t.d.
Rezultati su poražavajući, naročito za mlađe generacije koje su ostavljene bez svetlosti u lavirintu suludih ideja i u mraku modernog podzemlja. Radi ilustracije dovoljno je uporediti godišnji školski izveštaj vaspitača u američkim školama, u razmaku od pola veka:
1940. godine, problemi nediscipline u školi su bili:
nepristojno oblačenje, nepažnja na časovima, ne stajanje u redu pred početak časova, trčanje i galama po školskim hodnicima, bacanje smeća van kanti za đubre i t.d.
1990. godine, problemi su se sastojali u sledećem:
silovanja, pljačke, unošenje vatrenog oružja u školu, provala, podmetanje požara, ubistva, akloholizam, droga, sukobi između dečijih bandi, trudnoća, abortusi, venerične bolesti, i t.d.
Posledica promene moralne klime u društvu je i homoseksualni pokret i promena stava i zakona prema njemu u gotovo svim zapadnim zemljama. Opravdava se time što je svrstan pod „ljudske slobode“. Ne samo da je društvo naterano da promeni svoj pogled i stav prema homoseksualstvu, već smo danas svedoci da su i moderne tzv. „crkve“ počele da ga „razumevaju“ i afirmišu. Kako sačuvati decu od toga? U mnogim zemljama ukinuti su zakoni protivu abortusa, pederastrije, sodomije, prostitucije i svega ostalog što se direktno kosi sa hrišćanskim moralom i ljudskim dostojanstvom.
Zastupnici ljudskih prava i ispranih mozgova histerišu kako država nema pravo da svojim zakonima vrši invaziju na njihove spavaće sobe i da ograničava slobodu odraslih koji dragovoljno pristaju na to. Oni previđaju činjenicu da SIDA (AIDS) ne prepoznaje ni mesto ni dragovoljni pristanak odraslih. Takođe ne uzimaju u obzir da niko još nije bio zbog toga uhapšen u svojoj spavaćoj sobi i da zakoni koji zabranjuju takvo ponašanje ne sprečavaju skrivena prljava dela, već onemogućavaju reklamiranje i promovisanje masovnih seksualnih orgija (kao što su parade homoseksualaca i prostitutki po mnogim većim gradovima u svetu) koje imaju ogroman doprinos za širenje epidemije SIDE i moralnu degradaciju mlađih naraštaja. Postojanje zakona protivu sodomije neće rešiti čitav problem, ali će spasiti mnogo nezrelih da ne upadnu u odvratne zamke gnusobe i truleži.
Pojedincu je potrebno mnogo pažnje i opreza da bi izbegao ovakve zamke u ljudskom ponašanju. Ideja da je svako rođen slobodan da bi zadovoljavao sve svoje niske nagone i apetite mora biti odbačena. Problem je moralne prirode i prema tome spada u domen religije. Vera u Boga se mora osnažiti, poštovanje Njegovih zakona i poslušnost Njegovoj volji se mora uzeti kao jedini sigurni putokaz na uzburkanom moru ljudske istorije i njenih paganskih društvenih, verskih i političkih eksperimenata.
 
Sveštenik Srboljub Miletić
Starešina crkve Sv. Stefana
Ruti Hil, Sidnej,
   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *