НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Помоћ другима

Помоћ другима

Питање:
Помаже Бог поштовани оче, Имала бих питање везано за моју куму коју сам ја пре 17 година венчала али само грађанским браком. Из тог брака се родило двоје здраве дечице али супруг и супруга нису нашли заједнички језик – више бих рекла да супруг иако доста старији није ментално зрела особа за институцију брака али то сада није ни битно јер није на мени да судим и осуђујем. Моја кума је не својевољно напустила кућу у којој је живела са супругом, децом и супруговим родитељима. Ради на лоше плаћеном послу и од плате која је више него бедна приморана је да плаћа себи кирију и још трошкове за одржавање деце јер су деца остала са оцем. Како ми је то добра пријатељица, понудила сам се да јој некако помогнем тако што ћу јој платити специјалистицки курс за посао који ради не би ли могла касније да надје бољи посао. Тренутно га похађа што је мени посебно драго. Мој супруг зна за овај случај иако сам прво мислила да му не кажем за то коме дајем паре и за чега али сам на крају некако ипак рекла јер сам видела да он има пуно поверење у мене јер је рекао да ја најбоље знам шта, како и коме помажем и дајем. Иста пријатељица ме је скоро питала да ли бих могла да јој помогнем поново новчано за кирију у другом стану у који несрећница мора да се пресели ускоро. Ја сам рекла да није проблем и мени заиста није проблем јер радим у иностранству и имам високо стручни посао – плата није фантастична али не може да се пореди са ситуацијом моје пријатељице. И иначе сматрам лично да све што имам и што смо супруг и ја наводно створили да нам је сам Господ дао и да нема разлога не делити то са драгим људима у ситиацијама које то захтевају. Немам страх да моја пријатељица није искрена и да јој заиста није тешко нити да ће се десити да ће она мене сматрати као непрешуни извор помоћи тј. инвестирања. Не плашим се тога и верујем да јој није лако тражити помоћ ове врсте. Имам 2 питања: 1. Везано за другу помоћ мојој пријатељици нисам разговарала са мужем и некако немам ни вољу да објашњавам јер имам осећај да он неће бити одушевљен да јој помогнем али верујем да ће после кратке расправе ипак одобрити. Не желим непријатне коментаре и аргументе ако би их уопште било и радо бих прескочила дискусију са њим. Да ли је то у мом случају оправдано? 2. Везано за ситуацију моје пријатељице, да је разведена, без деце и без свог крова над главом – како могу да јој заиста помогнем? Некада ми се чини да јој само чиним медвеђу услугу тиме што јој помажем, најрадије бих је видела поред њене деце и мужа како доликује мајци а опет знам да није то била њена воља да није са њима. С поштовањем,
Данијела


Одговор:
Бог ти помогао.
Чинити добро да вам не досади речи су Светог Писма, драга сестро. Свакоме од нас дата је могућност да помогнемо али на жалост и да одмогнемо. Хвала Богу, ти си изабрала ово прво. Дали је то добро или не веома је тешко рећи? Ја бих рекао да је добро јер добро је увек добро ма колико нама или другима изгледало другачије. Сигуран сам да нико не воли сажаљење и туђу помоћ без преке потребе? Недао Господ нама такву ситуацију вероватно би све то боље схватили. Није добро ни стално помагати онима код којих се невиди помак? Св.ап.Павле каже „….ко неради нек и неједе….“ Није само новчана помоћ, помоћ коју можемо пружити ближњима. Некада и лепа реч, искрена суза па и заједничко ћутање може бити од велике помоћи. Нека те васкрсли Господ обдари трезвеним умом да расуђујеш добро и да ти милостиња краси душу. Поздравља те о.Милан.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *