NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » OTVORENO PISMO SVETOM SINODU

OTVORENO PISMO SVETOM SINODU

PREPODOBNI JUSTIN ĆELIJSKI
 
OTVORENO PISMO SVETOM SINODU
 
Oktobra 3. zastupnik rektora Bogoslovije Sv. Save dobio je odluku Sv. Sinoda kojom se naređuje „da nastavnici i učenici redovno posećuju svakodnevna jutrenja i večernja bogosluženja“. Odluka je doneta i dostavljena Upravi Bogoslovije u odsustvu Njegove Svetosti Gospodina Patrijarha, zato se moje pismo odnosi samo na Visokopreosvećenu i Preosvećenu Gospodu Arhijereje, članove Sinoda, koji su odluku i doneli.
I pre ove naredbe Uprava Bogoslovije starala se da teoriski i praktično učini molitvu glavnim podvigom u životu svojih pitomaca. Učenici su redovno posećivali jutrenja i večernja bogosluženja. Ali od početka ove školske godine Bogoslovija Sv. Save prestala je biti zavod u kome su zastupljeni najelementarniji higijenski uslovi. Po naredbi odozgo primljeno je nesrazmerno mnogo učenika. Uprava se našla u očajno teškom položaju: u orahovu ljusku trebalo je smestiti jato galebova; i Uprava se osetila nesposobna za takvo čudo. Činjene su prestavke Sv. Sinodu; činjene i Ministarstvu Vera, ali se na njih odgovaralo nije. Učenici su se gušili u teskobnim sobama, malaksavali od bedne hrane, i u samom početku školske godine počeli naglo poboljevati. Pod užasnim higijenskim uslovima učenici su morali obavljati sve zakonom propisane dužnosti. Njima se davao minimum uslova, a tražio maksimum energije. Htelo se da orao leti sa dva vodenična kamena o krilima. Primoravan, on se naprezao, ali se osetilo kako mu pucaju kosti u krilima. Recite, mogu li izdržati učenici koji 12 sati dnevno napregnuto rade? Evo Vam činjenica: od 7-8 oni su na jutrenju; od 8-1 sata po podne na časovima; od 2-4 po podne na časovima; od 4-41/2. na večernju; od 5-7 na zanimanju: pripremanje za sutrašnje časove; od 8-91/2 na zanimanju. Za odmor im ne ostaje ni jedan ceo sat. No i to jadno parče slobodnog vremena većina je upotrebljavala na spremanje, jer je nemoguće za Z1/2 sata spremiti se iz šest i sedam predmeta. Uprava je uvidela da im je vreme za spremanje apsolutno nedovoljno; učenici su se počeli žaliti na nemanje vremena za spremanje. Uprava se dugo mučila kako da im pomogne; najzad je povodom toga zastupnik rektora sa vaspitačima održao sednicu. Primorani stanjem stvari mi smo rešili da svi učenici posećuju svaki dan jutrenjem a večernje samo pojci, čteci i crkvenjaci; no da ne bi ostali bez večernjih molitava, zaveli smo večernje bogosluženje: Molitve na sonь grяduщimь, koje je obavljano pre spavanja, posle pola deset. Posle nekoliko dana, na opravdani zahtev nastavnika pojanja, naša je odluka revidirana u toliko što su učenici mesto jutrenja posećivali večernje. No na jutrenju, sem određenih pevača, čteca i crkvenjaka, uvek je bivalo još dosta učenika, koji su uspevali da se spreme za predavanja.
Kao vaspitač ove škole ja smelo odbijam svaki prigovor da se kod nas „daje na volju učenicima da labave vezu prema Crkvi i njenim bogosluženjima“, kako se to veli u naredbi Sv. Sinoda. Ako ikada – sada se u našoj školi obraća isključiva pažnja pravoslavnoj crkvenosti i nezamenljivim pravoslavnim bogosluženjima. Naša gornja odluka iznuđena je bila ubitačnom po učenike složenošću nemilih prilika. koje je Sv. Sinod mogao ukloniti da je hteo i imao revnosti. Iz revnosti za dobro dece mi smo doneli gornju odluku. ja volim da mislim da je naredbu Sv. Sinoda inspirisala jedino – revnost za Crkvu Hristovu. No protiv ove moje želje ustaje strašna činjenica, koja poriče da je revnost za Crkvu Hristovu inspirisala pomenutu naredbu Sinoda. Evo te činjenice: nijedan od Visokopreosvećene Gospode Sinodalaca nije posetio nijedno jutrenje ni večernje od kako smo svoju odluku počeli sprovoditi. Čudi me samo kako su onda mogli primetiti da svi bogoslovi ne posećuju jutrenje. No ako je uz prkos ove strašilne činjenice ipak revnost bila glavna pobuda ove naredbe, ja smelo tvrdim da je Vaša revnost u ovom slučaju izlišna, jer je mi i bez Vaše naredbe imamo u izobilju. Mi se žudno, mi se vapajno nuždavamo Vaše visokopreosvećene revnosti, ali samo u drugim stvarima.
Zbog očajnih higijenskih prilika naša deca u masi pate od grudnih bolesti; na oči naše ona venu; a mnoga su već uvenula; mi smo molili, mi smo bogoradili, Vi nas čuli niste. Jeste li čuli koliko je naših učenika umrlo od tuberkuloze? jeste li čuli koliko ih je obolelo? jeste li čuli koliko će njih još oboleti? A oboleće ih mnogo jer po ovogodišnjem budžetu na svakog učenika dnevno dolazi po 8.30 din. na ishranu. A znate li, Visokopreosvećena Gospodo, da je danas kilogram hleba 5,50 do 6 dinara? – Tu, tu nam je potrebna, potrebna do suza i jauka Vaša revnost, a Vi je niste projavili. Nikada nijedan od vas, svete vladike, nije posetio ovu školu, koja je samo stotinu koraka udaljena od Vaše sinodalne rezidencije; nijedan od Vas nikada došao nije da obiđe ovu našu dobru, našu namučenu decu; nijedan od Vas nikada nije došao da vidi šta jedu ova mnogonapaćena deca; nijedan od Vas nikada obišao nije njihove teskobne spavaće sobe, u kojima se deca formalno guše. A ja Vas molim, ja Vas preklinjem, Gospoda Hrista radi koji je gubave posećivao, posetite samo jednom dobru dečicu našu, zađite sa mnom u ponoć po njihovim spavaćim sobama, i ja verujem, ja hoću da verujem da ćete Vi biti toliko osetljivi da zaplačete zajedno sa mnom za krasnom dečicom ovom koja se guše u svojim sobama. Tada će se u srcima Vašim roditi revnost, koja će ključem Hristove ljubavi otključati mnogobrojna vrata praznih odaja u zgradi Crkvenih Fondova, koja su zaključana tvrđom srca ljudskih i neljubavi nehristovske.
Ja sam siguran, tregubo blagodatna gospodo, da bi Vas sve naša svekolika bogoslovska omladina ubrojala u Ispovednike Pravoslavlja, kada bi Vi izmenili ovaj pagubni nastavni plan. Projekt za to već postoji. Pre godinu i više dana Sv. Arh. Sabor ostavio Vam je taj projekt: da ga ozakonite. Vi ni prstom mrdnuli niste da ga ozakonite. A jadna dečica naša stenju pod bremenom neudobonostima. Da li Vam je to poznato? Ah, da kako Vam može biti poznato kada nijedan od Vas nikada nije posetio predavanja u našoj školi. – Ja držim da ovde deci našoj može pomoći revnost, i to revnost sveštena i sveta, revnost Vaša, Visokopreosvećena Gospodo. Pokažite je što pre da nam oluja očajanja ne ugasi žmirkavo kandilo ljubavi naše prema Vama.
Po svemu sudeći, ugašena je svaka pomisao da se Bogoslovija Sv. Save može početi zidati u Beogradu, a kamo li sazidati. Recite, Visokopreosvećena Gospodo, koja je to mračna sila koja neda da se Skadar ozida na Bojani? To što je neko za dan revnosnog staranja sazidao, drugi je za noć nerevnosti Vaše odzidao. A tu je potrebna revnost, revnost podvižnička, revnost osnažena visokopreosvećenom blagodaću Vašom. Pokažite je, ja Vas molim u ime mnogonamučene dečice naše, i u ustima njihovim načinićete sebi hvalu, jedinu hvalu koju je Gospod Hristos voleo, i Vi s Njim.
Ja sam žeravično svestan svega što Vam pišem, Visokopreosvećena Gospodo; nema leda koji može ugasiti moju revnost za dobro naše bogoslovske omladine. Ako kopijem nepristrasnog suda razgrnete ma koju moju napisanu ovde reč. Naći ćete u svakoj po suzu, u svakoj po bol. Vaspitačka dužnost i ljubav, nastavnička dužnost i ljubav nagnale su me da Vam sve ovo napišem, Visokopreosvećena Gospodo.
 
Poslednji i najmanji Hristov sluga
jeromonah Justin
vaspitač i suplent Bogosl. Sv. Save

 


PREPODOBNI JUSTIN ĆELIJSKI
OTVORENO PISMO SVETOM SINODU

 ŠTAMPANO IZDANJE

 Časopis: Hrišćanski život
   mesečni časopis za hrišćansku
   kulturu i crkveni život
 Izdato: 1924.
 Godina: treća
 Broj: 10
 Strane: 417-420
 Vlasnik: dr Vojislav Janić
 Urednik: Irinej Đorđević
 Štampa: Srpska Manastirska Štamparija
   u Sremskim Karlovcima
 Mesto: Sremski Karlovci

 INTERNET IZDANJE

 Objavljeno: 15. novembar 2007.
 Izdaje: © Svetosavlje.org
 Urednik: prot. Ljubo Milošević
 Osnovni format: Vladimir Blagojević
 Digitalizacija: Stanoje Stanković i Ivan Tašić
 Korektura: protojerej Srboljub Miletić
 Dizajn stranice: Stanoje Stanković

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *