Omilije

OMILIJE

BESEDA NA VASKRS
Jevanđelje o Pobediocu smrti

Ozebli se skupljaju oko ognja; ogladneli se sabiraju oko trpeze; namučeni u dugonoćnoj tami raduju se izlasku sunca; iznureni preteškom borbom kliču iznenadnoj pobedi. O, vaskrsli Gospode, kako si vaskrsenjem Tvojim postao sve svima! O, prebogati Care, kako si jednim Tvojim darom napunio sve prazne ruke pružene k nebu! Raduje se nebo, raduje se i zemlja. Raduje se nebo kao što se majka raduje kada hrani svoju ogladnelu decu; raduje se zemlja kao što se deca raduju kada primaju hranu iz ruku svoje majke.
Pobeda Hristova jedina je pobeda kojoj se mogu radovati sva ljudske bića od prvostvorenoga pa do poslednjega. Svaka druga pobeda na zemlji delila je i deli ljude. Kad jedan car zemaljski zadobije pobedu nad drugim carem, jedan se od njih raduje a drugi žalosti. Kad jedan čovek pobedi svoga suseda, onda je pod jednim krovom pesma a pod drugim plač. No nema pobedne radosti na zemlji, koja nije zatrovana zluradošću: običan pobedilac zemaljski raduje se koliko svome smehu toliko i suzama pobeđenog protivnika. On ni sam ne primećuje, kako mu zloba prepolovljava radost.
Kad je Tamerlan pobedio sultana Bajazita, on je ovoga stavio u gvozdeni kavez i pred kavezom napravio pir i veselje. Njegova zluradost bila je sva njegova radost; njegova zloba davala je hrane njegovom veselju. O, braćo, kako je zluradost kratka radost! O, kako je zloba otrovna hrana veselju! Kad je kralj Stevan Dečanski pobedio kralja bugarskoga, on nije hteo ulaziti u bugarsku zemlju niti robiti bugarski narod, nego s bojnog polja uputio se u isposnicu, da posti i Bogu se moli. Ovaj pobedilac plemenitiji je od onoga. No i ova pobeda, kao nijedna ljudska pobeda, nije pobeda bez svog žalca za pobeđene. I najplemenitija ljudska pobeda je slična nekom suncu, koje bi jednom polovinom sipalo svetle a drugom tamne zrake. Samo je Hristova pobeda kao sunce, koje sipa svetle zrake na sve one koji stoje pod njim. Samo Hristova pobeda ispunjava sva srca ljudska nepodeljenom radošću. Samo je ona bez zluradosti i bez zlobe.
Tajanstvena pobeda, reći ćete? Jeste, ali u isto vreme objavljena svemu rodu ljudskom, živom i umrlom.
Velikodušna pobeda reći ćete? Jeste, i više od toga. Nije li majka više nego velikodušna kada ne samo jednom ili dvaput odbrani decu svoju od zmija, nego da bi decu spasla za uvek, ide hrabro u samo leglo zmija i ognjem ga sagoreva?
Lekovita pobeda, reći ćete? Jeste, lekovita i spasonosna za navek i navek. Ova nezlobna pobeda spasava ljude od sviju zala i čini ih besmrtnim – i čini ih besmrtnim i bezgrešnim. Jer besmrće bez bezgrešnosti značilo bi samo produženi vek zlu, produženi vek zluradosti i zlobi. A besmrće s bezgrešnošću rađa nepomućenu radost i čini ljude braćom presvetlih angela Božjih.
Ko da se ne raduje pobedi Hrista Gospoda? Gle, On nije pobedio radi Sebe, nego radi nas. Njegova pobeda nije učinila ni većim, ni življim, ni bogatijim Njega, nego nas. Njegova pobeda nije sebičnost no ljubav, nije otmica no dar. Zemaljski pobedioci odnose pobedu, a Hristos je jedini koji donosi pobedu. Nijedan zemaljski pobedilac, car ili vojvoda, ne želi da se njegova pobeda odvoji od njega i pripiše drugome; samo vaskrsli Gospod nudi Svoju pobedu oberučke svakome od nas, i ne srdi se, no raduje se, kad mi Njegovom pobedom postanemo pobedioci, to jest veći, življi i bogatiji nego što smo.
Zemaljske pobede su lepše kad se izdaleka gledaju a ružnije i odvratnije kad se zagledaju izbliza, dok se za Hristovu pobedu ne može reći kad je lepša: da li kad se gleda izdaleka ili izbliza. Gledajući tu pobedu izdaleka mi joj se divimo kao jedinstvenoj po sjaju, krasoti, čistoti i spasonosnosti. Gledajući je pak izbliza mi joj se divimo zbog strahote neprijatelja, koji su njome skrušeni, kao i zbog množine robova, koji su njome oslobođeni. Današnji dan je više od svih ostalih dana u godini posvećen proslavljanju i praznovanju ove pobede Hristove, te se priliči zagledati ovu pobedu izbliza koliko zbog boljeg poznanja toliko zbog većeg radovanja.
Priđimo, dakle, bliže vaskrslom i pobedničkom Gospodu našem i zapitajmo se: prvo, koga je On pobedio vaskrsenjem Svojim? i drugo, koga je On oslobodio pobedom Svojom?
Vaskrsenjem Svojim Gospod je pobedio dva najljuća neprijatelja života ljudskog i dostojanstva ljudskog: smrt i greh. Ova dva neprijatelja ljudskog roda rođeni su još onda kad je prvi čovek postao odrođen od Boga pogazivši zapovest o poslušnosti prema Stvoritelju svome. U Raju čovek nije znao ni za smrt ni za greh, ni za strah ni za stid. Jer prilepljen uz Živoga Boga čovek nije mogao znati za smrt, i živeći u savršenoj poslušnosti prema Bogu on nije mogao znati za greh. A gde se ne zna za smrt, ne zna se ni za strah; i gde se ne zna za greh, ne zna se ni za stid od greha. Čim se čovek ogrešio o svespasonosnu poslušnost prema Bogu, strah i stid ušli su u njega; on se osetio beskrajno udaljen od Boga i naslućivao je kosu smrti nad sobom. Zato kad Bog viknu Adama i reče mu: gde si? on reče: čuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih (Post. 3, 7-10). Dotle je glas Božji krepio, radovao i oživotvoravao Adama, a tada, posle učinjenog greha, taj isti glas Božiji raslabljavao ga, strašio i umrtvljivao. Dotle je Adam gledao sebe odevena u angelsku odeću besmrtnosti, a tada je ugledao sebe grehom razdevena, opljačkana, ponižena do skota, i smanjena do kepeca. Tako je, braćo, preužasan i najmanji greh neposlušnosti prema Bogu. Uplašivši se od Boga Adam se sakrio među drveta u vrtu. Kao kad pitoma mačka podivlja i pobegne u goru, te se počne kriti od domaćina i hranitelja svoga! Od beslovesnih stvorova, nad kojima je Adam dotle svemoćno gospodario, on je počeo tražiti zaštite mimo Zaštitnika svoga. Jedan greh munjevitom brzinom povlačio je drugi, treći, stoti, hiljaditi, dok se čovek najzad nije poskotio i ozemljanio, telom i duhom. Grešni put, kojim je Adam udario, vodio je k zemlji i u zemlju. Otuda Božje reči: jer si zemlja i u zemlju ćeš otići (Post. 3, 19) iskazuju ne samo Božji sud nego i jedan već otpočeti i naglo napredujući proces pozemljavanja i raspadanja čovekova.
Adamovo potomstvo, koleno za kolenom zemljanilo se i raspadalo se, grešeći sa stidom i umirući sa strahom i užasom. Ljudi su se krili od Boga za drveće, za kamenje, za zlato i prašinu: što su se više krili, to su se više od pravoga Boga udaljivali i pravoga Boga zaboravljali. Priroda koja je negde ležala pred nogama čovekovim, postepeno se digla iznad glave njegove, tako da mu je na kraju sa svim zaklonila lice Božje i ona mu postala mesto Boga. I čovek je počeo obožavati prirodu, to jest: nju slušati, po njoj se vladati, njoj se moliti i njoj žrtve prinositi. No obožavana priroda nije mogla spasti ni sebe ni čoveka od smrti i truleži. Strašni put, kojim je čovečanstvo hodilo, bio je put greha; i taj zlokobni put vodio je nepogrešno samo ka jednom pretužnome gradu – ka gradu mrtvih. Carevi ljudski carevali su nad ljudima a greh i smrt carevali su nad ljudima i carevima. Što se dalje išlo to je breme greha sve veće raslo, kao grudva snega kad se kotrlja niz brdo. Čovečji rod nalazio se u krajnjem očajanju onda kada se javio nebeski Junak da spasava.
Taj Junak je bio Gospod Isus. Večno bezgrešan i večno besmrtan On je pohodio truležno groblje ljudskog roda svuda prosipajući cveće besmrtnosti. Od Njegovog daha bežao je smrad greha, i od Njegove reči mrtvi u su oživljavali. No On iz čovekoljublja uzeo je na Sebe brdo greha ljudskog kao što se iz čovekoljublja obukao u smrtno telo ljudsko. Ali greh ljudski tako je bio težak i strašan, da se pod njegovim teretom i sam Sin Božji srušio u grob. Blažen po sto puta taj grob, iz koga poteče reka besmrtnog života za rod ljudski! Niz taj grob Junak se spusti do Ada, gde razori presto Satanin i uništi leglo svih zlokovarnih zavera protiv roda čovečjeg; uz taj grob Junak se diže do najviših nebesa proputivši nov put – ka gradu živih. Svojom snagom On razori Ad, Svojom snagom proslavi telo svoje i diže se iz groba – Svojom sopstvenom snagom, koja je nerazdeljiva od snage Oca i Duha Svetoga. Smireno kao jagnje pođe nezlobivi Gospod na stradanje i smrt, i silno kao Bog izdrža stradanje i pobedi smrt. Njegovo vaskrsenje jeste istiniti događaj, i u isto vreme proročanstvo i slika našega vaskrsenja – jer će zatrubiti truba i mrtvi će ustati neraspadljivi (I Kor. 15, 52).
Upitaće neko: kako se to kaže, da je vaskrsli Gospod pobedio smrt, međutim ljudi još uvek umiru? Koji god ulaze u ovaj život kroz majčinu utrobu, oni izlaze iz ovog života kroz smrt i grob. To je pravilo. Samo što smrt za nas, koji u Hristu umiremo, nije više mračni ponor no rađanje u nov život i povratak u domovinu svoju. Grob za nas nije više večna tama no samo jedna kapija, na kojoj nas čekaju svetli angeli Božji. Za sve one koji su ispunjeni ljubavlju prema prekrasnom i čovekoljubivom Gospodu grob je postao samo poslednja prepona da stupe u Njegovo prisustvo – i to prepona slaba kao paučina. Zato slavni apostol Pavle uzvikuje: meni je život Hristos a smrt dobitak (Filip. 1, 21). Kako da nije Gospod pobedio smrt, kad se smrt više i ne vidi od Njega? Grob nije više duboki ponor, jer ga je On ispunio Sobom; niti je grob više mračan, jer ga je On osvetlio; niti je grob više strašilo i užas, jer ne označava kraj života no početak; niti je grob naša večna domovina no samo vrata te domovine. Razlika između smrti pre vaskrsenja Hristovog i posle ovoga jeste kao razlika između strašnog požara i plamena jedne sveće. Tako temeljna bi pobeda Hristova, i tako Njegova pobeda proždre smrt (I Kor. 15, 54).
Upitaće dalje neko: kako se to kaže, da je vaskrsli Gospod pobedio greh, međutim ljudi još uvek greše? Zaista je Gospod pobedio greh. On ga je pobedio Svojim bezgrešnim začećem i rođenjem; pa ga je pobedio Svojim čistim i bezgrešnim životom na zemlji; pa ga je pobedio Svojim pravedničkim stradanjem na Krstu; i najzad krunisao je sve te pobede Svojim preslavnim vaskrsenjem. On je postao lek, pouzdani i nepogrešni lek protiv greha. Ko je zaražen grehom, samo se Hristom može izlečiti. Ko ne želi da greši, samo pomoću Hrista može tu svoju želju ostvariti. Kad su ljudi pronašli lek protiv boginja, oni su govorili: mi smo pobedili tu bolest! Isto su tako govorili i onda kad su pronašli lek protiv gušobolje, zubobolje, kostobolje i drugih nekih bolesti. Mi smo te bolesti savladali! Mi smo te bolesti pobedili! Pronaći lek protiv neke bolesti, dakle, znači pobediti tu bolest. Hristos je nesravnjeno najveći Lekar u istoriji ljudskoj, jer je doneo ljudima lek protiv bolesti nad svima bolestima, to jest protiv greha, iz koga se rađaju sve ostale bolesti i sve ostale muke ljudske, i duševne i telesne. Taj lek – to je sam On, vaskrsli i Živi Gospod. On je jedini i jedino pouzdani lek od greha. Ako ljudi i dan danas greše i od greha propadaju, to ne znači, da Hristos nije pobedio greh, nego to samo znači, da dotični ljudi ne uzimaju jedini lek protiv svoje smrtonosne bolesti; znači, ili da još ne poznaju dovoljno Hrista kao lek, ili, ako Ga poznaju, da Ga ipak ne upotrebljuju iz budi kakvih razloga. No istorija svedoči sa hiljade hiljada glasova, da oni, koji priviše taj lek na dušu svoju i uzeše ga u telo svoje, isceliše se i ozdraviše. Poznajući slabost našeg jestestva Gospod Hristos naredio je vernima, da Ga uzimaju kao hranu i piće pod vidljivim oblikom hleba i vina. To je učinio Čovekoljubac iz bezmerne ljubavi prema ljudima, samo da bi im olakšao pristup živonosnom leku od greha i od truleži grehovne. Koji jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu – i on će živeti mene radi (Jov. 6, 56-57). Oni koji greše, hrane se grehom, i život se u njima postepeno gubi od greha. Oni pak, koji se hrane živim Gospodom, hrane se upravo životom, i život u njima sve više umnožava, a smrt umanjuje. A ukoliko se život umnožava, utoliko odvratniji biva greh. Bljutava i žalosna slast greha zamenjuje se kod njih životvornom i radosnom slašću Hrista Pobedioca.
Blago onima koji ovu tajnu ispitaše i okusiše u svome životu. Oni se mogu nazvati sinovima svetlosti i decom blagodati. Kad se isele iz ovog života, oni će otići kao iz bolnice, no ne više kao bolesnici.
Pitamo se sada: koga je vaskrsli Gospod oslobodio pobedom Svojom nad grehom i smrću? Da li samo ljude jedne narodnosti? ili jedne rase? ili jednoga staleža? ili jednoga društvenog položaja? Ne, nikako. Takvo oslobođenje svojstvo je zluradih i zlobnih pobeda zemaljskih pobedilaca. Gospod nije nazvan Jevrejoljubac, niti Grkoljubac, niti sirotoljubac, niti aristokratoljubac, nego je On nazvan Čovekoljubac. Svoju pobedu, dakle, On je namenio čoveku, bez obzira na sve razlike, koje ljudi među sobom prave. On je izvojevao pobedu radi dobra i koristi svih stvorenih ljudi, i ponudio ju je svima stvorenim ljudima. Onima koji prime i usvoje tu pobedu On je obećao život večni i sanasledstvo u carstvu nebeskom. On nikome ne nameće Svoju pobedu, i ako je ona tako skupocena, nego ostavlja slobodu ljudima, da je usvoje ili ne usvoje. Kao što se čovek u Raju slobodno opredelio da primi propast, smrt i greh, iz ruku Satane, tako ima sad slobodno da se opredeli da primi život i spasenje iz ruku Boga Pobedioca. Hristova pobeda je melem, melem životvorni, za sve ljude, jer svi su postali prokaženi od greha i smrti.
Taj melem čini bolesne zdravim a zdrave zdravijim.
Taj melem mrtve oživljava a živima život umnožava.
Taj melem umudrava, oplemenjava, obožestvenjava čoveka, snagu mu povećava stostruko i hiljadustruko, i dostojanstvo mu podiže daleko iznad svekolike stvorene prirode čak do uzvišenosti i krasote Božjih angela i arhangela.
O, prekrasni i životvorni meleme! Koja ruka da te ne prihvati! Koje srce da te ne privije na rane svoje! Koje grlo da te opeva! Koje pero da opiše čudotvornost tvoju! Koja računica da izbroji dosadašnja tvoja isceljenja bolnih i vaskrsenja mrtvih! Koja suza da ti blagodari!
Hodite, dakle, svi vi, braćo, koji se strašite smrti. Pristupite Hristu vaskrslome i vaskrsitelju, i On će vas osloboditi od smrti i straha smrtnoga.
Hodite i vi svi, koji živite pod stidom od javnih i tajnih grehova svojih, hodite bliže Živome Istočniku, koji omiva i očišćava, i koji može najcrnji sud učiniti beljim od snega.
Hodite svi vi, koji tražite zdravlja, snage, krasote i radosti. Gle, vaskrsli Hristos je prebogati istočnik svega toga. On vas sve bolećivo i čežnjivo čeka želeći da niko ne izostane.
Poklonite Mu se telom i dušom. Sjedinite se s Njim svim umom svojim i svim pomislima svojim. Zagrlite Ga svim srcem svojim. Ne klanjate se zarobitelju nego Osloboditelju; ne sjedinjavate se s gubiteljem nego sa Spasiteljem; ne grlite tućina nego najbližeg srodnika i najnežnijeg prijatelja.
Vaskrsli Gospod je čudo nad čudima, no On je baš kao čudo nad čudima prava priroda vaša, prava priroda čovečja, prvobitna, rajska priroda Adamova. Prava priroda čoveka i nije da robuje beslovesnoj prirodi oko sebe nego da vlada njome moćno, svemoćno. Niti je prava priroda čoveka u ništavnosti, u bolesti, u smrtnosti i u grešnosti, nego u slavi i zdravlju, u besmrtnosti i bezgrešnosti.
Vaskrsli Gospod skinuo je zavesu sa istinitog Boga i sa istinitog čoveka, i pokazao nam Sobom veličinu i krasotu i jednog i drugog. Niko ne može poznati istinitog Boga osim kroz vaskrslog Gospoda Isusa, niti ko može poznati istinitog čoveka osim kroz Njega jedinoga.
Hristos vaskrse, braćo!
Vaskrsenjem Svojim Hristos pobedi greh i smrt, skruši mračno carstvo satansko, oslobodi zarobljeni rod ljudski, i razlomi pečat najvećih tajni Boga i čoveka. Njemu neka je slava i hvala sa Ocem i Duhom Svetim – Trojici jednobitnoj i nerazdelnoj, sada i navek, kroza sve vreme i svu večnost. Amin.

Ključne reči:

6 komentar(a)

  1. Ovo na opomenu svima, koji podništavaju žene, zovu ih „slabima“ i drugim nepodobnim imenima. Kakve heroine u tako teškim i opasnim vremenima!

  2. Milijana Eraković

    Skupo smo plaćeni , od Kosova do Krfa , pa nadalje kroz dvadeseti vijek , da bismo bili jeftino prodati.
    Ove riječi su skrivane , kao i sve riječi svetog Vladike , tokom cijelog tog dvadesetog vijeka, neka Bog da da nam osvjetljavaju put u ovom.

  3. Pomaže Bog! Tumačenje Svetog Jevanđelja za 28.-u nedelju posle Duhova ne može da se pronađe. Molimo vas da nam olakšate i učinite dostupnim stranice gde bismo mogli da nađemo navedeno tumačenje. Hvala.

  4. Pingback: Sveti Vladika Nikolaj Velimirović: BESEDA NA VELIKI ČETVRTAK – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Sveti Vladika Nikolaj Velimirović: NAVEČERJE VASKRSA – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *