Omilije

OMILIJE

NEDELJA DVADESET ŠESTA
Jevanđelje o mnogim brigama i o iznenadnoj smrti

Luka 12, 16-21. Zač. 66.

Gospod Isus Hristos došao je među ljude da izleči dušu ljudsku od kradljivosti. Jer je kradljivost teška bolezanja duše ljudske.
Krade li sin od oca? Ne; nego sluga krade od gospodara. Onoga časa kada se Adamov sinovski duh prevratio u slugarski duh, njegova se ruka pružila ka zabranjenom plodu.
Zašto krade čovek tuđu svojinu – da li zato što mu to treba? Adam je imao svega i nije oskudevao niučem, pa ipak je pošao u krađu.
Zašto krade čovek od čoveka, sluga od sluge? Zato što se pre toga usudio krasti od gospodara svoga. Uvek čovek prvo krade od Boga pa onda od ljudi. Prvo je praotac ljudski mašio se kradljivom rukom za ono što je Božje, pa su onda, i zbog toga, njegovi potomci postali lopovi jedan drugog.
Čovek krade i od Boga, i od ludi, i od prirode, i od sebe samog. Čovek krade ne samo svima čuvstima, nego i srcem, i dušom, i pomislima. No nema nijedne krađe, u kojoj đavo nije saveznik čovekov. On je došaptač i naustnik svih krađa; on čelovođ i načalnik svih kradljivih umišljaja. Nema lopova samca u celome svetu. Uvek najmanje dvojica idu u krađu, a treći ih gleda. Čovek i đavo idu u krađu, a Bog ih gleda. Kao što Eva nije sama izvršila krađu, nego u društvu s đavolom, tako nikad niko nije sam izvršio krađu nego vazda u društvu đavola. No đavo nije samo vođ i saučesnik u krađi nego i prokazivač krađe. Jer njemu nije stalo do krađenih stvari nego do upropašćenja duše čovekove, do zavade i mržnje među ljudima, i do pogubljenja svega roda ljudskog. Ne hodi on u krađu zbog krađe nego kao lav ričući hodi i traži koga da proždere (Petr. 5, 8). A da je Đavo onaj koji pobuđuje dušu na svako zlo i seje u duši svaki kukolj, to je rekao i sam Gospod Isus (Mat. 13, 39).
Svakom krađom koju čovek učini krade đavo jedan deo duše njegove. I duša naviknutog lopova sve se više smanjuje i suši i propada kao pluća izjedena sušicom.
Da bi se čovek spasao kradljivosti, mora smatrati svoju imovinu Božjom a ne svojom. I kad upotrebljava svoju imovinu mora smatrati da upotrebljava ono što je Božje a ne njegovo. Jedući hleb sa svoje trpeze mora blagodariti Bogu, jer hleb nije njegov no Božji.
Da bi se čovek izlečio od bolezanje kradljivosti, mora smatrati i svu tuđu imovinu Božjom, i mora znati da kad krade od ljudi krade od Boga. A zar se može pokrasti Onaj čije se oko nikad ne zatvara?
A da bi čovek oterao od sebe svoga zlog sadruga u krađi i sejača svakoga zla, mora bditi nad dušom svojom, da đavo ne poseje kradljive želje i pomisli u nju. I kad ih nađe posejane, mora se starati brzo da ih sagori ognjem molitve.
Nije li lud onaj čovek koji trči za gorim kad je poznao bolje? Nije li i lud i smešan onaj lopov koji noću obija tuđi dućan da pokrade krpe od pamuka, kad je u to isto vreme video svoga prijatelja gde mu je doterao pred kuću puna kola svile i kadife na dar?
Čovekoljubivi Gospod Isus doneo je Sobom i otvorio pred ljudima bezbrojna i nesravnjiva blaga nebeska, i pozvao ih da uzimaju javno i slobodno, no samo pod jednim uslovom: da prvo odlepe svoju dušu od truležnih blaga zemaljskih. Neki su Ga ljudi poslušali, prišli su Njegovim darovima, i obogatili se; a neki Ga nisu poslušali nego su ostali pri svom truležnom i krađenom bogatstvu. Za opomenu ovim poslednjim Gospod je ispričao priču koja se čita u današnjem jevanđelju:
Reče Gospod priču ovu: u jednog bogatog čoveka obrodi se njiva; pa mišljaše u sebi govoreći: šta ću činiti? nemam u što sabrati letine svoje. Bud je inače bio bogat, bud mu se još obrodi letina toliko da nije znao gde će je sabrati? Gledajući svoja polja pokrivena rodnom pšenicom; i svoje voćnjake i vinograde sa otežalim i opuštenim granama od roda; i svoje gradine prepune raznovrsnog povrća; i kovanluke svoje prepune meda – ovaj bogataš nije pogledao k nebu i radosno uzviknuo: slava Ti i hvala, Svevišnji i Svemilostivi Bože? Kako si Tvojom silom i mudrošću izvukao iz crne zemlje ovoliko obilje! Kako si Tvojim suncem nalio slast u sve plodove zemne! Kako si svakom plodu dao divan izgled i naročiti ukus! Kako si mi stostruko nagradio moj maleni trud oko svega toga! Kako si se smilovao na slugu svoga, i sa prepunim rukama prosuo toliko blago u krilo njegovo! O, prečudni Gospode moj, nauči i mene da ovim Tvojim blagom i ja učinim radost braći svojoj i susedima svojim! Da bi se i oni zajedno sa mnom radovali, i zajedno sa mnom blagodarno slavili i hvalili sveto ime Tvoje i neiskazanu dobrotu Tvoju! – Ne; nego mesto da se seti Darodavca tolikih darova, on prvo brine gde će te darove zgomilati i u čemu će ih čuvati. Kao lopov kad nađe na drumu kesu novaca što ne misli ni otkuda je ta kesa tu ni čija je, nego prvo brine kako će je sakriti! Ustvari i ovaj bogataš je pravi lopov. On ne bi mogao reći, da je sve to obilje plodova došlo od njegovog ličnog truda. I lopov se trudi oko kraće. Niti od njegove veštine i pameti. I lopov upotrebljava često mnogo više veštine nego li orač i sejač. Bogataš niti se trudio niti se mogao truditi oko sunca, i kiše, i vetrova, i zemlje. A to su četiri glavne stihije koje po Božjoj volji omogućavaju plod bilja i drveća. Prema tome, taj obilni plod nije njegov ni zbog njegovog ništavnog truda niti pak po pravu svojine, pošto on nije gospodar ni sunca, ni kiše, ni vetrova, ni zemlje. Taj obilni plod je dar Božji. Kako ružan izgleda čovek u očima sviju ljudi kad primi neki poklon od nekoga, pa niti kaže: hvala, niti se obazre na darodavca, nego žuri samo da skloni taj poklon na sigurno mesto! Čestit prosjak dobije koru crna hleba, pa zahvali davaocu. A ovaj bogataš nije zahvalio Bogu nijednom pomišlju i nijednom rečju na tolikom obilju žetve, čak niti ijednim osmehom radosti na tolikom čudu i tolikoj blagodati Božjoj. Nego mesto molitve, i blagodarnosti, i pesme Bogu, i radosti srca, njega odmah počinje mučiti briga, kako će sve to blago sabrati i smestiti tako, da nijedno zrno ne ostane pticama nebeskim i da nijedna jabuka ne padne u krilo siromašnih suseda njegovih.
I reče: ovo ću učiniti: porušiću žitnice svoje i podignuću veće, i ovde ću sabrati sva žita svoja i blaga svoja. Eto šta je glavni trud nerazumna čoveka! Mesto da se trudi da poruši staroga čoveka u sebi i podigne novoga, on ulaže sav svoj trud u rušenje starih i podizanje novih žitnica, novih ambara i salaša. Ako mu opet i iduća godina tako obilato rodi, on će se opet morati truditi i mučiti oko proširenja starih ili zidanja novih žitnica. I tako će žitnice njegove bivati iz godine u godinu sve šire i novije, a duša njegova sve uža i starija. I njegovo staro žito će plesniviti kao i duša njegova. Njega će okružavati zavist i na njega će se sipati kletva. Jer će siromašni ljudi gledati sa zavišću na njegovo bogatstvo, a gladni će ga proklinjati zbog tvrdičluka i sebičnosti. I tako, njegovo bogatstvo doprinosiće propasti i njegovoj i njegovih suseda. Njegova duša propadaće zbog tvrdičluka i sebičnosti, a duše njegovih suseda propadaće zbog zavisti i proklinjanja. Vidite, kako bezuman čovek može da upotrebi Božji dar i na svoju i na tuđu propast! Bog mu je dao bogatstvo radi blagoslova i spasenja kako njegovog tako i njegovih suseda, a on ga upotrebljuje na prokletstvo i svoje i drugih. Sveti Jovan Zlatoust savetuje sve koji su savetu dostupni: „Jesi li se ti nasitio – seti se gladnoga. Jesi li utolio svoju žeđ – seti se žednoga. Jesi li se zgrejao – seti se zamrzloga. Živiš li u domu visokom i bogato ukrašenom – uvedi u njega i beskućnika. Jesi li se naveselio na piru – razveseli tužnog i žalosnog. Jesu li tebi odali čast kao bogatašu – poseti i ti uboge. Jesi li izišao radosnim od svoga knjaza – učini radosnim i sve sluge svoje. Ako budeš milostiv i snishodljiv prema njima, to ćeš i sam dobiti milost pri izlasku duše iz tela“. Priča se za dva velika isposnika u egipatskoj pustinji, kako su molili Boga da im otkrije, da li ima kogod u svetu ko Njemu bolje služi od njih. I njima se zaista to otkrije; i zapovedi im se da idu u to i to mesto, takvom i takvom čoveku i saznaće ono što su želeli znati. Oni dođu, kako im je ukazano, i nađu jednoga prostoga čoveka, po imenu Evharista, koji se isključivo bavio stočarstvom. Kako isposnici nisu videli na ovom čoveku ništa neobično, to ga upitaju, kako se on stara da ispuni volju Božju? Posle dužeg ustezanja Evharist im kaže, da sve što dobije od svoje stoke on deli na tri dela: jedan deo daje ništim i ubogim; drugi deo upotrebljuje na gostoprimstvo stranaca; a treći deo zadržava za sebe i svoju celomudrenu ženu. Čuvši ovo isposnici pohvale njegovu dobrodetelj i vrate se (Prolog, 17. Novembar). – Vidite, da je milosrđe čak više i bogougodnije i od najstrožijeg posta. No ovaj lakomi bogataš, o kome je reč u jevanđelju,nije pomišljao samo kako da proširi svoje žitnice i kako da sabere sve plodove sa svoga imanja. Pa šta će da radi kada to učini? Evo neka on sam kaže: i kazaću duši svojoj: dušo, imaš mnogo blaga ležećeg na mnogo godina: počivaj, jedi, pij, veseli se! Kako može duša jesti i piti? Telo jede i pije ono što je u polju sabrano, a ne duša. Pa bogataš i misli na telo, kad govori o duši. Njegova duša toliko je urasla u njegovo telo, i toliko se izjednačila s telom, da on nju zna još samo po imenu. Pogubni triumf tela nad dušom nije se mogao jasnije izraziti. Zamislite jedno jagnje u psećoj rupi, zavrzeno i zaboravljeno u psećoj rupi. Pas juri na sve strane i dovlači u rupu hranu za sebe. I kad navuče punu rupu mesa, creva, kostiju od raznih strvina, on onda vikne gladnom jagnjetu: jagnje moje, sad jedi, pij i veseli se; evo, imaš hrane za mnogo dana! I posle tih reči pas će se naklopiti sam da jede, a jagnje će produžiti da gladuje i od gladi uginuće. Tako je isto postupio ovaj bogataš sa svojom dušom kao ovaj pas sa gladnim jagnjetom. Duša se ne hrani hranom koja truli, a on joj nudi takvu hranu. Duša čezne za svojom nebeskom domovinom, gde stoje njene žitnice i njeni istočnici, a on je prikiva za zemlju, i još joj obećava, da će je držati tako prikovanu za mnogo godina. Duša se raduje Bogu, a on i ne uzima ime Božje u usta. Duša se goji pravdom i milošću, a on i ne pomišlja da svojim bogatstvom učini pravdu i milost bednim, jadnim i nakaznim ljudima oko svoje kuće. Duša hoće čistu nebesnu ljubav, a on sipa mast u oganj strasti, i smrdljivim dimom od toga kadi dušu. Duša traži svoj nakit; a njen je nakit: ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje (Gal. 5, 22-23); on ju pak kiti pijanstvom, žderanjem bludom i sujetom. Kako da ne lipše travojedno jagnje pored mesoždernog psa? Kako da ne umre duša pritisnuta teškom lešinom telesnom?
No nije sve bezumlje ovoga bogataša u tome što nudi meso jagnjetu, odnosno telesnu hranu duši, nego još i u tome što se on pravi gospodarom vremena i života. Jer gle, on se sprema da jede i pije na mnogo godina. A čujte šta mu Bog na to odgovara: a Bog mu reče: bezumniče, ove noći uzeću dušu tvoju od tebe; a što si pripravio čije će biti? Tako mu reče Gospodar života i sveta, i zapovednik vremena i smrti, kojemu je u ruci duša svega života i duh svakoga tela čovečjega (Jov. 12, 10). Bezumniče, zašto ne misliš umom nego trbuhom? Kao što nije bio u tvojoj vlasti dan tvoga rođenja, tako nije ni dan tvoje smrti. Gospod je upalio sveće zemaljskog života kad je On hteo, Gospod će ih pogasiti kad On hoće. Kao što tvoje bogatstvo nije moglo uskoriti čas tvoga dolaska u svet, tako ono ne može odložiti ni čas tvoga odlaska iz sveta. Zavisi li od tebe svanuće i smrknuće dana? Zavisi li od tebe kad će vetar početi duvati i kad će se utišati? Toliko isto zavisi od tebe i rok tvoj na zemlji! I toliko isto zavise od tebe tvoje žitnice i pivnice, i tvoji torovi i obori. Sve je to Božja svojina, isto onako kao i tvoja duša. Svakoga dana i svakoga časa Bog može uzeti Svoje od tebe i dati drugome. Njegovo je sve još za tvoga života; Njegovo će biti sve i posle tvoje smrti. U Njegovim je rukama i tvoj život i tvoja smrt. Zašto onda govoriš o mnogim godinama unapred? Na minute je izbrojan tvoj život, čoveče. I tvoj poslednji minut može otkucati još danas. Zato se ne brini o sutrašnjem danu, šta ćeš jesti, i šta ćeš piti, i u što ćeš se odenuti; nego brini više, mnogo više brini, s kakvom ćeš dušom izaći pred Boga, Stvoritelja i Gospodara svoga. Brini se više o carstvu Božjem, jer to je hrana tvoje duše (Mat. 6, 31-33).
Ovu priču završava Gospod rečima: tako biva onome ko sebi sabira blago, a ne bogati se u Boga. Kako mu, dakle biva? Iznenadno rastavlja se on od svoga bogatstva i duša mu od tela. Bogatstvo se predaje drugom, telo se predaje zemlji, a duša ide u mesto crnje od groba, gde je plač i škrgut zuba. Njega neće sresti nijedno dobro delo u carstvu nebeskom, da bi duša njegova tu imala mesta. Njegovo ime neće se naći zapisano u Knjizi živih, te neće biti ni znano ni prozvano među blaženima. On je primio svoju platu na zemlji, i bogatstva Božja na nebu neće se pokazivati duši njegovoj.
O, kako je strašna iznenadna smrt! Kad čovek misli da sasvim čvrsto stoji na zemlji, zemlja se može najedanput da otvori i proguta ga, kao što je progutala Datana i Avirona (5. Mojs. 16, 32). Kad se bogozaboravni veseljak sprema da se još godinama i godinama veseli, pada oganj i sagoreva ga kao Sodom i Gomor. Kad čovek misli da se dobro osigurao i kod Boga i kod ljudi, najedanput pada mrtav kao Ananija i Sapfira (Dela ap. 5, 1). Iznenadnom smrću grešnik nanosi dve štete, i sebi i svojoj rodbini; sebi, jer nepokajan umire; i rodbini, jer je iznenađuje neočekivanim udarom i ostavlja poslove svoje neuređene. Blago onom ko se poboli pred smrt, i pretrpi muke i stradanja. Tome se daje prilika i mogućnost, da se još jednom svesno obazre na ceo svoj život; da pregleda i prebroji grehe svoje; da se pokaje za sve zlo što je učinio kao i da zarida pred Bogom i očisti dušu svoju suzama, i umoli Boga za oproštaj; i još da i sam oprosti svima onim koji su njega vređali i zlobili za života; da blagoslovi sve prijatelje i sve neprijatelje svoje; da opomene decu da se boje Boga, da se sećaju časa smrtnoga i da blagovremeno bogate svoju dušu verom, molitvom i milostinjom. Pogledajte, kako su umirali Božji ugodnici i pravednici u Starom Zavetu: Avram, Isak, Jakov, Josif, Mojsej i David. Svi oni boluju pred smrt, i u bolesti svojoj ne ispuštaju imena Božjega iz svojih usta. I svi ostavljaju dobre amanete svojim potomcima i blagosiljaju ih. Takva je normalna smrt pravednika. No reći ćete: a zar nisu mnogi pravednici iznenadno poginuli u ratovima? Ne, nisu. Pravednici nikad ne umiru iznenadno. Oni se uvek spremaju za smrt, i svakoga dana očekuju rastanak sa ovim životom. Srcem svojim oni se neprestano kaju i ispovedaju pred Bogom, i proslavljaju ime Božje. To čine pravednici i u miru i blagostanju; a još više čine oni to u ratu, u napasti i iskušenju. Njihov ceo život jeste stalno prigotovljavanje za smrt. Zato oni nikad i ne umiru iznenadno.
Prigotovljavati se za smrt to i znači bogatiti se u Boga. Jer samo oni, koji istinski veruju u Boga i u drugi život prilagođavaju se za smrt, odnosno za onaj drugi život. Neverni se nikad ne prigotovljavaju za smrt: oni se prigotovljavaju za što duži život ovde na zemlji. Zato se oni boje i da misle o smrti, a još manje staraju se. o bogaćenju u Boga. Ko se pak prigotovljava za smrt, taj se prigotovljava i za večni život. A kakvo je to prigotovljavanje za večni život, poznato je svakom hrišćaninu. Mudar čovek svaki dan utvrđuje svoju veru u Boga, i brani srce svoje od neverovanja, sumnje i zlobe, kao što mudar domaćin brani svoj vinograd od zlih mušica i skakavaca. Mudar čovek brine se svaki dan da ispuni zapovesti Božje delima praštanja, milosrđa i ljubavi. Tako se on bogati u Boga. Ono što mu je najmilije i najdragocenije ne drži mudar čovek u žitnicama i koševima nego polaže u ruke Božje. To je duša njegova. To je najveće blago njegovo; jedino blago koje ne trune i ne umire. Svaki dan mudar čovek ima gotov obračun sa ovim svetom, i spreman je da legne i umre sa postojanom verom, da će oživeti i pred lice Božje izaći. („Misli sam u sebi i govori: ja neću ostati u ovome svetu duže od današnjega dana – i nikad nećeš sagrešiti pred Bogom“ Sv. Antonije Veliki). Nema ništa lakomislenije nego reći: da mi je da iznenadno umrem, i da svoje smrti i ne osetim! Tako govore bezumni i bezbožni. Ko od apostola, svetitelja i svih bogougodnika umre u snu? Ili koga od njih proguta zemlja? Ili koga spali oganj? Ko od njih izvrši samoubistvo? Zato umni i pobožni govore: neka bude volja Božja! Bolje da godinama bolujemo i budemo u kvrgama i grčevima od bolesti nego da iznenadno nepokajani umremo. Jer i muke ovoga sveta brzo prolaze kao i radosti. A u onome svetu nema ništa privremeno i prolazno, nego je sve večno, bila muka ili radost. Bolje, dakle, da se malo pomučimo i pobolujemo ovde nego tamo. Jer je tamo nesravnjeno duža mera i bola i radosti. Neka bude volja Božja! Molimo se, dakle, Svevišnjem Bogu, da nam ne pošlje iznenadnu smrt usred naših grehova i bezakonja, no da nas poštedi kao što poštedi cara Jezekiju (Is. 38, 1), i da nam da dana za pokajanje. Po milosti Svojoj da nam da znak približenja smrti naše, da bi mogli brzo učiniti još neko dobro i spasti dušu svoju od ognja večnoga. Da bi se tako i naše ime našlo u Knjizi Živih, i da bi se i naše lice videlo meću pravednicima u carstvu Hrista Boga našega. Njemu neka je slava i hvala, sa Ocem i Duhom Svetim – Trojici jednobitnoj i nerazdelnoj, sada i navek, kroza sve vreme i svu večnost. Amin.
 
 

 
 

Ključne reči:

6 komentar(a)

  1. Ovo na opomenu svima, koji podništavaju žene, zovu ih „slabima“ i drugim nepodobnim imenima. Kakve heroine u tako teškim i opasnim vremenima!

  2. Milijana Eraković

    Skupo smo plaćeni , od Kosova do Krfa , pa nadalje kroz dvadeseti vijek , da bismo bili jeftino prodati.
    Ove riječi su skrivane , kao i sve riječi svetog Vladike , tokom cijelog tog dvadesetog vijeka, neka Bog da da nam osvjetljavaju put u ovom.

  3. Pomaže Bog! Tumačenje Svetog Jevanđelja za 28.-u nedelju posle Duhova ne može da se pronađe. Molimo vas da nam olakšate i učinite dostupnim stranice gde bismo mogli da nađemo navedeno tumačenje. Hvala.

  4. Pingback: Sveti Vladika Nikolaj Velimirović: BESEDA NA VELIKI ČETVRTAK – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Sveti Vladika Nikolaj Velimirović: NAVEČERJE VASKRSA – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *