Огорченост према противницима

Питање:
Помаже Бог! Имам један проблем, који је у мени самом, као што то иначе бива! Поред свега сто се дешава нашем народу човек не може а да не осећа ништа. Како време пролази човек сазнаје неке ствари сто су се десиле нашем народу, па и тако постаје огорчен на те ствари и на народ или народе који су починили те ствари. С временом та огорченост постаје све већа и тезе је своја осећања чувати под контролом. Ја се бојим да ћу да постанем веома огорчен човек што бих то веома желио да избегнем. Разлог за моје писмо је то што није да не волим или мрзим друге нације али чим је око мене неко из „противничког“ народа је се осећам неугодно, и радо се не би дружио са тим људима, а ти људи могу бити веома добри људи. Знам да моје понашање, осећање није у реду и бојим се да ћу постати гори, а душу бих веома радо хтео да сачувам од ђавола и ових ружних осећања. И не само да се ја осећам огорчен него и моју девојку правим да се осећа исто као ја, а то ми већ много смета, ја не волим овака осећања а још мање волим да та иста осећања пребацујем на друге. Молим вас помозите ми. Молим вас да ми дате одговор што опширнији. Хвала вам велика!
Никола


Одговор:
Драги Никола, Није лако посматрати неправде у свету и остати миран и присебан. Многе се страхоте дешавају око нас, и хвала Богу да за огромну веħину ми уопште и не знамо, иначе, не верујем да би ико нормалан остао од свега зла што се чини на свету. Прави хришħани се моле Богу за своје ближње, за свој народ и за све људе на свету, укључујуħи и непријатеље, да их врати на прави пут истине и љубави. Ако ли пак, допуштамо себи луксуз да падамо у немоħни бес, онда себи наносимо штету, а непријатељима дајемо прилику да нам се подсмевају. Јер, бес противу непријатеља обично настаје из два разлога: осеħања наше немоħи и нашег не уздања у Бога. Треба знати да осеħање мржње и нетрпељивости не вређа толико онога противу кога је уперено, веħ много више трује и прља онога који га носи у себи. Када неко има у свом срцу мржње, то је као када би ставио какву киселину у гвоздену посуду, коју би она потом нагризала док је не разједе потпуно. Због тога је важно избацити је из срца. Свети ап. Јован пише: „Ако неко каже да воли Бога а мрзи брата свога, лажа је; јер који не љуби брата својега кога види, како може љубити Бога којега није видео? …И ову заповест имамо од Њега: који љуби Бога, да љуби и брата својега! “ (1. Јован. 4, 20-21.) Мржњу не може уништити никакво оружје нити груба сила, ма како моħна била. Мржњу може победити и укротити једино сила љубави. Зато наша љубав мора бити јача од мржње наших непријатеља, јер јачи увек побеђује. А у мржњи нема снаге. Њен завршетак је смрт. А у љубави је сила живота, и њен завршетак је у вечном блаженству светих. Али, хришћанска љубав према Богу и ближњем, не добијају се преко ноħи. Љубав је круна свих врлина, и она се стиче постепено, уколико се човек вежба у осталим врлинама: побожности, искрености, самилости, сажаљивости, дарежљивости, и т.д. Зато је важно живети хришћански, одлазити у цркву, потсеħати се свакога дана на вољу Божију кроз пост и молитве, читање Светог Писма и побожних књига, кроз размишљање о Царству Божијем и о краткоħи нашег овоземаљског живота. Од Бога ти љубав, мир, благодат и благослов жели, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *