Pitanje:
Dragi oče, kada je čovek nezadovoljan onim što mu se dešava, trudi se da ga promeni menjanjem sebe, pa razgovorom sa drugima, i to ne vodi rešenju dolazi do sekiracije i depresije što je kod mene slučaj. Ja sam u braku sa čovekom za koga sam se udala iz ljubavi i venčani smo u Crkvi. Inače posvećeni smo Bogu, čitamo stalno knjige svetih otaca, i posećujemo Crkvu ne baš redovno kao što bi trebalo ali idemo. Po temperamentu smo dosta slični, naši bliži prijatelji kažu da smo kao brat i sestra (dosta smo brzi, u afektu koristimo teške reči, a posle kao da ništa nije bilo) . Bog nam je dao sina koji ima 16 meseci i pravi je anđeo. Živimo u zajednici sa njegovim roditeljima koji su izgubili devojčicu kada je imala 9 godina a moj suprug je tada imao 4. Ljudi su preko leđa prebacili u životu tešku tugu i bol i Bogu hvala što su normalni, ja sam pokušavala i dalje pokušavam da ostanem prisebna na neke njihove komentare, ali nekad mi je jezik brzi od pameti pa odgovorim i ja. Kod nas je glavni problem razlika u godinama i to što kada je viknem po moje dete i nešto mu nedam oni se bune i to shvatam zbog njihove situacije, ali ne ćutim uvek. Stari kao stari vole da se mešaju svuda, a mi mladi kao mladi bi voleli već da i mi imamo svoju reč jer imamo i porodicu zreli smo, ja imam 25 a suprug 28 godina. Suprug dok nije radio često se svađao sa njima, a sada pošto skoro celog dana nije kući dođe jede, ni 1 sat ne bude sa njima i gotovo sve je ok. Ali sada sam ja kući po ceo dan sa njima, u zadnje vreme sam počela da mu pričam dešavanja u toku dana i osećam se kao gunđalica, pokušala sam prvo da razgovaram otvoreno sa svekrvom, ali ona kaže da ja ne dozvoljavam reč da mi se kaže, da treba da se ponašam kao zrela zena, majka, supruga, da postavim mužu da jede kada dođe s posla, kada odem do drugarice bez deteta, što se retko desi, normalno odmah indirektno prebacivanje. Najteže mi pada što moj muž kada mu se vozi bicikla, on ide, kada mu se trči – trči, kada hoće da legne slobodno uradi, i ima neki svoj svet koji kroji prema svojim željama ima, ništa u kući ne radi i kaže da on radi na poslu i da je umoran. On je jedan divan čovek, ali zbog onoga što se desilo u životu njegovih roditelja mnogo su ga štedeli i na neki način umazili. Želim da znam da je meni sveta njegova pokojna sestrica, i da to strasno poštujem, ali oče mnogo sam postala i nervozna i nezadovoljna, vičem po dete stalno i razdražljiva sam puno. Svog supruga mnogo volim, ali ponekad osetim prezir, jer mu se izjadam, u očekivanju da otvoreno porazgovara sa roditeljima i na lep način reši problem, pošto ja nisam mogla, ali on usput kada se desi neki slučajan razgovor samo odbrusi i problem i dalje stoji. Postoji mogućnost da pređemo na sprat kuce da živimo ali mislim da će i dalje biti isto. Moja najbolja prijateljica kaže da treba sve to da rešim sa mužem, jer u stvari je on taj koga oni štite i za koga su normalne neke stvari u životu koje za mene nisu. Ali ja kada kod pomenem mom suprugu problem, mi se posvađamo, njegove roditelje želim da poštujem jer su ako ništa drugo stariji. Izvinite oce na dužini pitanja ali bih volela koliko toliko da shvatite stvar.
Unapred vam hvala S poštovanjem Ivana
Ivana
Odgovor:
Draga Ivana, Nisam baš siguran da li si želela da pitaš ili si samo iznela konstataciju, odnosno da si želela da se nekome poveriš. Da bi neko pobedio depresiju ili sekiraciju kako ti reče, mora sa sobom da raščisti, odnosno da ispita sebe na pravi način. Od sledeće nedelje imamo svi priliku da „polažemo ispit“ kad počinje Časni vaskršnji post. Uz post svaki čovek treba da pokaže svu svoju ljubav prema bližnjima i svima drugima koji nas okružuju. Sve ovo što si napisala pokazuje da si ti na nekoj prekretinci gde pokazuješ i ljubav i mržnju istovremeno zato moraš da ispitaš sebe kome „carstvu“ pripadaš. Mislim da bi bilo dobro da posle prve nedelje posta odeš kod tvog sveštenika kod koga se pričešćuješ i da mu sve lepo izneseš, odnosno da se ispovediš najiskrenije da sve što ti je teško izbaciš iz sebe, i onda primiš Sv. Tajnu Pričešća koja će ti biti na spasenje ako iskreno očistiš i dušu i telo. Telo kroz post, a dušu kroz pokajanje. S poštovanjem o.Dragan
