NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Očekivati blagodat od Boga

Očekivati blagodat od Boga

Pitanje:
Pomaže Bog oče..
Hteo bih da vas pitam da li je greh očekivati blagodati od Boga i da li treba živeti u samoprekoravanju i odricanju od sebe? Pošto sam to pročitao kod nekih otaca..
Marko


Odgovor:
Radujsja dragi brate Marko! Bog Vam pomogao! Naravno, svi želimo da živimo u Božijoj blagodati, ali mislim da je bolje reći da mi se njoj nadamo i trudimo se da je steknemo nego da se kaže da je očekujemo kao da smo već nje zaslužni i dostojni, jer očekivati da nam Bog da blagodat ništa drugo nije nego plod naše gordosti, najopasnijeg ubice čovekove duše. Živeti u samoprekoravanju i odricanju je jedini način da se čovek suštinski pokaje i napreduje u duhovnom životu. Nažalost, u svetu danas vlada neki drugi duh, neka filozofija samoljublja, koji uči čoveka da voli sebe onako kakvog jeste; često čujemo izreke i afirmacije te psevdo-filozofije: „Budi sebi najbolji prijatelj“; „Ti si broj 1“; „Voli sebe“, pa i druge, slične budalaštine koje nas vode dalje i dalje od Boga i Njegove istine, od bližnjega, od duhovnog i večnog života. Pozvani smo kao Pravoslavni Hrišćiani da prekoravamo, ne toliko sebe, nego greh u nama, pa onda da se pokajemo i odreknemo misli, dela i želje koji nas vode u greh. Čovek, kao složeno biće budući istovremeno i duhovno i telesno, mora da sačuva tu duhovno-telesnu ravnotežu u sebi da bi bio pravi čovek, pravo ljudsko biće kao što nas je Bog i stvorio. Grehom, ravnoteža se poremeti, i čovek počinje da živi više i više telesno potiskujući sve duhovno u sebi, do te mere da više liči na životinju nego na čoveka (ma da to nije pošteno reći, jer životinje, za razliku od čoveka, nisu poremetile njihov položaj u svetu) . Toliko se čovek navikao pa i zavoleo taj grehovni način života, da su gresi počeli da izgledaju kao normalan deo života, i zato može da zvuči teško ili nepotrebno kada se spominju odricanje i samoprekoravanje, ali bez njih, nema pokajanja, i time ni duhovnoga života ni spasenja. Tako, dragi brate, jako mi je drago što ste se ovim pitanjem obratili svešteniku za objašnjenje, jer, jeste da je veoma važno i potrebno da čovek što više čita o Veri i duhovnom životu, ali bez žive reči, bez savetovanja, teško da čovek može doći do Istine. To je najveća greška kod protestanata i sektaša; oni puno čitaju i citiraju, ali kod njih ne postoji Sveto Predanje Crkve, taj živi koninuitet verskog života (baš od tih Svetih Otaca koje ste spomenuli) koji se, bez dodataka i oduzimanja, predaje svakom budućem naraštaju, vodeći ga putem spasenja. Dakle, dragi brate, uz čitanje i savetovanje, duhovnim životom otićićete daleko pravim putem! Neka Vas Bog čuva i vodi u duhovnom razvoju, vodeći Vas putem spasenja, putem kojim su išli Sveti Oci i kome nas uče da i mi njime idemo! Vaš u Hristu, o. Rade

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *