Pitanje:
POŠTOVANI DRAGI SVEĆENICI, JA VAM SE OD SRCA ZAHVALJUJEM NA SVAKOM VAŠEM VELIKODUŠNOM ODGOVORU I SAVETU. ŽELELA BIH DA VAM NEŠTO KAŽEM, NEMOJTE ME MOLIM VAS POGREŠNO RAZUMETI. ŽELIM VAŠ SAVET I DA MI KAŽETE DA LI SAM DOBRO URADILA. VOLJENOG OCA SAM IZGUBILA PRIJE SKORO 4 GODINE I IMAM POLU BRATA SA TATINE STRANE KOJI ME JE STRAŠNO IZVREĐAO ODMAH POSLE TATINE SMRTI. PROMENIO JE IME I PREZIME, ODREKAO SE SVEGA SVOGA, ISPOLJIO SVU MRŽNJU I OGORČENOST PREMA MENI I MOME POKOJNOM OCU I AKO JE BIO U INOSTRANSTVU GODINAMA. VREĐAO ME JE JER IMAM SVOJE DOSTOJANSTVO, SVOJE PRAVOSLAVLJE, VREĐAO MI PRAPOKOLENJA OČEVOG PREZIMENA KOJE NITI JA NITI ON NE ZNAMO JER SU DAVNO POMRLI. STRAŠNE SAM UVREDE DOŽIVELA OD NJEGA PREKO KOMPJUTERA, MADA SAM ČITAVO VREME ISPOLJAVALA OGROMNU LJUBAV KOJU SAM IMALA PREMA SVOME OCU. PREŠLA SAM PREKO TOGA, POSLE PAR MESECI 2006 GODINE DOŠAO JE DA SE VIDIMO I DA OCU NARUČIMO SPOMENIK. DOŠAO JE I SAMO POSLE JEDNOG-DVA DANA, NAPAO ME U KUĆI MOJE SVEKRVE ISPRED SVETIH IKONA, VREĐAJUĆI I SKRNAVEĆI SVE ŠTO JE SRPSKO, MOGA OCA PREZIME (MOJE DEVOJAČKO I NJEGOVO BIVŠE) SKOČIO I OTIŠAO PA GA NISAM OD TADA NITI ČULA NITI VIDELA. BOLELO ME JER NIJE VOLEO OCA, JER SE ODREKAO SVOGA POREKLA, ZGAZIO ČITAVO NAŠE PRAVOSLAVLJE I ŠTO SE PROMENIO MRZECI I MENE I SVE OKO SEBE. PRIJE IZVESNOG VREMENA MI SE JAVIO NA KOMPJUTER I ODASLALA SAM MU PORUKU. POŠTOVANI SVEĆENICI POSLE 3 IPO GODINE I TEŠKOG VREĐANJA JA SAM SVOGA BRATA NAZVALA PRVA NA TELEFON, PRIČALA SAM NJIM JER GA NE MOGU MRZETI, JOŠ GA VOLIM. DRAGI MOJI SVEĆENICI, ŠTA BI MOJ DRAGI TATA SADA KOGA VIŠE NEMA MEĐU NAMA REKAO DA ZNA DA SAM PREŠLA PREKO SVEGA I DOZVOLILA NJEMU DA IZVREĐA TATU, DA LI SAM POGREŠILA ŠTO SAM NAZVALA SVOG BRATA? NEMOJTE ME POGREŠNO SHVATITI ALI SMATRAM DA SAM SA SAMIM TIM OSKRNAVILA PREZIME MOGA OCA I SVIH POKOLJENJA, DOZVOLILIA DA MI VREĐA TATU (I SVOGA) I NISAM OSTALA SVOGA DOSTOJANSTVA/ČOJSTVA NEGO SAM URADILA SRCEM MESTO GLAVE. KAŽITE MI DRAGI SVEŠTENICI DA LI SAM DOBRO POSTUPILA ILI SAM LOŠE POSTUPILA? SVAKAKO ĆU SE JEDAN DAN JER MI JE ŽELJA OBRATITI SVOME SVESTENIKU ZA SAVET. NEKA VAS SVE DRAGI BOG ČUVA, PRIMITE PUNO POZDRAVA
Aleksandra
Odgovor:
Raduj se u Gospodu, ljubljena sestro Aleksandra! I opet velim, raduj se! Divan je Bog u svetima Svojim! Zapevaj i ti sa Crkvom Njegovom: ”Slava Tebi Koji si nam pokazao svetlost, slava na visinima Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja! Hvalimo Te, blagosiljamo Te, klanjamo Ti se, slavoslovimo Te, blagodarimo Ti zbog Tvoje velike slave! ”
Dobro si postupila i da te Gospod Bog, Darodavac svih dobara, utvrdi u svakom dobru; jer On reče: ”Bez mene nemožete ništa činiti” (Jov.15, 5) . A to sestro mila znači, da bez Boga čovek nemože nikakvo dobro učiniti, to jest Bog deluje kroz tog čoveka i čini dobro. Pritom čovek ne izvršava zapovesti Božje= čini dobro po automatizmu, kao da je neki robot, već prinosi jedino svoje što ima= slobodnu volju da Bog kroz njega deluje. Tako je svako dobro delo koje čovek učini zapravo Bogočovečansko delo= sinergija Boga i čoveka. Sa druge strane, čovek bez Boga može činiti samo zlo, kaošto si mogla i sama da se uveriš iz Svetog Pisma, Svetog Predanja i na osnovu sopstvenog životnog iskustva.
”Ako ko reče: Ljubim Boga, a mrzi brata svojega, laža je” poučava nas Sveti Apostol i Jevanđelist Jovan Bogoslov–koga Crkva još naziva i Apostolom Ljubavi–i dodaje ”jer koji ne ljubi brata svojega kojega vidi, kako može ljubiti Boga, kojega nije vidio? I ovu zapovijest imamo od Njega: Koji ljubi Boga, da ljubi i brata svojega. [1]”
Sveti Vladika Nikolaj daje nam sledeću pouku [2]: ”Ima junaštva nad junaštvom i podviga nad podvigom. Sveti Epifanije Kiparski pozvao na ručak Ilariona Velikog, pa da bi pokazao što veće gostoljublje prema svom znamenitom gostu iznese na trpezu pečeno pile i ponudi. Rekne mu Ilarion: „oprosti, no od kada se zamonaših ne jedoh ništa zaklano! “ Na to Epifanije: „a ja od kada se zamonaših ne legoh nikad u postelju dokle najpre ne oprostih protivniku svome! “ Udivljen Ilarion reče: „tvoja je vrlina, sveti Vladiko, veća od moje! “ — Ovo je velika pouka za sve nas. Prevashodna je stvar post, ali je još prevashodnija opraštanje uvreda. Postom se čovek vežba za velikodušnost, a opraštanjem uvreda pokazuje velikodušnost. Ono prethodi ovome, no samo ono ne spasava bez ovoga.”
Praštanjem uvreda čovek se upodobljuje Bogu= pokazuje Božanski karakter. Praštanje je mera ljubavi! Nekoga voliš onoliko koliko možeš da mu oprostiš! Bog je Ljubav i zato je On i Nepresušni Izvor praštanja. Najkrvaviji događaj u istoriji je Raspeće Gospoda Isusa Hrista na Veliki Petak. I šta Spasitelj moli za Svoje mučitelje sa Krsta? ”Oče oprosti im, jer neznaju šta čine. [3]”
Na osnovu tvog–ovde iznesenog svedočenja–tvoj se je brat odrekao slobode i samog je sebe predao u ropstvo demonima. Nagovoren demonima on je zamrzeo tvog oca, a na posredan način i tebe, jer ga ti upravo potsećaš na oca i poreklo. Njegovo je stanje teško i dostojno svake žalosti, ali nije neizlečivo. I za njega ima nade na pokajanje, jer Gospod Isus Hristos je došao u svet da grešnike spase od kojih sam prvi ja. O Gospode, šta nam je onda činiti? ”Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze, i molite se Bogu za one koji vas gone. Da budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dažd pravednima i nepravednima. Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li tako i carinici? I ako pozdravljate samo braću svoju, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci? Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski. [4]”
Poslušajmo dakle savet Gospodnji i na taj način sledujmo životnom primeru našeg duhovnog oca među svetima, velikog arhijereja Božjeg, Patrijarha srpskog Pavla koji je na delu potvrdio reči ”budimo ljudi Bogoliki i Hristoliki kojih se naši sveti pretci neće postideti i na koje će se naši potomci ugledati”.
Što se rešenja tvog problema sa bratom (kao i svakog drugog uostalom) tiče, položi sve svoje uzdanje/ nadanje na Gospoda. Jer ”proklet je čovek ko se uzda u čoveka” [5] i ”mudar je onaj ko sve svoje uzdanje položi na Gospoda”. Veruj da se tvoj otac ne ljuti na tebe što praštaš uvrede svom bratu i što ga i pored svega voliš. Ta kakva bi to ljubav bila koja nestaje ili prestaje! ? U ljubavi nema gordosti! Čuj šta kaže Apostol Pavle: ”Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se, Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu, Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje…” [6]
Daj Bože da spasonosna Svetlost svetu Koja je Hristos, obasja i tvog brata, da mu osvetli tajne i skrivene odaje njegovog srca da bi mogao da spozna sebe (i svoje stanje) onakvog kakvim jeste, a ne kakvog sebe vidi u iskrivljenom ogledalu samoljublja i demonskih iluzija. Daj Bože da se tvojim molitvama sestrinskim kada nastane taj trenutak tvoj brat odazove Božanskom prizivu i potpuno preumi, tj. promeni dotadašnji način života i vrati sebi, rodu i Bogu kroz Crkvu Pravoslavnu Koju je u pomračenosti uma porugao. Pa da se njemu pokajniku raduju i Nebo i Zemlja (Lk. 15, 7) ! Amin, Bože daj! A ti sestro obradovana, nemoj pomisliti da si već spasena time što Bog miluje da kroz tebe deluje. Trči dobru trku do samoga kraja da bi venac pobednički dobila. Na dobrom si putu, s’toga ne skreći ni levo ni desno. U svemu se drži Crkve svoje Pravoslavne i poštuj je kao Majku! Jer dok te je majka telesna rodila za ovaj život privremeni u kojem se mi zapravo pripremamo za onaj koji dolazi, dotle te je Crkva Pravoslavna= Majka duhovna rodila za taj život večni koji dolazi, za radost koja nikad ne prestaje! Nemoj oklevati sestro Aleksandra, nego se što pre obrati svom parohijskom svešteniku. Gradi sa njim odnos poverenja i bliskost duhovne kćerke sa duhovnim ocem. Redovno ispovedaj Gospodu kroz tvog sveštenika sve što si sagrešila i svaku misao koja muči dušu tvoju, da bi dobila razrešenje svojih iskušenja i da bi se pričestila Gospodom i radovala u Njemu! Onome kome Crkva nije Majka ni Bog nije Otac! Zato poštuj Oca svoga i Mater svoju (Boga i Crkvu) da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji, tj. da naslediš život večni u blagoslovenom Carstvu Oca i Sina i Svetoga Duha, svagda, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Sa ljubavlju u Hristu, đakon Stefan
[1] (1 Jn. 4, 20-21) [2] Sveti Vladika Nikolaj, Ohridski Prolog, Rasuđivanje na dan 8/21 aprila http: //svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php? m=4&d=8&a=1&date=4-2010
[3] (Lk. 23, 34) [4] (Mt. 5, 44) [5] (Jer. 17, 5) [6] (1 Kor. 13, 4-8)
