НАСЛОВНА » Брак, деца, породични односи, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » О праштању брату који се одрекао себе

О праштању брату који се одрекао себе

Питање:
ПОШТОВАНИ ДРАГИ СВЕЋЕНИЦИ, ЈА ВАМ СЕ ОД СРЦА ЗАХВАЉУЈЕМ НА СВАКОМ ВАШЕМ ВЕЛИКОДУШНОМ ОДГОВОРУ И САВЕТУ. ЖЕЛЕЛА БИХ ДА ВАМ НЕШТО КАЖЕМ, НЕМОЈТЕ МЕ МОЛИМ ВАС ПОГРЕШНО РАЗУМЕТИ. ЖЕЛИМ ВАШ САВЕТ И ДА МИ КАЖЕТЕ ДА ЛИ САМ ДОБРО УРАДИЛА. ВОЉЕНОГ ОЦА САМ ИЗГУБИЛА ПРИЈЕ СКОРО 4 ГОДИНЕ И ИМАМ ПОЛУ БРАТА СА ТАТИНЕ СТРАНЕ КОЈИ МЕ ЈЕ СТРАШНО ИЗВРЕЂАО ОДМАХ ПОСЛЕ ТАТИНЕ СМРТИ. ПРОМЕНИО ЈЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ, ОДРЕКАО СЕ СВЕГА СВОГА, ИСПОЉИО СВУ МРЖЊУ И ОГОРЧЕНОСТ ПРЕМА МЕНИ И МОМЕ ПОКОЈНОМ ОЦУ И АКО ЈЕ БИО У ИНОСТРАНСТВУ ГОДИНАМА. ВРЕЂАО МЕ ЈЕ ЈЕР ИМАМ СВОЈЕ ДОСТОЈАНСТВО, СВОЈЕ ПРАВОСЛАВЉЕ, ВРЕЂАО МИ ПРАПОКОЛЕЊА ОЧЕВОГ ПРЕЗИМЕНА КОЈЕ НИТИ ЈА НИТИ ОН НЕ ЗНАМО ЈЕР СУ ДАВНО ПОМРЛИ. СТРАШНЕ САМ УВРЕДЕ ДОЖИВЕЛА ОД ЊЕГА ПРЕКО КОМПЈУТЕРА, МАДА САМ ЧИТАВО ВРЕМЕ ИСПОЉАВАЛА ОГРОМНУ ЉУБАВ КОЈУ САМ ИМАЛА ПРЕМА СВОМЕ ОЦУ. ПРЕШЛА САМ ПРЕКО ТОГА, ПОСЛЕ ПАР МЕСЕЦИ 2006 ГОДИНЕ ДОШАО ЈЕ ДА СЕ ВИДИМО И ДА ОЦУ НАРУЧИМО СПОМЕНИК. ДОШАО ЈЕ И САМО ПОСЛЕ ЈЕДНОГ-ДВА ДАНА, НАПАО МЕ У КУЋИ МОЈЕ СВЕКРВЕ ИСПРЕД СВЕТИХ ИКОНА, ВРЕЂАЈУЋИ И СКРНАВЕЋИ СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО, МОГА ОЦА ПРЕЗИМЕ (МОЈЕ ДЕВОЈАЧКО И ЊЕГОВО БИВШЕ) СКОЧИО И ОТИШАО ПА ГА НИСАМ ОД ТАДА НИТИ ЧУЛА НИТИ ВИДЕЛА. БОЛЕЛО МЕ ЈЕР НИЈЕ ВОЛЕО ОЦА, ЈЕР СЕ ОДРЕКАО СВОГА ПОРЕКЛА, ЗГАЗИО ЧИТАВО НАШЕ ПРАВОСЛАВЉЕ И ШТО СЕ ПРОМЕНИО МРЗЕЦИ И МЕНЕ И СВЕ ОКО СЕБЕ. ПРИЈЕ ИЗВЕСНОГ ВРЕМЕНА МИ СЕ ЈАВИО НА КОМПЈУТЕР И ОДАСЛАЛА САМ МУ ПОРУКУ. ПОШТОВАНИ СВЕЋЕНИЦИ ПОСЛЕ 3 ИПО ГОДИНЕ И ТЕШКОГ ВРЕЂАЊА ЈА САМ СВОГА БРАТА НАЗВАЛА ПРВА НА ТЕЛЕФОН, ПРИЧАЛА САМ ЊИМ ЈЕР ГА НЕ МОГУ МРЗЕТИ, ЈОШ ГА ВОЛИМ. ДРАГИ МОЈИ СВЕЋЕНИЦИ, ШТА БИ МОЈ ДРАГИ ТАТА САДА КОГА ВИШЕ НЕМА МЕЂУ НАМА РЕКАО ДА ЗНА ДА САМ ПРЕШЛА ПРЕКО СВЕГА И ДОЗВОЛИЛА ЊЕМУ ДА ИЗВРЕЂА ТАТУ, ДА ЛИ САМ ПОГРЕШИЛА ШТО САМ НАЗВАЛА СВОГ БРАТА? НЕМОЈТЕ МЕ ПОГРЕШНО СХВАТИТИ АЛИ СМАТРАМ ДА САМ СА САМИМ ТИМ ОСКРНАВИЛА ПРЕЗИМЕ МОГА ОЦА И СВИХ ПОКОЉЕЊА, ДОЗВОЛИЛИА ДА МИ ВРЕЂА ТАТУ (И СВОГА) И НИСАМ ОСТАЛА СВОГА ДОСТОЈАНСТВА/ЧОЈСТВА НЕГО САМ УРАДИЛА СРЦЕМ МЕСТО ГЛАВЕ. КАЖИТЕ МИ ДРАГИ СВЕШТЕНИЦИ ДА ЛИ САМ ДОБРО ПОСТУПИЛА ИЛИ САМ ЛОШЕ ПОСТУПИЛА? СВАКАКО ЋУ СЕ ЈЕДАН ДАН ЈЕР МИ ЈЕ ЖЕЉА ОБРАТИТИ СВОМЕ СВЕСТЕНИКУ ЗА САВЕТ. НЕКА ВАС СВЕ ДРАГИ БОГ ЧУВА, ПРИМИТЕ ПУНО ПОЗДРАВА
Александра


Одговор:
Радуј се у Господу, љубљена сестро Александра! И опет велим, радуј се! Диван је Бог у светима Својим! Запевај и ти са Црквом Његовом: ”Слава Теби Који си нам показао светлост, слава на висинима Богу и на земљи мир, међу људима добра воља! Хвалимо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се, славословимо Те, благодаримо Ти због Твоје велике славе! ”
Добро си поступила и да те Господ Бог, Дародавац свих добара, утврди у сваком добру; јер Он рече: ”Без мене неможете ништа чинити” (Јов.15, 5) . А то сестро мила значи, да без Бога човек неможе никакво добро учинити, то јест Бог делује кроз тог човека и чини добро. Притом човек не извршава заповести Божје= чини добро по аутоматизму, као да је неки робот, већ приноси једино своје што има= слободну вољу да Бог кроз њега делује. Тако је свако добро дело које човек учини заправо Богочовечанско дело= синергија Бога и човека. Са друге стране, човек без Бога може чинити само зло, каошто си могла и сама да се увериш из Светог Писма, Светог Предања и на основу сопственог животног искуства.
”Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је” поучава нас Свети Апостол и Јеванђелист Јован Богослов–кога Црква још назива и Апостолом Љубави–и додаје ”јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видио? И ову заповијест имамо од Њега: Који љуби Бога, да љуби и брата својега. [1]”
Свети Владика Николај даје нам следећу поуку [2]: ”Има јунаштва над јунаштвом и подвига над подвигом. Свети Епифаније Кипарски позвао на ручак Илариона Великог, па да би показао што веће гостољубље према свом знаменитом госту изнесе на трпезу печено пиле и понуди. Рекне му Иларион: „опрости, но од када се замонаших не једох ништа заклано! “ На то Епифаније: „а ја од када се замонаших не легох никад у постељу докле најпре не опростих противнику своме! “ Удивљен Иларион рече: „твоја је врлина, свети Владико, већа од моје! “ — Ово је велика поука за све нас. Превасходна је ствар пост, али је још превасходнија опраштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда показује великодушност. Оно претходи овоме, но само оно не спасава без овога.”
Праштањем увреда човек се уподобљује Богу= показује Божански карактер. Праштање је мера љубави! Некога волиш онолико колико можеш да му опростиш! Бог је Љубав и зато је Он и Непресушни Извор праштања. Најкрвавији догађај у историји је Распеће Господа Исуса Христа на Велики Петак. И шта Спаситељ моли за Своје мучитеље са Крста? ”Оче опрости им, јер незнају шта чине. [3]”
На основу твог–овде изнесеног сведочења–твој се је брат одрекао слободе и самог је себе предао у ропство демонима. Наговорен демонима он је замрзео твог оца, а на посредан начин и тебе, јер га ти управо потсећаш на оца и порекло. Његово је стање тешко и достојно сваке жалости, али није неизлечиво. И за њега има наде на покајање, јер Господ Исус Христос је дошао у свет да грешнике спасе од којих сам први ја. О Господе, шта нам је онда чинити? ”Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне. Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима. Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и цариници? И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески. [4]”
Послушајмо дакле савет Господњи и на тај начин следујмо животном примеру нашег духовног оца међу светима, великог архијереја Божјег, Патријарха српског Павла који је на делу потврдио речи ”будимо људи Боголики и Христолики којих се наши свети претци неће постидети и на које ће се наши потомци угледати”.
Што се решења твог проблема са братом (као и сваког другог уосталом) тиче, положи све своје уздање/ надање на Господа. Јер ”проклет је човек ко се узда у човека” [5] и ”мудар је онај ко све своје уздање положи на Господа”. Веруј да се твој отац не љути на тебе што прашташ увреде свом брату и што га и поред свега волиш. Та каква би то љубав била која нестаје или престаје! ? У љубави нема гордости! Чуј шта каже Апостол Павле: ”Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, Не радује се неправди, а радује се истини, Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
Љубав никад не престаје…” [6]
Дај Боже да спасоносна Светлост свету Која је Христос, обасја и твог брата, да му осветли тајне и скривене одаје његовог срца да би могао да спозна себе (и своје стање) онаквог каквим јесте, а не каквог себе види у искривљеном огледалу самољубља и демонских илузија. Дај Боже да се твојим молитвама сестринским када настане тај тренутак твој брат одазове Божанском призиву и потпуно преуми, тј. промени дотадашњи начин живота и врати себи, роду и Богу кроз Цркву Православну Коју је у помрачености ума поругао. Па да се њему покајнику радују и Небо и Земља (Лк. 15, 7) ! Амин, Боже дај! А ти сестро обрадована, немој помислити да си већ спасена тиме што Бог милује да кроз тебе делује. Трчи добру трку до самога краја да би венац победнички добила. На добром си путу, с’тога не скрећи ни лево ни десно. У свему се држи Цркве своје Православне и поштуј је као Мајку! Јер док те је мајка телесна родила за овај живот привремени у којем се ми заправо припремамо за онај који долази, дотле те је Црква Православна= Мајка духовна родила за тај живот вечни који долази, за радост која никад не престаје! Немој оклевати сестро Александра, него се што пре обрати свом парохијском свештенику. Гради са њим однос поверења и блискост духовне кћерке са духовним оцем. Редовно исповедај Господу кроз твог свештеника све што си сагрешила и сваку мисао која мучи душу твоју, да би добила разрешење својих искушења и да би се причестила Господом и радовала у Њему! Ономе коме Црква није Мајка ни Бог није Отац! Зато поштуј Оца свога и Матер своју (Бога и Цркву) да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи, тј. да наследиш живот вечни у благословеном Царству Оца и Сина и Светога Духа, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.
Са љубављу у Христу, ђакон Стефан
[1] (1 Јн. 4, 20-21) [2] Свети Владика Николај, Охридски Пролог, Расуђивање на дан 8/21 априла http: //svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php? m=4&d=8&a=1&date=4-2010
[3] (Лк. 23, 34) [4] (Мт. 5, 44) [5] (Јер. 17, 5) [6] (1 Кор. 13, 4-8)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *